24/12/2020

Partizanova NBA sezona i neverovatnih 56 pobeda!

 


Sezona 2007/08 ostaće u sećanjima navijača Partizana, kao jedna od najuspešnijih u istoriji kluba. Igrački kadar je pretrpeo određene promene, u odnosu na sezonu ranije, tako da su klub napustili Peđa Drobnjak, Vontigo Kamings, Kosta Perović, Luka Bogdanović, igrači koji su činili glavnu osovinu tima, prethodne godine. Crno-beli su se pojačali dvojcem iz Vojvodine, Čedom Vitkovcem i Strahinjom Miloševićem, iz Budućnosti je stigao Slavko Vraneš, a iz Jute Džez, Milton Palasio, kao čekano pojačanje na poziciji plejmejkera. 

Evroligašku sezonu Partizan je krenuo odlično, u prva dva meča savladani su Barselona, u hali Pionir i na gostovanju, debitant u elitnom rangu, ekipa francuskog Roana. Crno-beli su krenuli takmičenje sa vrlo dobrim skorom 3-2, a zatim je usledio jedan loš niz, uz samo jednu upisanu pobedu, u sedam odigranih mečeva. Dva poraza su bila od pola koša, na dva gostovanja, Real Madridu i Lotomatici. Crno-beli su dočekali ekipu Bamberga, u pretposlednjem kolu, u direktnom duelu za plasman u narednu rundu, gde su nesrećni gosti samleveni, sa 48 poena razlike, uz neverovatan ambijent, koji su te večeri, napravili Grobari. Naši košarkaši su se tom pobedom plasirali među 16 najboljih kluba evrolige i očekivalo ih je još šest mečeva. 

Pred nastavak takmičenja u evroligi, osvojen je kup Radivoja Koraća, u niškom Čairu, a Partizan je, bez većih problema, savldao Svislajon, FMP (onaj pravi) i u finalu, Hemofarm. 

Top 16 faza evrolige, otvorena je mečom u Sieni, gde je brutalno dobra ekipa Montepaskija, bez većih problema odnela pobedu, a drugo kolo smo već odigrali daleko bolje, ali nas je savladao Panatenaikos, u Atini, treći put te sezone i treći put u jako dramatičnoj završnici. Od tog trenutka, kao da se nešto prelomilo u našim evroligaškim mečevima i Partizan počinje da igra neverovatno. Padali su redom, Efes, u Beogradu i u Istanbulu, a između toga, ekipa Montepaskija, u pravom spektaklu od meča. U direktnoj borbi za plasman u četvrt-finale, savladan je Panatenaikos i time je grčki klub, aktuelni prvak evrope, direktno eliminisan. Milton Palasio je briljirao na tom susretu, a Novica Veličković je postigao onu sjajnu trojku, koja je prelomila taj meč. 

U borbi za odlazak na završni turnir evrolige, Partizan se namerio na sjajnu ekipu Tau Keramiku, ali i na sudijske trojke, na oba meča koja su odigrana u Španiji, gde smo jednostavno bili onemogućeni određenim odlukama, da napravimo brejk. Španci su slavili sa 2:1 u seriji, ali ostaje sećanje na blistavu pobedu, u drugom susretu, gde su samleveni u grotlu Pionira i zatvoreni na samo 55 datih poena. 



Naši košarkaši su prvi deo regionalne lige završili sa skorom 24-2, a jedina dva poraza smo doživeli na mečevima u Železniku i Zadru. U borbi za odlazak na F4 lige, koji se igrao u Ljubljani, savladana je Cibona, sa dve rutinske pobede. U Tivoliju, domaća Olimpija je pobeđena, posle zanimljivog meča sa 94:90, a Nikola Peković je bio nerešiva enigma, postigao je 31 poen. U finalu je rutiniran Hemofarm, tada jedini dorasli protivnik našem timu, u domaćim okvirima, bilo +18. 

Posle dva osvojena trofeja, trebalo je odbraniti i domaću titulu, posle 6. trofeja, osvojenih u nizu. Posle 14 kola ligaškog dela, Partizan je osvojio prvo mesto, sa 12 pobeda, a u borbi za finale, očekivao nas je bivši večiti rival. Dve lagane pobede izabranika Duleta Vujoševića, uz nastavak dominacije Nikole Pekovića, koji je postigao, u prvom 26, a u drugom 20 poena, krenuli smo do poslednje stepenika. 

Finalna serija je počela trijumfom crno-belih, da bi Hemofarm uzvratio u Vršcu. Uspevamo da slavimo ponovo u Pioniru, da bi došli do pobede od nove titule, pred četvrti meč serije. Invazija navijača crno-belih boja, na vršačku halu Milenijum, tog junskog dana, najavljivalo je novu Partizanovu feštu. Naši momci su meč prelomili već u prvom delu, tako da je slavlje moglo da počne, osvojena je i 7. uzastopna titula, pod komandom Duleta Vujoševića.

