22/10/2020

NA OVAJ DAN: Realovi galaktikosi strepeli od sjajnog Partizana!

 

Na današnji dan 2003 godine, u meču 3. kola grupne faze lige šampiona, Partizan je gostovao Realu, u Madridu. Preko 60,000 gledalaca na stadionu Santijago Bernabeu, te večeri i neke od najvećih zvezda svetskog fudbala, dočekali su crno-bele. Trener naše ekipe Lotar Mateus, izveo je sledeću postavu: Pantić, Žonsa, Ognjanović, Savić, Malbaša, Đorođević, Nađ, Duljaj, Drulović, Iliev i kapiten Saša Ilić. Karlos Keiroš, trener španskog kluba, utakmicu je počeo u najjačem sastavu, igrali su: Kasiljas, Salgado, Pavon, Roberto Karlos, Bravo, Elgera, Zidan, Bekam, Figo, Raul i Ronaldo. 

Meč je počeo u ispitivanju snaga, a prve prilike viđene su posle trećine prvog dela, Raul je najpre šutirao glavom, pored gola, na centaršut Roberta Karlosa, a narednu priliku imao je Ronaldo, koga uspeva da zauistavi Savić. 

Real je pojačavao tempo, kako je tekla igra u prvom poluvremenu, a posle jednog duela Raula i Đorđevića, u 30. minutu, publika je tražila penal, ali sudija nije tako mislio. 

Jedini gol na meču, viđen je u 39. minutu, Bekam je odlično izveo korner, Figo je šutirao odlično, a Raul sa 2 metra ubacuje loptu u gol, za prednost madriđana. Pregledom snimka, videlo se da je gol jako diskutabilan i da je kapiten Reala bio u ofsajdu. 

Posle gola, naša ekipa je krenula mnogo hrabrije napred i prvu priliku su stvorili u finišu prvog dela, posle dodavanja Ognjanovića, Pavon uspeva da zaustavi opasan napad Ivice Ilieva. Iliev je bio akter i prve prilike u drugom delu, sjajno je šutirao sa dvadesetak metara, ali je lopta prohujala pored gola Kasiljasa. Igrao se 55. minut prvog dela, a crno-beli su imali sjajnu priliku, a udarac Drulovića, koji bi gotovo sigurno završio u mreži, blokirao je pravovremeno Dejvid Bekam. 

Sredina drugog dela, opet je pripala domaćinu, ali i našem golmanu Đorđu Pantiću, koji je sjajno odbranio udrace Ronalda, u dva navrata i Figa. U 74. minutu, fenomenalni Pantić spasava čist gol, pošto je odbranio udarac Luisa Figa sa desetak metara. 

Ivica Iliev je nastavio da bude najveća pretnja po gol Ikera Kasiljasa, koji uspeva da odbrani njegov odličan udarac sa 25 metara i da paradom pošalje loptu u korner, igrao se 78. minut meča.

Do kraja susreta, nije bilo većih uzbuđenja, a susret je završen pobedom Reala sa 1:0, ali ostao je utisak zaista odlične igre Partizana, koji je bio dostojan protivnik čuvenim "Galaktikosima". U snimku ispod, možete pogledati pregled ovog meča. 


Posted in  on October 22, 2020 by retro partizan |  

27/09/2020

Partizan i Huventud - Pola veka košarkaškog rivalstva



Košarkaši našeg Partizan počeće takmičenje u ovogodišnjem evrokupu, gostovanjem starom znancu, ekipi Huventudu u Španiji. Ove dve ekipe vezuje dosta toga kroz košarkašu istoriju, a prva pomisao odmah seže u 1992 godine i čuveno finale evroplige u Istanbulu i trojku Saleta Đorđevića. Igra sudbine htela je da upravo čovek, koji je predvodio crno-bele do te titule, vodi i Huventud do trofeja šampiona evrope 1994 godine. Naravno, reč je o jednom od najvećih evropskih trenera ikada, Željku Obradoviću.

