Monday, 21 September 2020

Na ovaj dan: Partizanova tri "komada", za pola sata, za potop C.zvezde


Taj 105. večiti derbi, odigran po kišnom danu u Beogradu, septembra 1996 godine, Partizan je dočekao sa solidnim startom u prvenstvu, posle šest kola, naša ekipa je imala pet pobeda i jednu nerešenu utakmicu. Posle šokantnog starta sezone i eliminacije u kupu od zonske ekipe, BSK Batajnice, pa i eliminacije iz evrope, od rumunskog Nacionala, ekipa Partizana je uspela da uhvati ritam. 

Pred ovaj meč, crno-beli su imali dve vezane pobede na stadionu večitog rivala i želeli su svim silama da dođu i do treće. Igrao se 18 minut susreta, jednu loptu kroz sredinu terena, povukao je Ivan Tomić, odigrao dupli pas sa Hristovim, koji iznenada izbija sam pred golmana C.zvezde Milojevića i sjajnim udarcem sa ivice šesnesterca, zabija loptu pod prečku za prednost Partizana i veliku radost na južnoj tribini. Goce Hristov je sprintom do suprotne gol aut linije, proslavio ovaj pogodak, njegov prvi u derbijima.

Samo desetak minuta kasnije, Partizan duplira prednost. Centrirao je Damir Čakar, iz slobodnog udarca, u visini kaznenog prostora, a Niša Saveljić se našao sam, na desetak metara od gola Crvene zvezde, zahvatio loptu glavom, koja se odbila od klizave trave i Milojević je ponovo bio nemoćan. Crno-beli su imali veliku prednost, već posle pola sata ovog derbija.

Goleada u prvom poluvremenu, nastavila se već u 37 minutu, domaći su uzvratili. Posle slobodnjaka sa desne strane, nabačenu loptu je zahvatio Marinović, Kralj sjajnom paradom odbranio, a lopta je pala do najbližeg Dragana Mićića, koji smanjuje prednost Partizana na 1:2.

Već u 43 minutu susreta, viđen je novi pogodak. Hristov, koji je igrao sjajnom u prvom delu, razmenio je dodavanja sa Draganom Ćirićem i našao se pred golmanom C.zvezde, iskosa sa leve strane, međutim njegov udarac odbranio je Zvonko Milojević, ali je na loptu naleteo Đorđe Svetličić, koji koristi oklevanje odbrane domaćin i postiže treći gol za Partizan na 105. derbiju.

U nastavku igre, domaćin je bezuspešno pokušavao, a golman Partizana, Ivica Kralj, bio je jako siguran odbranivši nekoliko pokušaja domaćih. Do kraja susreta nije bilo promene rezultata, tako da je Partizan došao do treće vezane pobede na stadionu Crvene zvezde.


Friday, 18 September 2020

Partizan protiv ekipa iz zemalja Beneluksa, od Partizanovih beba do Suareza, Lukakua, De Brujnea...


Pred gostovanje ekipe Partizana u Belgiji, protiv ekipe Šarlroa, u ovom tekstu podsetićemo se dosadašnjih duela našeg tima protiv ekipa iz zemalja Beneluksa (Belgija, Holandija i Luksemburg). Ukupno je odigrano 17 utakmica, Partizan je slavio na 5, isto toliko puta mečevi su okončani nerešenim rezultatima, a 7 susreta je naš tim izgubio. Gledajući mečeve na gostujućim terenima, od 8 duel, crno-beli su slavili jednom, uz 2 nerešena meča i 5 poraza.

Prvi duel crno-beli su imali su u izdanju kupa šampiona za sezonu 1963-64, a protivnik je bila ekipa iz Luksemburga, Ženes Eš. Partizan je poražen u prvom meču, u okviru osmine-finala, sa 1:2, ali je na stadionu JNA bio više nego ubedljiv, gosti su ispraćeni sa šest golova u mreži, a Vladica Kovačević bio je strelac čak 4 gola, na kraju 6:1. 


Sledeći susret bio je na programu tek krajem osamdesetih godina, a protivnik je ovoga puta bila ekipa iz Holandije, Groningen. U prvom meču osmine finala kupa pobednika kupova, Partizan je poražen u Holandiji sa 3:4, ali je u revanšu, pred prepunim tribinama našeg stadiona, slavio sa 3:1, golovima Đurovskog, Milojevića i Đurđevića.