Uz osvajanje svih domaćih trofeja, titule, kupa i regionalne lige, uz nastup u četvrt-finalu evrolige, Partizan je te sezone odigrao 73 meča (82 meča igra svaki NBA klub pr.), a slavio je na čak 56, što je skor koji će jako teško biti skoro oboren. 



Posted in  on December 24, 2020 by retro partizan |  

19/12/2020

Prvi Partizanov Saša Ilić, pre Saše Ilića!

 


Pre debija Saše Ilića, čoveka koji danas drži rekord po broju nastupa u crno-belom dresu i koji je godinama bio jedan od simbola našeg kluba, Partizan je imao igrača sa istim imenom i prezimenom. U sezoni 1990-91, tačnije pred njeg početak, iz makedonskog Vardara, u Beograd je stigao Saša Ilić, mladi i persektivni golman, tada dvedesetogodišnjak. Naš klub je u toj sezoni imao dva zaista sjajna golmana, Fahrudina Omerovića i Gorana Pandurovića, tako da momak rođen u Skoplju, nije bio u planovima tadašnjeg trenera. Miloša Milutinovića. 


Naredne dve sezone, Saša je proveo van kluba, igrajući na pozajmicama, najpre u Spartaku iz Subotice, a potom u Borcu iz Banja Luke, da bi se vratio u klub u sezoni 1993-94. Prvi golman bio je Goran Pandurović, a Ilić je bio njegova rezerva, tako da je u prolećnom delu sezone, na meču protiv OFK Beograda, debitovao na golu Partizana, skoro četiri godine od dolaska u Beograd. Do kraja te sezone, u kojoj je naš klub osvojio duplu krunu, drugu u istoriji, on je ukupno skupio četiri nastupa, a branio je i naš gol i na 96. derbiju, kada smo poraženi sa 3:2, kao gosti. 



Saša Ilić je i naredne godine bio u drugom planu, tako da je ukupno branio na samo tri zvanične utakmice, dve u prvenstvu i jednu u kupu Jugoslavije, da bi u leto 1995 godine napustio klub i prešao u korejski klub Daevu Rojals, koji se danas takmiči pod imenom Busan (poznat ljubiteljima kladionice). Posle dve godine u Južnoj Koreji, prelazi u Hamburg, gde je tri sezone bio rezervni golman, ali za to vreme debituje za selekciju Makedonije, za koju je ukupno odigrao 5 mečeva. 

Početak ovog milenijuma ga je zatekao na golu Vardara, gde je posle dve sezone zaigrao za Dinamo iz Sant Petersburga, a 2003 godine stiže u Iran, gde je i ako sa već 33 godine, branio najbolje u svojoj karijeri. Naredne četiri godine čuvao je mreže Persepolisa, Esteglala i ekipe Pegah, da bi 2007 godine okončao svoju karijeru. 

Poslednjih godina radio je kao trener golmana u svom matičnom klubu, Vardaru.

Zanimljivo je, da je mnogo poznatiji Saša Ilić, takođe golman istog imena i prezimena, koji je branio gol Čarltona i u par navrata, naše reprezentacije. 



 


Posted in  on December 19, 2020 by retro partizan |  

22/10/2020

NA OVAJ DAN: Realovi galaktikosi strepeli od sjajnog Partizana!

 

Na današnji dan 2003 godine, u meču 3. kola grupne faze lige šampiona, Partizan je gostovao Realu, u Madridu. Preko 60,000 gledalaca na stadionu Santijago Bernabeu, te večeri i neke od najvećih zvezda svetskog fudbala, dočekali su crno-bele. Trener naše ekipe Lotar Mateus, izveo je sledeću postavu: Pantić, Žonsa, Ognjanović, Savić, Malbaša, Đorođević, Nađ, Duljaj, Drulović, Iliev i kapiten Saša Ilić. Karlos Keiroš, trener španskog kluba, utakmicu je počeo u najjačem sastavu, igrali su: Kasiljas, Salgado, Pavon, Roberto Karlos, Bravo, Elgera, Zidan, Bekam, Figo, Raul i Ronaldo. 

Meč je počeo u ispitivanju snaga, a prve prilike viđene su posle trećine prvog dela, Raul je najpre šutirao glavom, pored gola, na centaršut Roberta Karlosa, a narednu priliku imao je Ronaldo, koga uspeva da zauistavi Savić. 

Real je pojačavao tempo, kako je tekla igra u prvom poluvremenu, a posle jednog duela Raula i Đorđevića, u 30. minutu, publika je tražila penal, ali sudija nije tako mislio. 

