Tuesday, 28 April 2020

Kako je Miloš Vujanić pokorio Moraču i doneo Partizanu kup! (video)

Miloš Vujanić, Partizan

Na današnji dan 2002 godine, u hali Morača, u Podgorici, Partizan i Budućnost su se sastali u meču finala kupa Jugoslavije za košarkaše.

Do finala, ekipe su stigle pobedama, Partizan nad Vojvodinom i FMP-om, a Budućnost nad ekipama Ibona i Hemofarma.

U četvrt-finalu, Partizan nije imao mnogo problema sa Vojvodinom, konstantno smo imali prednost, tokom celog meča, a susret je završen rezultatom 78:71, uz 19 poena Vlade Šćepanovića, dok su Krstić i Vujanić postigli 16, odnosno 15 poena. Bitka za ulazak u finale, bila je daleko zanimljivija. Ekipa FMP-a bila je jako težak rival i meč je rešen u samom finišu. Pred početak poslednjeg perioda, ekipa iz Železnika je imala šest poena prednosti i činilo se da je moguće, da će doći do iznenađenja, ali Miloš Vujanić nije tako mislio i posle 28 isporučenih poena, poslao je crno-bele u finale.

KK Partizan osvajači kupa Jugoslavije 2002 godine.

Finalni meč, pred punim tribinama Morače, kao i uvek kada je gostovao Partizan, počeo je simultankama plejmejkera, Igora Rakočević na jednoj i Miloš Vujanić, na drugoj strani, dominirali su parketom, a prvi period završen je prednošću našeg Partizana sa 17:21. Drugu četvrtinu ekipa iz Podgorice počela je bolje i serijom poena stižu do plusa od 4 poena, ali Čanak uspeva trojkom da zaustavi loš period igre Partizana, potom Jovo Stanojević počinje da dominira pod koševima i na semaforu je pisalo 42:45, za crno-bele.

Početkom drugog poluvremena, Partizan pravi seriju 0:9 i stiže do tada maksimalnih plus 12, bilo je 42:54. Potom, dolazi do velikog pada u igri, Budućnost se ponovo razigrala, Vukčević i Čabrkapa su se pridodali Rakočeviću i podgoričani uspevaju da izjednače, a ubrzo i da povedu, tako da se treći period zavrišio skorom 67:65 za domaćina završnog turnira.

Meč je rešen u poslednjem  periodu, u zanimljivom finišu. U poslednja četiri minuta ušlo se sa rezultatom 74:74, potom je Budućnost imala i prednost 78:75, košem Smiljanića, pred ulazak u poslednjih 180 sekundi susreta, a posle pete lične greške našeg kapitena, Veselina Petrovića. To je bio i poslednji koš iz igre domaće ekipe, jer je posle toga samo jedna ekipa postojala na terenu. Jovo Stanojević vezuje pet poena i Partizan ima prednost 80:81, pred poslednja dva minuta. Sjajnom odbranom, uz nove poene Stanojevića i sigurno izvedena četiri slobodna bacanja Miloša Vujanića, naš tim je rutinski priveo ovaj meč kraju za konačnih 81:88!!!



Ovom pobedom, prvom u Podgorici posle nekoliko godina, Partizan je uspeo da se osveti Budućnosti za poraz u finalu kupa prethodne godine, kada je ekipa iz Crne Gore bila bolja, na meču u Vršcu.

Fantastičnu partiju na utakmici, pružio je Miloš Vujanić sa 30 poena, a Jovo Stanojević je postigao 24, uz ključne poene i skokove, u finišu meča, kada se rešavalo pitanje pobednika.

Ovo je bio prvi trofej Duška Vujoševića, posle njegovog povratka u klub, prethodnog leta i početak fantastičnog niza u kome je, pod njegovom komandom, osvojeno 20 trofeja!!!

Monday, 27 April 2020

Dan kada su Duletove ruže procvetale! (video)

Bogdan Bogdanović (finale ABA 2013)

Na današnji dan 2013 godine, u finalu F4 Jadranske lige, košarkaši Partizana savladali su Crvenu zvezdu Beograd 71:63 i time je osvojen šesti trofej u ovom takmičenju.

Put do ovog trofeja, bio je vrlo trnovit za naš tim. Posle eliminacije iz evrolige, u dramatičnom meču protiv Bamberga, kada su nemci uz dosta sreće slavili, veći deo sezone u regionalnoj ligi, Partizan je igrao jako promenljivo. Poraženi smo vrlo ubedljivo od Igokee, pre toga 14 razlike od C.zvezde, a neverovatni su bili od Zadra i Solnoka, koji su bili prilično bolni, u tom trenutku. U drugom delu takmičenja, došli su porazi od Širokog, Olimpije, Radničkog i opet protiv C.zvezde i učešće u završnici takmičenja, bilo je pod velikim znakom pitanja.

Prelomni trenutak se desio u 23. kolu (od 26), na gostovanju Cedeviti, u Zagrebu, kada je napravljen preokret i posle minusa od 11 poena u 36. minutu, Partizan uspeva da pobedi, košem Dragana Milosavljevića u poslednjim sekundama meča. Posle pobede u poslednjem meču, regularnog dela, nad Solnokom, definitivno je obezbeđeno mesto na F4 takmičenja.