Žreb je hteo, da protivnik našeg kluba ponovo bude isti holandski predstavnik, Groningen, a ovoga puta u sezoni 2006-07, u meču za plasman u grupu fazu lige uefa. U Beogradu rezultat je bio 4:2, a po dva gola postigli su Zajić i Marinković, dok je evropska fudbalska scena upoznavala mladu nadu, Luisa Suareza. Revanš meč su obeležila dva sumnjiva penala za domaćina, a jedan uspeva da odbrani Ivica Kralj, za plasman našeg kluba u narednu fazu.



U sezoni 2008-09, za protivnika žreb grupne faze lige uefa, dodelio nam je Standard iz Liježa, tada sa verovatno najjačom njihovom ekipom u poslednjih dve decenije. Na stadionu Partizana, po jako hladnoj novembarskoj večeri, gosti su predvođeni Milanom Jovanovićem, slavili minimalnim rezultatom, golom Igora De Kamarga.

Naredne sezone, sistem grupne faze, gde je Partizan ponovo igrao, promenjen je, tako da su se igrala dva meča, sa svakom od ekipa, a protivnik nam je bila ekipa Klub Briža. Ovoga puta, za razliku od prethodnih duela, poraženi smo oba puta, U Belgiji rezultat je bio 0:2, a u drugom duelu 2:4, golove za naš tim postigli su Adem Ljajić i Vašington. Jedna od evropskih sezona za zaborav, bar ta grupna faza.

Posle još jedne titule našeg kluba, u plej of rundi kvalifikacija za ligu šampiona, naleteli smo na Anderleht. Oba meča završena su rezultatima 2:2, a sjajni brazilac Kleo bio je strelac čak tri gola. Posle penal ruleta, na revanšu u Briselu, Partizan je po drugi put obezbedio plasman u ligu šampiona, te 2010 godine.  




Dogodine nismo mogli da izbegnemo ekipu iz Belgije, ponovo, a protivnik nam je bio Genk, u pokušaju da ponovo igramo u ligi šampiona. Prvi susret, na stadionu belgijskog tima, završen je porazom Partizana 1:2, u meču gde smo zaista pobedili sami sebe, a ni domaćima nije bilo jasno kako su uspeli da ovaj susret reše u svoju korist. Crno-beli su u revanšu vodili, golom Tomića, a posle kiksa Miljkovića, koji je igrao nepotrebno rukom, jednom loptom koja je išla u gol-aut, gosti su iz penala postavili konačnih 1:1.

Kevin De Brujne i Medo Kamara (getty images)


Evropska sezona 2015-16, po broju ostvarenih pobeda, jedna od najuspešnijih u istoriji kluba, namerila nas je na AZ Alkmar, u grupnoj fazi lige evrope. U 1.kolu, Partizan je slavio u Beogradu, rezultatom 3:2, a sjajnu partiju pružili su Abubakar sa dva gola i Andrija Živković. U 5. kolu, Partizan je ostvario veliku pobedu u Holandiji, rezultat je bio 2:1, a po gol postigli su strelci iz prvog meča. 


Protekle evro sezone, ponovo isti protivnik, AZ Alkmar i dva meča završena istim rezultatom, sa po dva gola na obe strane. Meč u Holandiji, ostaće dugo upisan kao jedno od većih fudbalskih samoubistava našeg kluba, u situaciji kada su imali sve stvari u svojim rukama. 

Monday, 14 September 2020

Kada je Partizan uništio Suarezov evropski debi!


Fudbaleri Partizan i Groningena susreli su se 14. septembra 2006 godine, u Beogradu, u prvom meču odlučujuće runde za plasman u grupnu fazu lige UEFA. Ekipa crno-belih, koja je proteklo leto pretrepla brojne promene, što igračke, što promenu trenera, u protekloj rundi eliminisala je Maribor. Na našem stadionu, uz dva gola Odite, slavili smo sa 2:1, dok je jedini strelac, u remiju, u revanšu, bio Bojan Zajić, za skor 1:1.

Susret Partizana i holandskog predstavnika, počeo je minutom ćutanja, u znak sećanja na preminulog Zorana Čavu Dimitrijevića, koji nas je napustio dan ranije. Crno-beli su počeli meč fantastično, već u trećem minutu, posle prodora Marinkovića, lopta je došla do Predraga Lazića, koji je oboren, a sudija pokazuje na belu tačku. Sigurno realizator bio je Nebojša Marinković. Već posle trećine prvog poluvremena, duplirali smo prednost. Zajić je povukao jednu loptu kroz sredinu protivnika, sve do nekih dvadestak metara, a onda uputio je udarac, koji golman gostiju Rorda nije mogao da obrani, za 2:0.