Prvi duel Partizana i Huventuda desio se u četvrtfinalnoj grupi kupa Radivoja Koraća, tada međunarodnog takmičenja, u sezoni 1973-74. Crno-beli su slavili u Beogradu sa 82:75, dok je španska ekipa bila bolja na svom terenu, rezultata je bio 87:83. Treba napomenuti da je naš klub te godine stigao do samog finala, gde smo poraženi od ekipe Kantua.

Četiri sezone kasnije, opet isto takmičenje, ali ovoga puta igrao se dvomeč u borbi za finale. Posle poraza u Badaloni od pet poena razlike, Partizan je bio bolji u Beogradu, slavivši sa 107:95, za plasman u borbu za trofej, koji je i osvojen pobednom nad Bosnom. 

Pošto su tih godina, samo prvaci svojih zemalja igrali u kupu šampiona, preteči evrolige, naš Partizan i Huventud su se ponovo susretali u kupu Radivoja Koraća, ovoga puta u sezonama 1980-81 i 1982-83. Oba puta dolazilo je do duela u četvrtfinalnim grupama, a prve pomenute sezone, ekipe su bile podjednako uspešne, dok je u drugoj sezoni Partizan slavio u oba meča. U top 16 fazi, uloge su se promenile, Partizan je bio bolji u Beogradu sa 85:70, dok je u Badaloni, uz evroligaški rekord Uroša Tripkovića (26 poena, 6 od 8 za tri poena), slavio 89:80.



Istanbul, 16. april 1992 godine i trojka Saleta Đorđevića, uz ono čuveno "Vreme je isteklo, vreme je isteklo', komentatora Dragana Nikitovića, meč koji je bez konkurencije prva asocijacija svakog navijača Partizana, kada čuje za Huventud. Inače, u grupnoj fazi te sezone, ove ekipe su se susretale, oba meča su bila maksimalno uzbudljiva, a skor u pobedama bio je 1-1. Košarkaški zaljubljenici, čak i oni u Španiji i dalje se sećaju kako je cela hala u Fuenlabradi bodrila Partizan i ako je na suprtonoj strani bila ekipa iz njihove zemlje.

Na naredne mečeve čekalo se skoro jedna i po decenija, a sećanje nas vraća u sezonu 2006-2007, kada smo imali prilike da gledamo četiri meča ovih starih rivala. U prvoj fazi evrolige, Huventud je slavio oba puta, na svom terenu su bili prilično ubedljivi, trijumfovali su sa +31, dok su u Pioniru slavili, posle preokreta u revanšu. Košarkaška evropa je tada imala prilike da vidi ogroman talenat šesnestogodišnjeg Rikija Rubija i nešto starijeg Rudi Fernandeza. U top 16 fazi, naš klub je bio bolji u oba duela, u Pioniru 85:70, a u Badaloni, uz lični evroligaški rekord Uroša Tripkovića (26 poena, 6-8 za tri poena), bilo je 89:80 za crno-bele.



Ukupno, beležimo 15 duela u zvaničnim takmičenjima, uz 9 naših pobeda i 6 pobeda košarkaša Huventuda. Nikola Lončar, Uroš Tripković, Luka Bogdanović su igrači koji su nastupali za oba kluba. 

Treba napomenuti, da će  Novica Veličković biti jedini igrač koji je igrao i na prethodnom duelu ova dva kluba, u martu 2007 godine.
Posted in  on September 27, 2020 by retro partizan |  

18/09/2020

Partizan protiv ekipa iz zemalja Beneluksa, od Partizanovih beba do Suareza, Lukakua, De Brujnea...


Pred gostovanje ekipe Partizana u Belgiji, protiv ekipe Šarlroa, u ovom tekstu podsetićemo se dosadašnjih duela našeg tima protiv ekipa iz zemalja Beneluksa (Belgija, Holandija i Luksemburg). Ukupno je odigrano 17 utakmica, Partizan je slavio na 5, isto toliko puta mečevi su okončani nerešenim rezultatima, a 7 susreta je naš tim izgubio. Gledajući mečeve na gostujućim terenima, od 8 duel, crno-beli su slavili jednom, uz 2 nerešena meča i 5 poraza.