Jedini gol na meču, viđen je u 39. minutu, Bekam je odlično izveo korner, Figo je šutirao odlično, a Raul sa 2 metra ubacuje loptu u gol, za prednost madriđana. Pregledom snimka, videlo se da je gol jako diskutabilan i da je kapiten Reala bio u ofsajdu. 

Posle gola, naša ekipa je krenula mnogo hrabrije napred i prvu priliku su stvorili u finišu prvog dela, posle dodavanja Ognjanovića, Pavon uspeva da zaustavi opasan napad Ivice Ilieva. Iliev je bio akter i prve prilike u drugom delu, sjajno je šutirao sa dvadesetak metara, ali je lopta prohujala pored gola Kasiljasa. Igrao se 55. minut prvog dela, a crno-beli su imali sjajnu priliku, a udarac Drulovića, koji bi gotovo sigurno završio u mreži, blokirao je pravovremeno Dejvid Bekam. 

Sredina drugog dela, opet je pripala domaćinu, ali i našem golmanu Đorđu Pantiću, koji je sjajno odbranio udrace Ronalda, u dva navrata i Figa. U 74. minutu, fenomenalni Pantić spasava čist gol, pošto je odbranio udarac Luisa Figa sa desetak metara. 

Ivica Iliev je nastavio da bude najveća pretnja po gol Ikera Kasiljasa, koji uspeva da odbrani njegov odličan udarac sa 25 metara i da paradom pošalje loptu u korner, igrao se 78. minut meča.

Do kraja susreta, nije bilo većih uzbuđenja, a susret je završen pobedom Reala sa 1:0, ali ostao je utisak zaista odlične igre Partizana, koji je bio dostojan protivnik čuvenim "Galaktikosima". U snimku ispod, možete pogledati pregled ovog meča. 


Posted in  on October 22, 2020 by retro partizan |  

27/09/2020

Partizan i Huventud - Pola veka košarkaškog rivalstva



Košarkaši našeg Partizan počeće takmičenje u ovogodišnjem evrokupu, gostovanjem starom znancu, ekipi Huventudu u Španiji. Ove dve ekipe vezuje dosta toga kroz košarkašu istoriju, a prva pomisao odmah seže u 1992 godine i čuveno finale evroplige u Istanbulu i trojku Saleta Đorđevića. Igra sudbine htela je da upravo čovek, koji je predvodio crno-bele do te titule, vodi i Huventud do trofeja šampiona evrope 1994 godine. Naravno, reč je o jednom od najvećih evropskih trenera ikada, Željku Obradoviću.

Prvi duel Partizana i Huventuda desio se u četvrtfinalnoj grupi kupa Radivoja Koraća, tada međunarodnog takmičenja, u sezoni 1973-74. Crno-beli su slavili u Beogradu sa 82:75, dok je španska ekipa bila bolja na svom terenu, rezultata je bio 87:83. Treba napomenuti da je naš klub te godine stigao do samog finala, gde smo poraženi od ekipe Kantua.

Četiri sezone kasnije, opet isto takmičenje, ali ovoga puta igrao se dvomeč u borbi za finale. Posle poraza u Badaloni od pet poena razlike, Partizan je bio bolji u Beogradu, slavivši sa 107:95, za plasman u borbu za trofej, koji je i osvojen pobednom nad Bosnom. 

Pošto su tih godina, samo prvaci svojih zemalja igrali u kupu šampiona, preteči evrolige, naš Partizan i Huventud su se ponovo susretali u kupu Radivoja Koraća, ovoga puta u sezonama 1980-81 i 1982-83. Oba puta dolazilo je do duela u četvrtfinalnim grupama, a prve pomenute sezone, ekipe su bile podjednako uspešne, dok je u drugoj sezoni Partizan slavio u oba meča. U top 16 fazi, uloge su se promenile, Partizan je bio bolji u Beogradu sa 85:70, dok je u Badaloni, uz evroligaški rekord Uroša Tripkovića (26 poena, 6 od 8 za tri poena), slavio 89:80.



Istanbul, 16. april 1992 godine i trojka Saleta Đorđevića, uz ono čuveno "Vreme je isteklo, vreme je isteklo', komentatora Dragana Nikitovića, meč koji je bez konkurencije prva asocijacija svakog navijača Partizana, kada čuje za Huventud. Inače, u grupnoj fazi te sezone, ove ekipe su se susretale, oba meča su bila maksimalno uzbudljiva, a skor u pobedama bio je 1-1. Košarkaški zaljubljenici, čak i oni u Španiji i dalje se sećaju kako je cela hala u Fuenlabradi bodrila Partizan i ako je na suprtonoj strani bila ekipa iz njihove zemlje.