Nastavak prvog dela nije doneo neke izgledne prilike, a jednu polu-šansu, Partizan nije pretvorio u gol, posle akcije Mirosavljevića i Marinkovića. Igrao se sam finiš prvog dela, crno-beli su krenuli u kontra napad, lopta je došla do, te večeri sjajnog, Nebojše Marinkovića, koji na dodavanje Mirosavljevića smešta loptu u gol, udarcem sa 20 metara. Apsolutno sjajna igra naših fudbalera u prvih 45 minuta.

U drugom delu, Groningen je krenuo odlučnije na naš gol i koriste prvu priliku za pogodak, Flederus je bio strelac u 57 minutu, posle centaršuta sa leve strane i njegovog udarca sa desetak metara. Odmah po polasku sa centra, Nenad Mirosavljević dolazi do lopte, posle nesporazuma štopera i golmana holandskog tima, ali ne uspeva da ubaci loptu u gol, i ako je bio usamljen na petercu.

U finišu susreta, najpre je Partizan pokušao iz slobodnog udarca, sa ivice šesnesterca, šutirao je odlično Nenad Đorđević, a Rorda je poslao loptu u korner. Na drugoj strani, fudbaleri Groningena su uspeli jednom brzom akcijom, da izigraju našu odbranu, ali je Ivica Kralje, pravovremenim istrčavanjem uspeo da otkloni opasnost. Igrao se 90 minut susreta, crno-beli su izveli korner, a lopta je došla do Bojana Zajića. koji uspeva da postigne i četvrti gol za Partizan, njegov drugi na meču. U poslednjim sekundama susreta, jednu ubačenu loptu u naš kazneni prostor, napadač gostiju, mladi Luiz Suarez uspeva da zakači i da je smesti u gol, usled neodlučnosti naše odbrane.





Friday, 11 September 2020

NAJAVA: Rad kao Partizanov omiljeni gost!

Vuk Rašović i Milan Ševo, susret Partizana i Rada u sezoni 1998-99

Fudbaleri Partizana i Rada odigrali su ukupno 64 prvenstva susreta, a njihovo rivalstvo počelo je još u ligi stare dražave, tačnije od sezone 1987-88, kada je ekipa sa Banjice prvi put zaigrala u elitnom rangu našeg fudbala.

Prvi duel crno-belih i Rada, gledajući zvanične mečeve, odigran je 12. septembra 1987 godine. Utakmica je bila sjajna, pred preko 15,000 gledaca stadiona na Banjici, a ekipe su podelile bodove, posle vatrometa golova, bilo je 3:3. Strelci za Partizan bili su Milko Đurovski i Fadilj Vokri, koji je postigao dva gola, kao i Ajder na drugoj strani, a gol je postigao i Milinković. Utakmicu u drugom delu prvenstva, obeležila je najubedljivija Partizanova pobeda, na svom terenu, protiv Rada, upisana baš u tom duelu. Crno-beli su slavili sa 5:1, a čak 4 gola postigao je Milko Đurovski, uz dva gola sa bele tačke.


Naši okršaji sa popularnim građevinarima, nastavljeni su i u ligi SR Jugoslavije, sve do današnjeg dana, uz samo par sezona pauze, kada je Rad bio u nižem rangu. U tih gore pomenutih 64 susreta, Partizan je slavio u 48, 9 puta je bilo nerešeno, uz 7 pobeda Rada. Na domaćem terenu, naši fudbaleri su bili posebno ubedljivi, uz skor na 32 sureta 28-3-1, uz jedan penal bod (u slučaju nerešenog rezultata, ekipe su šutirale jedanesterce, za dodatni bod) krajem osamdesetih.

Partizan je dva puta slavio sa 5:1, jednom kao domaćin i jednom kao gost, a ostaju ubeležene i dve pobede na našem stadionu od 4:0.

STADION PARTIZANA: 32 28 - 3(1) - 1

STADIONA RADA: 32 20 - 6(1) - 1

Uroš Tripković: Od "kruga za Uroša", do uzgajivača borovnica!