Prvi duel crno-beli su imali su u izdanju kupa šampiona za sezonu 1963-64, a protivnik je bila ekipa iz Luksemburga, Ženes Eš. Partizan je poražen u prvom meču, u okviru osmine-finala, sa 1:2, ali je na stadionu JNA bio više nego ubedljiv, gosti su ispraćeni sa šest golova u mreži, a Vladica Kovačević bio je strelac čak 4 gola, na kraju 6:1. 


Sledeći susret bio je na programu tek krajem osamdesetih godina, a protivnik je ovoga puta bila ekipa iz Holandije, Groningen. U prvom meču osmine finala kupa pobednika kupova, Partizan je poražen u Holandiji sa 3:4, ali je u revanšu, pred prepunim tribinama našeg stadiona, slavio sa 3:1, golovima Đurovskog, Milojevića i Đurđevića.



Žreb je hteo, da protivnik našeg kluba ponovo bude isti holandski predstavnik, Groningen, a ovoga puta u sezoni 2006-07, u meču za plasman u grupu fazu lige uefa. U Beogradu rezultat je bio 4:2, a po dva gola postigli su Zajić i Marinković, dok je evropska fudbalska scena upoznavala mladu nadu, Luisa Suareza. Revanš meč su obeležila dva sumnjiva penala za domaćina, a jedan uspeva da odbrani Ivica Kralj, za plasman našeg kluba u narednu fazu.



U sezoni 2008-09, za protivnika žreb grupne faze lige uefa, dodelio nam je Standard iz Liježa, tada sa verovatno najjačom njihovom ekipom u poslednjih dve decenije. Na stadionu Partizana, po jako hladnoj novembarskoj večeri, gosti su predvođeni Milanom Jovanovićem, slavili minimalnim rezultatom, golom Igora De Kamarga.

Naredne sezone, sistem grupne faze, gde je Partizan ponovo igrao, promenjen je, tako da su se igrala dva meča, sa svakom od ekipa, a protivnik nam je bila ekipa Klub Briža. Ovoga puta, za razliku od prethodnih duela, poraženi smo oba puta, U Belgiji rezultat je bio 0:2, a u drugom duelu 2:4, golove za naš tim postigli su Adem Ljajić i Vašington. Jedna od evropskih sezona za zaborav, bar ta grupna faza.

Posle još jedne titule našeg kluba, u plej of rundi kvalifikacija za ligu šampiona, naleteli smo na Anderleht. Oba meča završena su rezultatima 2:2, a sjajni brazilac Kleo bio je strelac čak tri gola. Posle penal ruleta, na revanšu u Briselu, Partizan je po drugi put obezbedio plasman u ligu šampiona, te 2010 godine.  




Dogodine nismo mogli da izbegnemo ekipu iz Belgije, ponovo, a protivnik nam je bio Genk, u pokušaju da ponovo igramo u ligi šampiona. Prvi susret, na stadionu belgijskog tima, završen je porazom Partizana 1:2, u meču gde smo zaista pobedili sami sebe, a ni domaćima nije bilo jasno kako su uspeli da ovaj susret reše u svoju korist. Crno-beli su u revanšu vodili, golom Tomića, a posle kiksa Miljkovića, koji je igrao nepotrebno rukom, jednom loptom koja je išla u gol-aut, gosti su iz penala postavili konačnih 1:1.

Kevin De Brujne i Medo Kamara (getty images)


Evropska sezona 2015-16, po broju ostvarenih pobeda, jedna od najuspešnijih u istoriji kluba, namerila nas je na AZ Alkmar, u grupnoj fazi lige evrope. U 1.kolu, Partizan je slavio u Beogradu, rezultatom 3:2, a sjajnu partiju pružili su Abubakar sa dva gola i Andrija Živković. U 5. kolu, Partizan je ostvario veliku pobedu u Holandiji, rezultat je bio 2:1, a po gol postigli su strelci iz prvog meča. 


Protekle evro sezone, ponovo isti protivnik, AZ Alkmar i dva meča završena istim rezultatom, sa po dva gola na obe strane. Meč u Holandiji, ostaće dugo upisan kao jedno od većih fudbalskih samoubistava našeg kluba, u situaciji kada su imali sve stvari u svojim rukama. 