Na naredne mečeve čekalo se skoro jedna i po decenija, a sećanje nas vraća u sezonu 2006-2007, kada smo imali prilike da gledamo četiri meča ovih starih rivala. U prvoj fazi evrolige, Huventud je slavio oba puta, na svom terenu su bili prilično ubedljivi, trijumfovali su sa +31, dok su u Pioniru slavili, posle preokreta u revanšu. Košarkaška evropa je tada imala prilike da vidi ogroman talenat šesnestogodišnjeg Rikija Rubija i nešto starijeg Rudi Fernandeza. U top 16 fazi, naš klub je bio bolji u oba duela, u Pioniru 85:70, a u Badaloni, uz lični evroligaški rekord Uroša Tripkovića (26 poena, 6-8 za tri poena), bilo je 89:80 za crno-bele.



Ukupno, beležimo 15 duela u zvaničnim takmičenjima, uz 9 naših pobeda i 6 pobeda košarkaša Huventuda. Nikola Lončar, Uroš Tripković, Luka Bogdanović su igrači koji su nastupali za oba kluba. 

Treba napomenuti, da će  Novica Veličković biti jedini igrač koji je igrao i na prethodnom duelu ova dva kluba, u martu 2007 godine.
Posted in  on September 27, 2020 by retro partizan |  

18/09/2020

Partizan protiv ekipa iz zemalja Beneluksa, od Partizanovih beba do Suareza, Lukakua, De Brujnea...


Pred gostovanje ekipe Partizana u Belgiji, protiv ekipe Šarlroa, u ovom tekstu podsetićemo se dosadašnjih duela našeg tima protiv ekipa iz zemalja Beneluksa (Belgija, Holandija i Luksemburg). Ukupno je odigrano 17 utakmica, Partizan je slavio na 5, isto toliko puta mečevi su okončani nerešenim rezultatima, a 7 susreta je naš tim izgubio. Gledajući mečeve na gostujućim terenima, od 8 duel, crno-beli su slavili jednom, uz 2 nerešena meča i 5 poraza.

Prvi duel crno-beli su imali su u izdanju kupa šampiona za sezonu 1963-64, a protivnik je bila ekipa iz Luksemburga, Ženes Eš. Partizan je poražen u prvom meču, u okviru osmine-finala, sa 1:2, ali je na stadionu JNA bio više nego ubedljiv, gosti su ispraćeni sa šest golova u mreži, a Vladica Kovačević bio je strelac čak 4 gola, na kraju 6:1. 


Sledeći susret bio je na programu tek krajem osamdesetih godina, a protivnik je ovoga puta bila ekipa iz Holandije, Groningen. U prvom meču osmine finala kupa pobednika kupova, Partizan je poražen u Holandiji sa 3:4, ali je u revanšu, pred prepunim tribinama našeg stadiona, slavio sa 3:1, golovima Đurovskog, Milojevića i Đurđevića.



Žreb je hteo, da protivnik našeg kluba ponovo bude isti holandski predstavnik, Groningen, a ovoga puta u sezoni 2006-07, u meču za plasman u grupu fazu lige uefa. U Beogradu rezultat je bio 4:2, a po dva gola postigli su Zajić i Marinković, dok je evropska fudbalska scena upoznavala mladu nadu, Luisa Suareza. Revanš meč su obeležila dva sumnjiva penala za domaćina, a jedan uspeva da odbrani Ivica Kralj, za plasman našeg kluba u narednu fazu.



U sezoni 2008-09, za protivnika žreb grupne faze lige uefa, dodelio nam je Standard iz Liježa, tada sa verovatno najjačom njihovom ekipom u poslednjih dve decenije. Na stadionu Partizana, po jako hladnoj novembarskoj večeri, gosti su predvođeni Milanom Jovanovićem, slavili minimalnim rezultatom, golom Igora De Kamarga.

Naredne sezone, sistem grupne faze, gde je Partizan ponovo igrao, promenjen je, tako da su se igrala dva meča, sa svakom od ekipa, a protivnik nam je bila ekipa Klub Briža. Ovoga puta, za razliku od prethodnih duela, poraženi smo oba puta, U Belgiji rezultat je bio 0:2, a u drugom duelu 2:4, golove za naš tim postigli su Adem Ljajić i Vašington. Jedna od evropskih sezona za zaborav, bar ta grupna faza.

Posle još jedne titule našeg kluba, u plej of rundi kvalifikacija za ligu šampiona, naleteli smo na Anderleht. Oba meča završena su rezultatima 2:2, a sjajni brazilac Kleo bio je strelac čak tri gola. Posle penal ruleta, na revanšu u Briselu, Partizan je po drugi put obezbedio plasman u ligu šampiona, te 2010 godine.  




Dogodine nismo mogli da izbegnemo ekipu iz Belgije, ponovo, a protivnik nam je bio Genk, u pokušaju da ponovo igramo u ligi šampiona. Prvi susret, na stadionu belgijskog tima, završen je porazom Partizana 1:2, u meču gde smo zaista pobedili sami sebe, a ni domaćima nije bilo jasno kako su uspeli da ovaj susret reše u svoju korist. Crno-beli su u revanšu vodili, golom Tomića, a posle kiksa Miljkovića, koji je igrao nepotrebno rukom, jednom loptom koja je išla u gol-aut, gosti su iz penala postavili konačnih 1:1.