"Idemo krug za Uroša", akcija koju poziva Dule Vujošević, od koje nije bilo odbrane, dok je momak, rođen u Čačku, rešetao protivničke mrežice. Košarku je počeo da igra u Borcu, kao i mnogi sjajni šuteri iz grada na Moravi, da bi 2002 godine, sa svojih šesnest godina, zapao za oko ljudima iz Partizana, koji su ga ubrzo doveli u Beograd.

U crno-belom dresu, debitovao je u evroligi, protiv Real Madrida 9. oktobra 2002 godine, sa samo 16 godina i 28 dana starosti. Na listi najmlađih debitanata u elitnom rangu evropskog klubskog takmičenja, nalazi se na sedmom mestu. Naredne dve sezone, Uroš je nastupao za kadetsku selekciju Partizana, drugi tim, a bio je član i prvog tima, u kome je povremeno dobijao šansu, što je za tako mladog igrača bilo od velike važnosti.

Prvu ozbiljnu rolu, Tripković dobija početkom sezone 2004-05, gde je postao član rotacije, sa solidnom minutažom i ako je tek postao punoletan. U evroligi je nastupio na svih 14 mečeva, uz prosečnih 26 minuta na parketu, kada je beležio 10 poena po meču.


Od sezone 2006-07, kao i naredne dve, Uroš Tripković i Partizan beležili su sjajne rezultate. Konačno je probijena barijera zvana plasman u top 16, a ponovo je odbranjena domaća titula, uz prvi trofej osvajača regionalne lige. Sjajni šuter je imao nekoliko blistavih partija, a posebno se pamte njegovih 26 poena, u pobedi Partizana nad starim poznanikom, Huventudom, u Badaloni, uz šut za tri poena 6 od 8.

Naredne dve godine, Partizan je nastavio da pomera granice uspeha, osvojivši triplu krunu, domaćih trofeja. Cela košarkaška evropa pričala je o sjajnim partijama crno-belih, koji su 2008 godine došli na domak F4 evrolige, ali su se isprečili Tau Keramika i čudan sudijski kriterijum, u majstorici četvrt-finala.

Za Partizan je ukupno odigrao 378 mečeva, po čemu se nalazi na 5. mestu večne liste igrača, po broju utakmica. Sa osvojenih 7 titula, 2 kupa i 3 regionalne lige, jedan je od najtrofejnijih igrača u istoriji našeg kluba.


U leto 2009 godine, pred onu fantastičnu sezonu Partizana, a posle sedam godina u klubu, Uroš prelazi u Španiju, najpre u Huventud, a posle jedne sezone u njihovom dresu, postaje član Unikahe. Posle nekoliko problema sa povredama, koje počinju da ga muče sve više, početkom 2012 godine rastaje se sa klubom iz Malage i postaje član Valjadolida. Posle sezone u Fenerbahčeu i kratko boravka u italijanskom Vanoliju, u oktobru 2014 godine, Uroš prestaje da se bavi profesionalnim igranjem i ako je imao samo 28 godine, u tom trenutku.

Poslednjih pet godina, Uroš se bavi voćarstvom, tačnije borovnicama, a prve zasade je napravio u okolini Čačka, tačnije u Preljini, potom i u jednom selu u okolini Topole. Mi mu želimo sav upseh u tome, kao nekad kada je pogađao u dresu Partizana!

Thursday, 10 September 2020

Od majstora trojki, do poker majstora, Blejk Step!


Blejk Step, jedan od brojnih američkih košarkaša koji su nastupali u Partizanu, ali po mnogo čemu, vrlo neobičan. Momak rođen 1982 godine, iz Oregona, studirao je na prestižnom univerzitetu u SAD-u, Gonzagi, od 2000 do 2004 godine. Na seniorsku pozornicu košarke, pojavio se tokom NBA drafta, u leto 2004 godine, gde je kao 58. pika odabrala ekipa Minesote. Za Timbervulvse je odigrao predsezonu, ali nije prošao poslednji filter, pred početak regularnog dela sezone, tako je postao slobodan igrač.

U Beograd stiže početkom novembra, kao pojačanje, što bi Dule Vujošević rekao, na poziciji crnca, tj plejmejkera. Na predstavljanju je izjavio sledeće: "Sjajan je osećaj kada stičete nova iskustva. Ovo mi je prvi put da sam u Evropi. Znam da dolazim u veliki klub i najjaču i najbolju ligu, Evroligu. Ne znam još kakva mi je uloga namenjena, ali nadam se da im fali igrač kao što sam ja i da ću se uklopiti", rekao je Step.