Posted in  on September 18, 2020 by retro partizan |  

11/09/2020

NAJAVA: Rad kao Partizanov omiljeni gost!

Vuk Rašović i Milan Ševo, susret Partizana i Rada u sezoni 1998-99

Fudbaleri Partizana i Rada odigrali su ukupno 64 prvenstva susreta, a njihovo rivalstvo počelo je još u ligi stare dražave, tačnije od sezone 1987-88, kada je ekipa sa Banjice prvi put zaigrala u elitnom rangu našeg fudbala.

Prvi duel crno-belih i Rada, gledajući zvanične mečeve, odigran je 12. septembra 1987 godine. Utakmica je bila sjajna, pred preko 15,000 gledaca stadiona na Banjici, a ekipe su podelile bodove, posle vatrometa golova, bilo je 3:3. Strelci za Partizan bili su Milko Đurovski i Fadilj Vokri, koji je postigao dva gola, kao i Ajder na drugoj strani, a gol je postigao i Milinković. Utakmicu u drugom delu prvenstva, obeležila je najubedljivija Partizanova pobeda, na svom terenu, protiv Rada, upisana baš u tom duelu. Crno-beli su slavili sa 5:1, a čak 4 gola postigao je Milko Đurovski, uz dva gola sa bele tačke.


Naši okršaji sa popularnim građevinarima, nastavljeni su i u ligi SR Jugoslavije, sve do današnjeg dana, uz samo par sezona pauze, kada je Rad bio u nižem rangu. U tih gore pomenutih 64 susreta, Partizan je slavio u 48, 9 puta je bilo nerešeno, uz 7 pobeda Rada. Na domaćem terenu, naši fudbaleri su bili posebno ubedljivi, uz skor na 32 sureta 28-3-1, uz jedan penal bod (u slučaju nerešenog rezultata, ekipe su šutirale jedanesterce, za dodatni bod) krajem osamdesetih.

Partizan je dva puta slavio sa 5:1, jednom kao domaćin i jednom kao gost, a ostaju ubeležene i dve pobede na našem stadionu od 4:0.

STADION PARTIZANA: 32 28 - 3(1) - 1

STADIONA RADA: 32 20 - 6(1) - 1
Posted in  on September 11, 2020 by retro partizan |  

24/08/2020

Decenija od velike noći u Briselu, majstor Kleo i crno-beli penal rulet!

Kleo proslavlja drugi gol protiv Anderlehta (foto UEFA)
Na današnji dan, pre tačno jedne decenije, Partizan je gostovao ekipi Anderlehta, u revanš meču plej-of faze kvalifikacija za ligu šampiona. Posle prvog susreta, koji je završen rezultatom 2:2, stekao se utisak da su naši fudbaleri apsolutno ravnopravan rival ekipi iz Brisela i da će nijanse odlučivati putnika u grupnu fazu lige šampiona.

Od prvog minuta, ekipa Aleksandra Stanojevića je krenula hrabro i već u prvih desetak minuta stvorene su dve prilike, preko Ilieva i Krstajića, koji je na dodavanje Klea, šutirao pravo u golmana domaćih Prota. Igrao se 15 minut susreta, izveden je korner sa leve strane, a sjajan u skoku bio je naš napadač Kleo i crno-beli su došli do prednosti.

Do kraja prvog dela, nije bilo promene rezultata, domaći su imali loptu, pokušavali preko odličnog Lukakua, ali Krstajić i odbrana Partizana su bili na visini zadatka. Sredinom prvog poluvremena, Stanojević je morao iz igre da izvede kapitena Sašu Ilića. zbog povrede, a njegovo mesto zauzeo je Davidov.

U nastavku, posle samo osam minuta igre, naša ekipa je duplirala prednost, posle lopte sa desne strane, koju je poslao Davidov, Kleo se našao sam na 7, 8 metara od gola Anderlehta, primio loptu i rutinski plasirao u mrežu domaćih. Posle toga, Partizan se potpuno povukao, a belgijska ekipa je već posle deset minuta uspela da smanji prednost, na centaršut Busufe, Lukaku je uspeo da savlada Radišu Ilića, udarcem sa sredine šesnesterca. To je bio znak da Anderleht krene silovito da juriša na naš gol i bilo je pitanje minuta, kada će doći do izjednačenja. Igrao se 71 minut, Žile je sjajno šutirao iskosa sa desne strane, a lopta se ponovo našla u mreži, semafor je pokazivao 2:2, identičan rezultat kao iz Beograda.