Kevin De Brujne i Medo Kamara (getty images)


Evropska sezona 2015-16, po broju ostvarenih pobeda, jedna od najuspešnijih u istoriji kluba, namerila nas je na AZ Alkmar, u grupnoj fazi lige evrope. U 1.kolu, Partizan je slavio u Beogradu, rezultatom 3:2, a sjajnu partiju pružili su Abubakar sa dva gola i Andrija Živković. U 5. kolu, Partizan je ostvario veliku pobedu u Holandiji, rezultat je bio 2:1, a po gol postigli su strelci iz prvog meča. 


Protekle evro sezone, ponovo isti protivnik, AZ Alkmar i dva meča završena istim rezultatom, sa po dva gola na obe strane. Meč u Holandiji, ostaće dugo upisan kao jedno od većih fudbalskih samoubistava našeg kluba, u situaciji kada su imali sve stvari u svojim rukama. 

Posted in  on September 18, 2020 by retro partizan |  

11/09/2020

NAJAVA: Rad kao Partizanov omiljeni gost!

Vuk Rašović i Milan Ševo, susret Partizana i Rada u sezoni 1998-99

Fudbaleri Partizana i Rada odigrali su ukupno 64 prvenstva susreta, a njihovo rivalstvo počelo je još u ligi stare dražave, tačnije od sezone 1987-88, kada je ekipa sa Banjice prvi put zaigrala u elitnom rangu našeg fudbala.

Prvi duel crno-belih i Rada, gledajući zvanične mečeve, odigran je 12. septembra 1987 godine. Utakmica je bila sjajna, pred preko 15,000 gledaca stadiona na Banjici, a ekipe su podelile bodove, posle vatrometa golova, bilo je 3:3. Strelci za Partizan bili su Milko Đurovski i Fadilj Vokri, koji je postigao dva gola, kao i Ajder na drugoj strani, a gol je postigao i Milinković. Utakmicu u drugom delu prvenstva, obeležila je najubedljivija Partizanova pobeda, na svom terenu, protiv Rada, upisana baš u tom duelu. Crno-beli su slavili sa 5:1, a čak 4 gola postigao je Milko Đurovski, uz dva gola sa bele tačke.


Naši okršaji sa popularnim građevinarima, nastavljeni su i u ligi SR Jugoslavije, sve do današnjeg dana, uz samo par sezona pauze, kada je Rad bio u nižem rangu. U tih gore pomenutih 64 susreta, Partizan je slavio u 48, 9 puta je bilo nerešeno, uz 7 pobeda Rada. Na domaćem terenu, naši fudbaleri su bili posebno ubedljivi, uz skor na 32 sureta 28-3-1, uz jedan penal bod (u slučaju nerešenog rezultata, ekipe su šutirale jedanesterce, za dodatni bod) krajem osamdesetih.

Partizan je dva puta slavio sa 5:1, jednom kao domaćin i jednom kao gost, a ostaju ubeležene i dve pobede na našem stadionu od 4:0.

STADION PARTIZANA: 32 28 - 3(1) - 1

STADIONA RADA: 32 20 - 6(1) - 1
Posted in  on September 11, 2020 by retro partizan |  

Uroš Tripković: Od "kruga za Uroša", do uzgajivača borovnica!


"Idemo krug za Uroša", akcija koju poziva Dule Vujošević, od koje nije bilo odbrane, dok je momak, rođen u Čačku, rešetao protivničke mrežice. Košarku je počeo da igra u Borcu, kao i mnogi sjajni šuteri iz grada na Moravi, da bi 2002 godine, sa svojih šesnest godina, zapao za oko ljudima iz Partizana, koji su ga ubrzo doveli u Beograd.

U crno-belom dresu, debitovao je u evroligi, protiv Real Madrida 9. oktobra 2002 godine, sa samo 16 godina i 28 dana starosti. Na listi najmlađih debitanata u elitnom rangu evropskog klubskog takmičenja, nalazi se na sedmom mestu. Naredne dve sezone, Uroš je nastupao za kadetsku selekciju Partizana, drugi tim, a bio je član i prvog tima, u kome je povremeno dobijao šansu, što je za tako mladog igrača bilo od velike važnosti.

Prvu ozbiljnu rolu, Tripković dobija početkom sezone 2004-05, gde je postao član rotacije, sa solidnom minutažom i ako je tek postao punoletan. U evroligi je nastupio na svih 14 mečeva, uz prosečnih 26 minuta na parketu, kada je beležio 10 poena po meču.