Crno-beli nisu imali dobru sezonu u evroligi, ali je Blejk Step igrao jako dobro, odigrao je 13 mečeva, a prosečno je beležio 13,1 poen, a posebno se istakao na mečevima protiv Cibone i Olimpijakosa, gde je postigao 20, odnosno 22 poena.

Posle poraza u finalu jadranske lige, od Hemofarma, Partizan je očekivala završnica domaće lige, a u prednost domaćeg terena, igrao se večiti derbi, u polu-finalu. U prvom meču, crno-beli su rasturili C.zvezdu, a sjajni Step bio je najefikasniji sa 24 poena. Drugi meč je doneo cirkus, boksera Avodžobija, ali se naš klub rutinskom pobedom našao u finalu, gde je savladan Hemofarm, sa 3:1 u seriji, za novu titulu prvaka države.


U Partizanu je ostavio zaista sjajan utisak, pogotovo je oduševljavala njegova lakoća postizanja trojki, a vrlo je često znao da ih pogađa i u serijima. Treba istaći, da je Dule Vujošević, u jednoj izjavi, ne tako davno, istakao da je Step verovatno i najbolji stranac, koga je trenirao, gledajući njegov odnos prema zadacima, posvećenosti treningu i podređenosti ekipi.

Po završetku sezone, Step prelazi u Valensiju, u ekipu Pamese, u jedan od najboljih klubova španske ACB lige. U Španiji nije pružao tako dobre partije, kao u Partizanu, ali je prosečno beležio 8,7 poena, a osvojio je i kup kralja.

Nažalost, po završetku sezone, posle povrede kolena, koje ga je mučilo tokom cele karije, odlučuje da završi sa profesionalnim igranjem košarke i ako je imao samo 24 godine. Po završetku karijere, posvetio se profesionalnom igranju pokera, a 2008, 2009, 2010 godine učestvovao je na svetskoj poker seriji, elitnom takmičenju.




Thursday, 27 August 2020

Noć kada je Partizanu brutalno oteta liga šampiona!

Moreira i Roberto Karlos (foto Fenerbahce)
Fudbaleri Partizana gostovali su tog 27 avgusta 2008 godine, u Istanbulu, ekipi Fenerbahčea, u revanš meču 3.kola kvalifikacija za ligu šampiona. Posle prvog meča, igranog dve nedelje ranije u Beogradu, uprkos sjajnom prvom poluvremenu, crno-beli su u Tursku došli sa skorom 2:2.

Trener naše ekipe Slaviša Jokanović, za ovaj susret mogao je da računa na mnogo jaču ekipu, nego što je to bio slučaj za prvi meč, jer su se u ekipu vratili Fejsa, Tošić, Žuka i Moreira.

Susret na stadionu Sukru Saragolu, počeo je otvorenom igrom oba tima, domaćin je držao više loptu, dok je Partizan pretio iz polu-kontri. Prvu ozbiljniju priliku, domaćin je pretvorio u gol, posle akcije Guize i Ugura, lopta je došla do Šenturka, a napadač domaćih i Turske selekcije, postiže gol za 1:0.

Fenerbahče je na startu drugog dela bio bolji rival i u prvoj trećini nastavka, stvorili su dve dobre prilike. Prvu je propustio Kazim, dok je drugu imao Guiza, ali je Mladen Božović spasao naš gol. u 58 minutu, turska ekipa je duplirala prednost, a strelac je bio brazilac Aleks, koji je glavom smestio loptu iza leđa našeg golmana.



To je bio signal fudbalerima Partizana da konačno zaigraju kako umeju. Igrao se 64 minut meča, Žuka je ubacio loptu u kazneni prostor, a Lugano smestio loptu u svoju mrežu, ali je gol poništen zbog navodnog ofsajda Miloša Bogunovića, Posle pregledanog usporenog snimka, videlo se jasno da je sudija Mehuto Gonzales brutalno pokrao naš tim. Par minuta kasnije, Bogunović i Dijara imali su dve odlične prilike, ali na semaforu se rezultat nije menjao.

U 76 minutu, crno-beli su smanjili prednost, strelac fantastičnog gola, bio je Zoran Bambi Tošić, iz slobodnog udarca sa 20 metara. U poslednjih petnestak minuta, naši momci su krenuli na sve ili ništa, a Dijara, Bogunović i Đorđević nisu uspeli da donesu izjednačenje, koje je Partizan apstolutno zaslužio, veoma hrabrom igrom u oba susreta.