Partizan je nekako uspeo da preživi finiš susreta, a najbolju priliku za domaćina propusti je Ležer u poslednjim trenucima regularnog dela. U dodatnih pola časa, obe ekipe su bile prilično oprezne, a najbolju priliku za gol propustio je Iliev na isteku 100 minuta, njegov udarac iz neposredne blizine odbranio je golman domaćih. Pošto nije bilo promene rezultata, pristupilo se izvođenju penala, treći put u Partizanovoj istoriji, u poslednjih osam godina, za ulazak u ligu šampiona.

Prvi penal izveo je dvostruki strelac Kleo, vrlo sigurno, dok je igrač domaćih Suares, šutirao preko gola. Drugu seriji otvara Krstajić, ali njegov udarac brani Proto, a Anderleht promašuje i drugi penal, na isti način kao u prvoj seriji, udracem nebo pod oblake. Usledili su sigurni udarci Petrovića sa jedne i Žilea sa druge strane, a u četvrtoj seriji prvo promašuje Davidov, dok je Ležer bio siguran za 2:2. Poslednji penal za naš klub, sjajno je izveo Voja Stanković, a Busufa promašuje i treći penal, za pobedu Partizana i ogromnu radost fudbalera i navijača, za ulazak u grupe lige šampiona, po drugi put.


Posted in  on August 24, 2020 by retro partizan |  

23/08/2020

NA OVAJ DAN: Život dajemo za gol, 15 godina od najtežeg Partizanovog poraza...


Partizan - Artmedia, naši fudbaleri u penal seriji (foto sportska centrala)
Na ovaj dan, pre 15 godina, Partizan je odigrao jednu od utakmica, koja će ostati u večnom sećanju mlađim generacijama, navijača našeg kluba. Ako oni najstariji pamte mečeve sa Realom 1956, finale 1966, pa malo mlađi ispadanja od Dinama, Drezdena, Berlina i Bukurešta, za nas mlađe to je ovaj dvomeč sa Artmedijom.

Naša ekipa je u prvom meču 2. kola kvalifikacija za ligu šampiona, savladala moldavski Šerif i očekivala je protivnika u poslednjoj rundi, za ulazak u grupnu fazu. Žreb nas je tada, kao malo kada pogledao i dodelio nam pobednika dvomeča, tada nepoznate, Artmedije iz Slovačke i Seltika. Neverovatno je bilo to, da su slovaci slavili sa 5:0 u prvom meču, tako da je među navijačima Partizana zavladala prava euforija, jer smo bili veliki favoriti, ako Seltik ne napravi čudo. Škoti su u revanšu slavili sa 4:0 i tako smo definitvno došli do duela sa prvakom Slovačke.

U prvom meču, igranom na stadionu Slovana, Partizan je bio bolji, ali u jednoj prilično lošoj fudbalskoj predstavi, propustio da iskoristi jednu od dve, tri solidne šanse i da možda već tada obezbedi miran revanš.

Ambijent susreta u Beogradu, bio je sjajan, a goste je dočekalo preko 30.000 navijača. Crno-beli su igrali odlično, ređale su se šanse, pred golom Cobeja i već do poluvremena moglo je biti bar dva razlike za nas. Početkom drugog dela, crno-beli su nastavili sa silovitim napadima, a u jednom minutu su sjajne prilike imali, prvo Emeghara, posle centaršuta Lomića, potom Ivan Tomić, a najposle Nenad Đorđević, posle kornera.

Vreme je teklo, a teško je nabrojiti sve promašaje naših fudbalera, Vukčević, Boja, pa ponovo Simon, ali gola nije bilo. Šansu susreta, propustio je Nikola Grubješić u samom finišu meča, Lomić je centrirao, golman gostiju kratko odbio loptu, a naš napadač sa peterca je pogodio prečku, za uzdahe na tribinama, a meč je otišao u produžetke.