Od sezone 2006-07, kao i naredne dve, Uroš Tripković i Partizan beležili su sjajne rezultate. Konačno je probijena barijera zvana plasman u top 16, a ponovo je odbranjena domaća titula, uz prvi trofej osvajača regionalne lige. Sjajni šuter je imao nekoliko blistavih partija, a posebno se pamte njegovih 26 poena, u pobedi Partizana nad starim poznanikom, Huventudom, u Badaloni, uz šut za tri poena 6 od 8.

Naredne dve godine, Partizan je nastavio da pomera granice uspeha, osvojivši triplu krunu, domaćih trofeja. Cela košarkaška evropa pričala je o sjajnim partijama crno-belih, koji su 2008 godine došli na domak F4 evrolige, ali su se isprečili Tau Keramika i čudan sudijski kriterijum, u majstorici četvrt-finala.

Za Partizan je ukupno odigrao 378 mečeva, po čemu se nalazi na 5. mestu večne liste igrača, po broju utakmica. Sa osvojenih 7 titula, 2 kupa i 3 regionalne lige, jedan je od najtrofejnijih igrača u istoriji našeg kluba.


U leto 2009 godine, pred onu fantastičnu sezonu Partizana, a posle sedam godina u klubu, Uroš prelazi u Španiju, najpre u Huventud, a posle jedne sezone u njihovom dresu, postaje član Unikahe. Posle nekoliko problema sa povredama, koje počinju da ga muče sve više, početkom 2012 godine rastaje se sa klubom iz Malage i postaje član Valjadolida. Posle sezone u Fenerbahčeu i kratko boravka u italijanskom Vanoliju, u oktobru 2014 godine, Uroš prestaje da se bavi profesionalnim igranjem i ako je imao samo 28 godine, u tom trenutku.

Poslednjih pet godina, Uroš se bavi voćarstvom, tačnije borovnicama, a prve zasade je napravio u okolini Čačka, tačnije u Preljini, potom i u jednom selu u okolini Topole. Mi mu želimo sav upseh u tome, kao nekad kada je pogađao u dresu Partizana!
Posted in  on September 11, 2020 by retro partizan |  

27/08/2020

Noć kada je Partizanu brutalno oteta liga šampiona!

Moreira i Roberto Karlos (foto Fenerbahce)
Fudbaleri Partizana gostovali su tog 27 avgusta 2008 godine, u Istanbulu, ekipi Fenerbahčea, u revanš meču 3.kola kvalifikacija za ligu šampiona. Posle prvog meča, igranog dve nedelje ranije u Beogradu, uprkos sjajnom prvom poluvremenu, crno-beli su u Tursku došli sa skorom 2:2.

Trener naše ekipe Slaviša Jokanović, za ovaj susret mogao je da računa na mnogo jaču ekipu, nego što je to bio slučaj za prvi meč, jer su se u ekipu vratili Fejsa, Tošić, Žuka i Moreira.

Susret na stadionu Sukru Saragolu, počeo je otvorenom igrom oba tima, domaćin je držao više loptu, dok je Partizan pretio iz polu-kontri. Prvu ozbiljniju priliku, domaćin je pretvorio u gol, posle akcije Guize i Ugura, lopta je došla do Šenturka, a napadač domaćih i Turske selekcije, postiže gol za 1:0.

Fenerbahče je na startu drugog dela bio bolji rival i u prvoj trećini nastavka, stvorili su dve dobre prilike. Prvu je propustio Kazim, dok je drugu imao Guiza, ali je Mladen Božović spasao naš gol. u 58 minutu, turska ekipa je duplirala prednost, a strelac je bio brazilac Aleks, koji je glavom smestio loptu iza leđa našeg golmana.



To je bio signal fudbalerima Partizana da konačno zaigraju kako umeju. Igrao se 64 minut meča, Žuka je ubacio loptu u kazneni prostor, a Lugano smestio loptu u svoju mrežu, ali je gol poništen zbog navodnog ofsajda Miloša Bogunovića, Posle pregledanog usporenog snimka, videlo se jasno da je sudija Mehuto Gonzales brutalno pokrao naš tim. Par minuta kasnije, Bogunović i Dijara imali su dve odlične prilike, ali na semaforu se rezultat nije menjao.

U 76 minutu, crno-beli su smanjili prednost, strelac fantastičnog gola, bio je Zoran Bambi Tošić, iz slobodnog udarca sa 20 metara. U poslednjih petnestak minuta, naši momci su krenuli na sve ili ništa, a Dijara, Bogunović i Đorđević nisu uspeli da donesu izjednačenje, koje je Partizan apstolutno zaslužio, veoma hrabrom igrom u oba susreta.

Partizan je u prvoj utakmici oštećen za gol Fenerbahčea (Guiza za 2:2), diskutabilan penal, a u drugoj mu je poništen čist gol (autogol).