Partizan je u prvoj utakmici oštećen za gol Fenerbahčea (Guiza za 2:2), diskutabilan penal, a u drugoj mu je poništen čist gol (autogol).

"Za nas je mnogo toliko poništenih golova i tako dosuđenih penala. Sudije su obavezne da se bar pojave na sastanku pre podne na dan utakmice, ali nas čak ni toga nisu udostojile. Sportski je grešiti, a mi imamo nesreću da serija sudijskih grešaka ide na našu štetu", rekao je Jokanović.


Monday, 24 August 2020

Decenija od velike noći u Briselu, majstor Kleo i crno-beli penal rulet!

Kleo proslavlja drugi gol protiv Anderlehta (foto UEFA)
Na današnji dan, pre tačno jedne decenije, Partizan je gostovao ekipi Anderlehta, u revanš meču plej-of faze kvalifikacija za ligu šampiona. Posle prvog susreta, koji je završen rezultatom 2:2, stekao se utisak da su naši fudbaleri apsolutno ravnopravan rival ekipi iz Brisela i da će nijanse odlučivati putnika u grupnu fazu lige šampiona.

Od prvog minuta, ekipa Aleksandra Stanojevića je krenula hrabro i već u prvih desetak minuta stvorene su dve prilike, preko Ilieva i Krstajića, koji je na dodavanje Klea, šutirao pravo u golmana domaćih Prota. Igrao se 15 minut susreta, izveden je korner sa leve strane, a sjajan u skoku bio je naš napadač Kleo i crno-beli su došli do prednosti.

Do kraja prvog dela, nije bilo promene rezultata, domaći su imali loptu, pokušavali preko odličnog Lukakua, ali Krstajić i odbrana Partizana su bili na visini zadatka. Sredinom prvog poluvremena, Stanojević je morao iz igre da izvede kapitena Sašu Ilića. zbog povrede, a njegovo mesto zauzeo je Davidov.

U nastavku, posle samo osam minuta igre, naša ekipa je duplirala prednost, posle lopte sa desne strane, koju je poslao Davidov, Kleo se našao sam na 7, 8 metara od gola Anderlehta, primio loptu i rutinski plasirao u mrežu domaćih. Posle toga, Partizan se potpuno povukao, a belgijska ekipa je već posle deset minuta uspela da smanji prednost, na centaršut Busufe, Lukaku je uspeo da savlada Radišu Ilića, udarcem sa sredine šesnesterca. To je bio znak da Anderleht krene silovito da juriša na naš gol i bilo je pitanje minuta, kada će doći do izjednačenja. Igrao se 71 minut, Žile je sjajno šutirao iskosa sa desne strane, a lopta se ponovo našla u mreži, semafor je pokazivao 2:2, identičan rezultat kao iz Beograda.



Partizan je nekako uspeo da preživi finiš susreta, a najbolju priliku za domaćina propusti je Ležer u poslednjim trenucima regularnog dela. U dodatnih pola časa, obe ekipe su bile prilično oprezne, a najbolju priliku za gol propustio je Iliev na isteku 100 minuta, njegov udarac iz neposredne blizine odbranio je golman domaćih. Pošto nije bilo promene rezultata, pristupilo se izvođenju penala, treći put u Partizanovoj istoriji, u poslednjih osam godina, za ulazak u ligu šampiona.

Prvi penal izveo je dvostruki strelac Kleo, vrlo sigurno, dok je igrač domaćih Suares, šutirao preko gola. Drugu seriji otvara Krstajić, ali njegov udarac brani Proto, a Anderleht promašuje i drugi penal, na isti način kao u prvoj seriji, udracem nebo pod oblake. Usledili su sigurni udarci Petrovića sa jedne i Žilea sa druge strane, a u četvrtoj seriji prvo promašuje Davidov, dok je Ležer bio siguran za 2:2. Poslednji penal za naš klub, sjajno je izveo Voja Stanković, a Busufa promašuje i treći penal, za pobedu Partizana i ogromnu radost fudbalera i navijača, za ulazak u grupe lige šampiona, po drugi put.


Sunday, 23 August 2020

NA OVAJ DAN: Život dajemo za gol, 15 godina od najtežeg Partizanovog poraza...