U dodatnih 30 minuta, nošeni neverovatnim navijanjem celog stadiona, naši fudbaleri su napravili još nekoliko odličnih šansi, a tragičar Pjer Boja, nije uspeo da neku od njih pretvori u gol, tako da se pristupilo izvođenju jedanesteraca.



Prva dva izvođača su bila precizna, Fodrek za goste i Albert Nađ, naš kapiten. Druga serija je otvorena udarcem Kozaka, čiji je udarac odbranio Ivica Kralj, a prednost ne uspeva da nam donese Zoran Mirković, lopta je završila na stativi, posle njegovo šuta. Usledila su dva sigurna izvođenja, Halenara i Bajića, a novi promašaj usledio je posle udarca Gomeša iz Artmedije, dok je Simon Vukčević doneo crno-belima prednost pred poslednju seriju.

Usledila je odlučujuća serija, Debnar je šutirao za goste, a Kralj umalo skinuo taj penal, za kraj priče. Loptu je uzeo Pjer Boja, koji je te večeri promašio bar pet izglednih prilika, što je odmah bio loš znak, a on je to i potvrdio i time nas potpuno zavio u crno, šutirao je katastrofalno, a Cobej i stativa su spasili gol slovačke ekipe. Niko na stadionu nije ni stigao da se oporavi od ovog razočarenja, a meč je bio završen, Djurica je pogodio, a za nas promašio Nenad Brnović i to je bio kraj.

I dan, danas ostaje neverovatno kako nismo uspeli da postignemo bar jedan gol, za 210 minuta, apsolutne dominacije, a time je propuštena neverovatna šansa da posle prve lige šampiona, pa potom igranja u osmini finala kupa UEFA, naš klub definitivno svoje mesto nađe među elitom evropskom fudbala. Postojala je priča, navodno, menadžer Nvanka Kanua je bio na pregovorima sa našim klubom, ali su posle žreba i izvalačenja Artmedije, ljudi iz uprave stopirali njegov dolazak, smatrajući da nam napadač nije potreban. Rane smo ti lečili, na rukama te nosili...




Posted in  on August 23, 2020 by retro partizan |  

16/08/2020

VIDEO UBOD: Duško Radović bodri Partizan sa zapada stadiona JNA!

Duško Radović na utakmici Partizana!

Dušan „Duško“ Radović (29. novembra 1922 — 16. avgusta 1984) je bio pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe” i (od 1975. godine) urednik Studija B. Bio je veliki navijač Partizana. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka “Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir “Brana” Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu.



„Za druge se navija, Partizan se voli.“ – Duško Radović

„Nije lako, ali je uvek lepo navijati za Partizan.“ – Duško Radović

„Ko je Partizanovac, ne treba mu još mnogo da bi bio srećan.“ – Duško Radović

„Mi navijamo za Partizan, pre svega zato što ga volimo, a tek onda zato što je najbolji.“ – Duško Radović

„U tome je snaga Partizana, igrači i navijači pobeđuju zajedno.“ – Duško Radović

„Partizan je dobar, toliko dobar da ne moramo mrzeti druge.“ – Duško Radović 

13/08/2020

NA OVAJ DAN: Igrali 1/4 finale lige šampiona, a sudija ih spasao Partizanovog uragana! (VIDEO)


Miloš Bogunović (Partizan - Fenerbahče 2:2)

Na ovaj dan, 13. avgusta 2008 godine, Partizan je dočekao Fenerbahče, u prvom meču 3.kola kvalifikacija za ligu šampiona. tada poslednje runde, pred grupnu fazu.Fudbaleri našeg tima i naš trener Slaviša Jokanović, dočekali su ovaj susret desetkovani, nisu mogli da nastupe Moreira i Žuka, dok su Ljubomir Fejsa i Zoran Tošić bili sa reprezentacijom na olimpijskim igrama. Tadašnji selektor Srbije, Miroslav Đukić, nije želeo da izađe u susret našem klubu i da njih dvojicu liši reprezentativnih obaveza, za ovako bitan dvomeč. 