"Za nas je mnogo toliko poništenih golova i tako dosuđenih penala. Sudije su obavezne da se bar pojave na sastanku pre podne na dan utakmice, ali nas čak ni toga nisu udostojile. Sportski je grešiti, a mi imamo nesreću da serija sudijskih grešaka ide na našu štetu", rekao je Jokanović.


Posted in  on August 27, 2020 by retro partizan |  

24/08/2020

Decenija od velike noći u Briselu, majstor Kleo i crno-beli penal rulet!

Kleo proslavlja drugi gol protiv Anderlehta (foto UEFA)
Na današnji dan, pre tačno jedne decenije, Partizan je gostovao ekipi Anderlehta, u revanš meču plej-of faze kvalifikacija za ligu šampiona. Posle prvog susreta, koji je završen rezultatom 2:2, stekao se utisak da su naši fudbaleri apsolutno ravnopravan rival ekipi iz Brisela i da će nijanse odlučivati putnika u grupnu fazu lige šampiona.

Od prvog minuta, ekipa Aleksandra Stanojevića je krenula hrabro i već u prvih desetak minuta stvorene su dve prilike, preko Ilieva i Krstajića, koji je na dodavanje Klea, šutirao pravo u golmana domaćih Prota. Igrao se 15 minut susreta, izveden je korner sa leve strane, a sjajan u skoku bio je naš napadač Kleo i crno-beli su došli do prednosti.

Do kraja prvog dela, nije bilo promene rezultata, domaći su imali loptu, pokušavali preko odličnog Lukakua, ali Krstajić i odbrana Partizana su bili na visini zadatka. Sredinom prvog poluvremena, Stanojević je morao iz igre da izvede kapitena Sašu Ilića. zbog povrede, a njegovo mesto zauzeo je Davidov.

U nastavku, posle samo osam minuta igre, naša ekipa je duplirala prednost, posle lopte sa desne strane, koju je poslao Davidov, Kleo se našao sam na 7, 8 metara od gola Anderlehta, primio loptu i rutinski plasirao u mrežu domaćih. Posle toga, Partizan se potpuno povukao, a belgijska ekipa je već posle deset minuta uspela da smanji prednost, na centaršut Busufe, Lukaku je uspeo da savlada Radišu Ilića, udarcem sa sredine šesnesterca. To je bio znak da Anderleht krene silovito da juriša na naš gol i bilo je pitanje minuta, kada će doći do izjednačenja. Igrao se 71 minut, Žile je sjajno šutirao iskosa sa desne strane, a lopta se ponovo našla u mreži, semafor je pokazivao 2:2, identičan rezultat kao iz Beograda.



Partizan je nekako uspeo da preživi finiš susreta, a najbolju priliku za domaćina propusti je Ležer u poslednjim trenucima regularnog dela. U dodatnih pola časa, obe ekipe su bile prilično oprezne, a najbolju priliku za gol propustio je Iliev na isteku 100 minuta, njegov udarac iz neposredne blizine odbranio je golman domaćih. Pošto nije bilo promene rezultata, pristupilo se izvođenju penala, treći put u Partizanovoj istoriji, u poslednjih osam godina, za ulazak u ligu šampiona.

Prvi penal izveo je dvostruki strelac Kleo, vrlo sigurno, dok je igrač domaćih Suares, šutirao preko gola. Drugu seriji otvara Krstajić, ali njegov udarac brani Proto, a Anderleht promašuje i drugi penal, na isti način kao u prvoj seriji, udracem nebo pod oblake. Usledili su sigurni udarci Petrovića sa jedne i Žilea sa druge strane, a u četvrtoj seriji prvo promašuje Davidov, dok je Ležer bio siguran za 2:2. Poslednji penal za naš klub, sjajno je izveo Voja Stanković, a Busufa promašuje i treći penal, za pobedu Partizana i ogromnu radost fudbalera i navijača, za ulazak u grupe lige šampiona, po drugi put.


Posted in  on August 24, 2020 by retro partizan |  

23/08/2020

NA OVAJ DAN: Život dajemo za gol, 15 godina od najtežeg Partizanovog poraza...


Partizan - Artmedia, naši fudbaleri u penal seriji (foto sportska centrala)
Na ovaj dan, pre 15 godina, Partizan je odigrao jednu od utakmica, koja će ostati u večnom sećanju mlađim generacijama, navijača našeg kluba. Ako oni najstariji pamte mečeve sa Realom 1956, finale 1966, pa malo mlađi ispadanja od Dinama, Drezdena, Berlina i Bukurešta, za nas mlađe to je ovaj dvomeč sa Artmedijom.