Partizan - Artmedia, naši fudbaleri u penal seriji (foto sportska centrala)
Na ovaj dan, pre 15 godina, Partizan je odigrao jednu od utakmica, koja će ostati u večnom sećanju mlađim generacijama, navijača našeg kluba. Ako oni najstariji pamte mečeve sa Realom 1956, finale 1966, pa malo mlađi ispadanja od Dinama, Drezdena, Berlina i Bukurešta, za nas mlađe to je ovaj dvomeč sa Artmedijom.

Naša ekipa je u prvom meču 2. kola kvalifikacija za ligu šampiona, savladala moldavski Šerif i očekivala je protivnika u poslednjoj rundi, za ulazak u grupnu fazu. Žreb nas je tada, kao malo kada pogledao i dodelio nam pobednika dvomeča, tada nepoznate, Artmedije iz Slovačke i Seltika. Neverovatno je bilo to, da su slovaci slavili sa 5:0 u prvom meču, tako da je među navijačima Partizana zavladala prava euforija, jer smo bili veliki favoriti, ako Seltik ne napravi čudo. Škoti su u revanšu slavili sa 4:0 i tako smo definitvno došli do duela sa prvakom Slovačke.

U prvom meču, igranom na stadionu Slovana, Partizan je bio bolji, ali u jednoj prilično lošoj fudbalskoj predstavi, propustio da iskoristi jednu od dve, tri solidne šanse i da možda već tada obezbedi miran revanš.

Ambijent susreta u Beogradu, bio je sjajan, a goste je dočekalo preko 30.000 navijača. Crno-beli su igrali odlično, ređale su se šanse, pred golom Cobeja i već do poluvremena moglo je biti bar dva razlike za nas. Početkom drugog dela, crno-beli su nastavili sa silovitim napadima, a u jednom minutu su sjajne prilike imali, prvo Emeghara, posle centaršuta Lomića, potom Ivan Tomić, a najposle Nenad Đorđević, posle kornera.

Vreme je teklo, a teško je nabrojiti sve promašaje naših fudbalera, Vukčević, Boja, pa ponovo Simon, ali gola nije bilo. Šansu susreta, propustio je Nikola Grubješić u samom finišu meča, Lomić je centrirao, golman gostiju kratko odbio loptu, a naš napadač sa peterca je pogodio prečku, za uzdahe na tribinama, a meč je otišao u produžetke.

U dodatnih 30 minuta, nošeni neverovatnim navijanjem celog stadiona, naši fudbaleri su napravili još nekoliko odličnih šansi, a tragičar Pjer Boja, nije uspeo da neku od njih pretvori u gol, tako da se pristupilo izvođenju jedanesteraca.



Prva dva izvođača su bila precizna, Fodrek za goste i Albert Nađ, naš kapiten. Druga serija je otvorena udarcem Kozaka, čiji je udarac odbranio Ivica Kralj, a prednost ne uspeva da nam donese Zoran Mirković, lopta je završila na stativi, posle njegovo šuta. Usledila su dva sigurna izvođenja, Halenara i Bajića, a novi promašaj usledio je posle udarca Gomeša iz Artmedije, dok je Simon Vukčević doneo crno-belima prednost pred poslednju seriju.

Usledila je odlučujuća serija, Debnar je šutirao za goste, a Kralj umalo skinuo taj penal, za kraj priče. Loptu je uzeo Pjer Boja, koji je te večeri promašio bar pet izglednih prilika, što je odmah bio loš znak, a on je to i potvrdio i time nas potpuno zavio u crno, šutirao je katastrofalno, a Cobej i stativa su spasili gol slovačke ekipe. Niko na stadionu nije ni stigao da se oporavi od ovog razočarenja, a meč je bio završen, Djurica je pogodio, a za nas promašio Nenad Brnović i to je bio kraj.

I dan, danas ostaje neverovatno kako nismo uspeli da postignemo bar jedan gol, za 210 minuta, apsolutne dominacije, a time je propuštena neverovatna šansa da posle prve lige šampiona, pa potom igranja u osmini finala kupa UEFA, naš klub definitivno svoje mesto nađe među elitom evropskom fudbala. Postojala je priča, navodno, menadžer Nvanka Kanua je bio na pregovorima sa našim klubom, ali su posle žreba i izvalačenja Artmedije, ljudi iz uprave stopirali njegov dolazak, smatrajući da nam napadač nije potreban. Rane smo ti lečili, na rukama te nosili...




Sunday, 16 August 2020

VIDEO UBOD: Duško Radović bodri Partizan sa zapada stadiona JNA!