Crno-beli su na ovaj susret izašli silno motivisani, a Slaviša Jokanović je uspeo da iznenadi Luisa Aragonesa, tada trenera gostiju, sa postavkom na terenu. U prvih jedanest našao se, tada anonimni, Radosav Petrović, koji je igrao kao da mu je ovo 100 meč u ligi šampiona, a ne kao da je tek stigao iz trećeg ranga našeg fudbala.

Već u 9. minutu Partizan je imao veliku šansu, Miloš Bogunović je iskoristio jedan dubinski pas, obišao golmana gostiju, ali je Lugano spasao gol. Samo dva minuta kasnije, akcija crno-belih po desnoj strani, Dijara je proigrao Ivana Stevanovića, ovaj maestralno centrira, a Veljko Paunović pogađa za 1:0!

Slavlje se još nije smirilo, a Dijara je izašao sam pred golmana Demirela, koji uspeva da odbije loptu, ali samo na koleno Miloša Bogunovića, koji postiže i drugi gol za Partizan, za apsolutni delirijum na stadionu!

Igrao se 23. minut prvog dela, a mreža kluba iz Istanbula se zatresla i treći put, ponovo je bio strelac Bogunović, ali je gol poništen, naš igrač je bio samo par centimetara u ofsajdu. Desetak minuta kasnije, Dijara propušta kolosalnu šansu, a njegov udarac završava tik pored stative gola gostiju. Ovakva sjajna igra naše ekipe, protiv ekipe ovakvog ranga, nije davno viđena!

Igrao se sam finiš prvog dela, kada je brazilac Aleks ušao u kazneni prostor, u duelu sa Sikimićem, pao je kao pokošen i ako je to bilo klasičan duel, a škotski sudija Tompson je odmah pokazao na belu tačku, uprkos protestima naših igrača. Isti igrač je bio siguran sa bele tačke i na poluvreme se otišlo sa rezultatom 2:1.

Posle ovakvog finiša prvog dela, naša ekipa je očekivano pala, a gosti su to odmah iskoristili i već na samom početku nastavka, u 51. minutu, golom Guize došli su do izjednačenja.

Drugo poluvreme je prošlo bez većih prilika, a najbolju šansu imao je Veljko Paunović, desetak minuta pre kraja meča. Sa desne strane loptu je ubacio Marinković, a Paun nije uspeo da ubaci loptu, sa peterca, u gol. Time je okončan ovaj susret, a ostao je veliki žal za neiskorišćenom prilikom da se savlada učesnik četvrt-finala lige šampiona, iz prethodne sezone.



Posted in  on August 13, 2020 by retro partizan |  

02/08/2020

Najlepši golovi Partizan u evropi 2000-2010



Fudbaleri našeg Partizana postigli su mnogo lepih i efektinih golova, tokom igranja u evropskim kupovima, u periodu od 2000 do 2010 godine. Ostvareni su neki veliki uspesi, kao što su dva plasmana u ligu šampiona, kao i plasman u osminu finala kupa UEFA, u sezoni 2004-05.

Molimo vas i da izdvojite par sekundi vašeg vremena, da kliknete na neku od reklama, na našem sajtu, time pomažete održavanje ove priče. Hvala unapred!


Posted in  on August 02, 2020 by retro partizan |  

29/07/2020

Partizanova fešta u Prištini, za pobedu protiv C.zvezde!

Slavlje fudbalera i navijača, posle gola Ćirića!
Početkom devedesetih , tačnije u prvoj polovini decenije, za vreme sportskih sankcija našoj zemlji, održavalo se takmičenje pod nazivom "TV liga šampiona". Partizan, Crvena zvezda i Vojvodina uzimali su učešće u ovom takmičenju, kao jedini klubovi, koji su bili šampioni države.
Odigrano je četiri izdanja TV lige šampiona, prvo u februaru 1993 godine, u Beogradu, a naredna dva puta domaćin je bio Novi Sad, dok je poslednji turnir odigran u Prištini, krajem jula 1995 godine.