Naša ekipa je u prvom meču 2. kola kvalifikacija za ligu šampiona, savladala moldavski Šerif i očekivala je protivnika u poslednjoj rundi, za ulazak u grupnu fazu. Žreb nas je tada, kao malo kada pogledao i dodelio nam pobednika dvomeča, tada nepoznate, Artmedije iz Slovačke i Seltika. Neverovatno je bilo to, da su slovaci slavili sa 5:0 u prvom meču, tako da je među navijačima Partizana zavladala prava euforija, jer smo bili veliki favoriti, ako Seltik ne napravi čudo. Škoti su u revanšu slavili sa 4:0 i tako smo definitvno došli do duela sa prvakom Slovačke.

U prvom meču, igranom na stadionu Slovana, Partizan je bio bolji, ali u jednoj prilično lošoj fudbalskoj predstavi, propustio da iskoristi jednu od dve, tri solidne šanse i da možda već tada obezbedi miran revanš.

Ambijent susreta u Beogradu, bio je sjajan, a goste je dočekalo preko 30.000 navijača. Crno-beli su igrali odlično, ređale su se šanse, pred golom Cobeja i već do poluvremena moglo je biti bar dva razlike za nas. Početkom drugog dela, crno-beli su nastavili sa silovitim napadima, a u jednom minutu su sjajne prilike imali, prvo Emeghara, posle centaršuta Lomića, potom Ivan Tomić, a najposle Nenad Đorđević, posle kornera.

Vreme je teklo, a teško je nabrojiti sve promašaje naših fudbalera, Vukčević, Boja, pa ponovo Simon, ali gola nije bilo. Šansu susreta, propustio je Nikola Grubješić u samom finišu meča, Lomić je centrirao, golman gostiju kratko odbio loptu, a naš napadač sa peterca je pogodio prečku, za uzdahe na tribinama, a meč je otišao u produžetke.

U dodatnih 30 minuta, nošeni neverovatnim navijanjem celog stadiona, naši fudbaleri su napravili još nekoliko odličnih šansi, a tragičar Pjer Boja, nije uspeo da neku od njih pretvori u gol, tako da se pristupilo izvođenju jedanesteraca.



Prva dva izvođača su bila precizna, Fodrek za goste i Albert Nađ, naš kapiten. Druga serija je otvorena udarcem Kozaka, čiji je udarac odbranio Ivica Kralj, a prednost ne uspeva da nam donese Zoran Mirković, lopta je završila na stativi, posle njegovo šuta. Usledila su dva sigurna izvođenja, Halenara i Bajića, a novi promašaj usledio je posle udarca Gomeša iz Artmedije, dok je Simon Vukčević doneo crno-belima prednost pred poslednju seriju.

Usledila je odlučujuća serija, Debnar je šutirao za goste, a Kralj umalo skinuo taj penal, za kraj priče. Loptu je uzeo Pjer Boja, koji je te večeri promašio bar pet izglednih prilika, što je odmah bio loš znak, a on je to i potvrdio i time nas potpuno zavio u crno, šutirao je katastrofalno, a Cobej i stativa su spasili gol slovačke ekipe. Niko na stadionu nije ni stigao da se oporavi od ovog razočarenja, a meč je bio završen, Djurica je pogodio, a za nas promašio Nenad Brnović i to je bio kraj.

I dan, danas ostaje neverovatno kako nismo uspeli da postignemo bar jedan gol, za 210 minuta, apsolutne dominacije, a time je propuštena neverovatna šansa da posle prve lige šampiona, pa potom igranja u osmini finala kupa UEFA, naš klub definitivno svoje mesto nađe među elitom evropskom fudbala. Postojala je priča, navodno, menadžer Nvanka Kanua je bio na pregovorima sa našim klubom, ali su posle žreba i izvalačenja Artmedije, ljudi iz uprave stopirali njegov dolazak, smatrajući da nam napadač nije potreban. Rane smo ti lečili, na rukama te nosili...




Posted in  on August 23, 2020 by retro partizan |  

16/08/2020

VIDEO UBOD: Duško Radović bodri Partizan sa zapada stadiona JNA!

Duško Radović na utakmici Partizana!

Dušan „Duško“ Radović (29. novembra 1922 — 16. avgusta 1984) je bio pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe” i (od 1975. godine) urednik Studija B. Bio je veliki navijač Partizana. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka “Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir “Brana” Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu.



„Za druge se navija, Partizan se voli.“ – Duško Radović

„Nije lako, ali je uvek lepo navijati za Partizan.“ – Duško Radović

„Ko je Partizanovac, ne treba mu još mnogo da bi bio srećan.“ – Duško Radović

„Mi navijamo za Partizan, pre svega zato što ga volimo, a tek onda zato što je najbolji.“ – Duško Radović

„U tome je snaga Partizana, igrači i navijači pobeđuju zajedno.“ – Duško Radović

„Partizan je dobar, toliko dobar da ne moramo mrzeti druge.“ – Duško Radović