Duško Radović na utakmici Partizana!

Dušan „Duško“ Radović (29. novembra 1922 — 16. avgusta 1984) je bio pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe” i (od 1975. godine) urednik Studija B. Bio je veliki navijač Partizana. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka “Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir “Brana” Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu.



„Za druge se navija, Partizan se voli.“ – Duško Radović

„Nije lako, ali je uvek lepo navijati za Partizan.“ – Duško Radović

„Ko je Partizanovac, ne treba mu još mnogo da bi bio srećan.“ – Duško Radović

„Mi navijamo za Partizan, pre svega zato što ga volimo, a tek onda zato što je najbolji.“ – Duško Radović

„U tome je snaga Partizana, igrači i navijači pobeđuju zajedno.“ – Duško Radović

„Partizan je dobar, toliko dobar da ne moramo mrzeti druge.“ – Duško Radović 

Thursday, 13 August 2020

NA OVAJ DAN: Igrali 1/4 finale lige šampiona, a sudija ih spasao Partizanovog uragana! (VIDEO)


Miloš Bogunović (Partizan - Fenerbahče 2:2)

Na ovaj dan, 13. avgusta 2008 godine, Partizan je dočekao Fenerbahče, u prvom meču 3.kola kvalifikacija za ligu šampiona. tada poslednje runde, pred grupnu fazu.Fudbaleri našeg tima i naš trener Slaviša Jokanović, dočekali su ovaj susret desetkovani, nisu mogli da nastupe Moreira i Žuka, dok su Ljubomir Fejsa i Zoran Tošić bili sa reprezentacijom na olimpijskim igrama. Tadašnji selektor Srbije, Miroslav Đukić, nije želeo da izađe u susret našem klubu i da njih dvojicu liši reprezentativnih obaveza, za ovako bitan dvomeč. 

Crno-beli su na ovaj susret izašli silno motivisani, a Slaviša Jokanović je uspeo da iznenadi Luisa Aragonesa, tada trenera gostiju, sa postavkom na terenu. U prvih jedanest našao se, tada anonimni, Radosav Petrović, koji je igrao kao da mu je ovo 100 meč u ligi šampiona, a ne kao da je tek stigao iz trećeg ranga našeg fudbala.

Već u 9. minutu Partizan je imao veliku šansu, Miloš Bogunović je iskoristio jedan dubinski pas, obišao golmana gostiju, ali je Lugano spasao gol. Samo dva minuta kasnije, akcija crno-belih po desnoj strani, Dijara je proigrao Ivana Stevanovića, ovaj maestralno centrira, a Veljko Paunović pogađa za 1:0!

Slavlje se još nije smirilo, a Dijara je izašao sam pred golmana Demirela, koji uspeva da odbije loptu, ali samo na koleno Miloša Bogunovića, koji postiže i drugi gol za Partizan, za apsolutni delirijum na stadionu!

Igrao se 23. minut prvog dela, a mreža kluba iz Istanbula se zatresla i treći put, ponovo je bio strelac Bogunović, ali je gol poništen, naš igrač je bio samo par centimetara u ofsajdu. Desetak minuta kasnije, Dijara propušta kolosalnu šansu, a njegov udarac završava tik pored stative gola gostiju. Ovakva sjajna igra naše ekipe, protiv ekipe ovakvog ranga, nije davno viđena!

Igrao se sam finiš prvog dela, kada je brazilac Aleks ušao u kazneni prostor, u duelu sa Sikimićem, pao je kao pokošen i ako je to bilo klasičan duel, a škotski sudija Tompson je odmah pokazao na belu tačku, uprkos protestima naših igrača. Isti igrač je bio siguran sa bele tačke i na poluvreme se otišlo sa rezultatom 2:1.

Posle ovakvog finiša prvog dela, naša ekipa je očekivano pala, a gosti su to odmah iskoristili i već na samom početku nastavka, u 51. minutu, golom Guize došli su do izjednačenja.

Drugo poluvreme je prošlo bez većih prilika, a najbolju šansu imao je Veljko Paunović, desetak minuta pre kraja meča. Sa desne strane loptu je ubacio Marinković, a Paun nije uspeo da ubaci loptu, sa peterca, u gol. Time je okončan ovaj susret, a ostao je veliki žal za neiskorišćenom prilikom da se savlada učesnik četvrt-finala lige šampiona, iz prethodne sezone.