Na današnji dan, 29. jul 1995 godine, Partizan i Crvena zvezda sastali su se u borbi za trofej, a meč je odigran pred sjajnom popunjenim tribinama gradskog stadiona u Prištini. Posle prvog poluvremena, koje je završeno bez golova, crno-beli su u drugom delu došli do prednosti, a strelac je bio Dragan Ćirić. Usledilo je veliko slavlje Grobara, uz pravi argentinski stampedo na ogradu, koja je delila teren od tribine.

Gradski stadion u Prištini!

Tokom opšteg ludila, Albert Nađ je ostao bez dresa, koji je bacio u publiku, a meč je mogao biti nastavljen tek kada je dres vraćen sa tribine, jer ekipa izgleda nije imala rezervnu garnituru.

U samom finišu susreta, posle kontra napada i sjajne asistencije Nađa, Darko Tešović je zapečatio sudbinu C.zvezde, na ovom meču, sa drugim golom naših fudbalera. Ovom pobedom, crno-beli su došli do četvrtog trofeja u ovom takmičenju, u četiri izdanja.








Posted in  on July 29, 2020 by retro partizan |  

08/05/2020

Raćina bomba sa Autokomande, za pobedu u derbiju i titulu!


Na ovaj dan, pre tačno deset godina, odigran je 138. večiti derbi, a ulog je bio ogroman, titula prvaka Srbije. Partizan je meč 28. kola prvenstva (od ukupno 30), dočekao sa jednim bodom prednosti u odnosu na C.zvezdu, tako da bi i remi, na ovom susretu, ostavio crno-bele na prvom mestu. Naš klub je na ovom derbiju predvodio sa klupe Aleksandar Stanojević, koji je sredinom marta, zamenio na klupi Gorana Stevanovića, u situaciji kada je Crvena zvezda imala 4 boda prednosti.

Utakmica je počela u inicijativi gostujućeg tima, koji su bili bolji u prvom delu prvog poluvremena. Ipak, prvu šansu su imali fudbaleri Partizana, posle akcije Tomića, koji je centrirao sa desne strane, Dijara je sa peterca loptu zahvatio, ne u baš dobroj poziciji, tako da je ona otišla pored gola, koji je čuvao Stamenković. Uzvratila je C.zvezda, prvo preko Jevtića, koji je posle četvrt sata igre, iskosa sa desne strane, i ako neometan, šutirao jako loše, a potom i preko Kadua, u 18 minutu, čiji je šut makazicama, Marko Jovanović uspeo da skrene u korner. 

U finišu prvog dela, crno-beli preuzimaju inicijativu i stvaraju nekoliko odličnih prilika. Najpre, u 31 minutu, Knežević sjajno centrira sa desne strane i pronalazi, na petercu, usamljenog Klea, ali brazilac zahvata jako loše loptu, tako da nije bilo promena rezultata. U 39 minutu, ponovo Kleo, ovoga puta, njegov sjajan udarac sa dvadesetak metara, golman Stamenković, vrhovima prstiju uspeva da skrene u korner. Posle kornera, lopta se odbija do Nemanje Tomića, a on iskosa šutira sa 20 metara, ali golman C.zvezde sjajnom paradom, ponovo čuva svoj tim.

Drugo poluvreme je proteklo u vrlo slabom tempu fudbala, a naši fudbaleri su uglavnom sigurnim pasovima kontrolisali igru. A onda, u 73 minutu meča, dogodio se presudni momenat, posle jednog faula na 40 metara od gola gostiju, blizu leve aut linije, Lomić je dodao loptu do Radosava Petrovića, koji je napravio par koraka napred i sa 25-30 metara, uputio neverovatno precizan udarac, a golman C.zvezde je paradom samo ulepšao gol. Na semaforu je pisalo 1:0, a slavlje na tribinama je trajalo nekoliko minuta! 



Do kraja susreta, nije bilo promene rezultata, a ni većih prilika, tako da je meč završen rezultatom 1:0, a Partizan je došao do velika 4 boda prednosti, dva kola pre kraja prvenstva. Titula je potvrđena već u narednom kolu, pobedom nad OFK Beogradom na Karaburmi, a poslednje kolo i meč sa Mladim Radnikom, bio je rezervisan za slavlje. 



Posted in  on May 08, 2020 by retro partizan |