Tokom sezone 2012-13, desio se jedan presedan, kada je promenjeno pravilo, da prvi posle regularnog dela i šampion, obezbeđuju plasman u evroligu, na pravilo da će finalisti ići u elitno evropsko takmičenje. Igokea, koja je prvi deo sezone završila na prvom mestu, ovom neverovatnom promenom pravila, ostala bez plasmana u evroligu, koji joj je po plasmanu sledovao. U Bertomeuvom privatnom takmičenju i to je moguće.

Protivnik Partizana, u polu-finalu, bila je Igokea, a meč je igran u hali u Laktašima. Crno-beli su imali odličnu podršku sa tribina, kao i uvek kada se tamo gostuje. Prvo poluvreme je prošlo sa malim brojem poena, uz čvrste odbrane, a ekipa iz R.Srpske imala je tri poena prednosti, na pauzi. Ekipa Duška Vujoševića, na početku drugog dela, ubrzo preuzima stvari u svoje ruke i pravi se prednost, prvo pet, a ubrzo i masimalnih deset, koje je naš tim bez problema održavao do kraja meča. Na kraju 63:57 za Partizan i viza za evroligu u džepu, pred finale sa C.zvezdom.

Slavlje košarkaša Partizana
Finalni meč je bolje počeo Partizan, bilo je 7:0, ali se potom i C.zvezda budi i prva četvrtina se završava rezultatom 14:18. U drugoj četvrtini, igralo se na malo broj poena, naša ekipa se mučila sa šutem, pogođena samo jedna trojka u prvom poluvremenu, a na semaforu je stajalo 25:32, a usledila je pauza. U trećoj četvrtini kreću Duletove bebe, pogađali su Bertans, Vesterman, Lučić i ubrzo je usledio preokret, 50:45 za kraj tog perioda.

Na početku poslednje dela, isključeni su Duško Vujošević i trener protivnik, Radonjić, tako da su pomoćnici vodili ekipe do kraja. Sve što je protivnik uspeo da uradi, bilo je da priđe na 53:50, ali naši košarkaši su rutinski održavali prednost, a posle sjajne akcije Vestermana i zakucavanja Bertansa i sjajne trojke Bogdana Bogdanovića, pored nemoćnog Rakočevića, pobednik je bio poznat. Konačni rezultat bio je 71:63, a najefikasniji u crno-belom taboru bili su, Bertans i Vesterman sa po 15 poena, Musli je pridodao 9, a Bogdanović 8 poena.



Do kraja ove sezone, osvojena je i 12. uzastopna titula prvaka države, a u finalu savladan je isti protivnik. Ostaje velika žal, što ova ekipa nije imala prilike da odigra u kontinuitetu još neku sezonu, jer bi, po mišljenju velikog broja košarkaših stručnjaka, pa i samog "tvorca" ove ekipe, Duleta Vujoševića, bila kandidat za titulu prvaka evrope. Zamislite samo sada na okupu igrače kao što su Bogdanović, Lovernj, Bertans, Vesterman, Milutinov, Lučić...





Sunday, 26 April 2020

146. derbi, hobotnica Lukač, Drina bombarder i Kojić za pobedu pravde!

Milan Lukač, Nikola Drinčić i Marko Nikolić (146. derbi)

Na današnji dan 2014 godine, odigran je 146. večiti derbi, sigurno jedan od najuzbudljivijih duela Partizana i Crvene zvezde, u istoriji derbija. Meč 26. kola prvenstva Srbije, C.zvezda je dočekala na prvom mestu, sa 6 bodova više, pet mečeva pre kraja prvenstva. Posle boda prednosti, na zimskoj pauzi, Partizan je u prolećnom delu remizirao bez golova u Novom Pazaru, potom sa Vojvodinom 1:1, u Beogradu, kada je gostima sviran penal, zbog prekršaja metar van kaznenog prostora, a pred derbi, poraženi smo u Kruševcu i tako definitivno ispustili priliku, da odlučujemo o svojoj sudbini do kraja prvenstva.

Sa druge strane, stiglo je čuveno "zvezdino proleće", a to je značilo deset uzastopnih prvenstvenih pobeda, uz pet u finišu jeseni, bilans na kome bi im i Barselona pozavidela i teško da bi i ona mogla tu da parira. Znamo svi na šta se misli.

Pre početka ovog derbija, desio se jedan apsolutni presedan, policija je pretresala fudbalere Partizana, pre ulaska u svlačionice stadiona, zbog navodnih saznanja, da navijači crno-belih planiraju prekid utakmice, a da će igrači biti ti koji će "prošvercovati" neke zabranjene stvari.

Meč je počeo u terenskoj inicijativi Partizana, dok su gosti uglavnom hteli da čuvaju svoj gol, što se činilo i po taktici i prvoj jedanestorici, koju je izveo trener Stojanović. U prvih petnestak minuta, imali smo dve odlične prilike, prvo Volkov, a potom Škuletić i Brašanac, ali je rezultat ostao nepromenjen.

U 25. minutu, jedna od prvih ofanzivnih akcija Crvene zvezde i dvanesti igrač gostiju, stupa na scenu. Duel Mrđe i Vojislava Stankovića, jedino je Milorad Mažić video kao prekršaj, na nevericu najvećeg broja posmatrača i to je bio penal. Loptu je uzeo Miloš Ninković, šutirao, a Milan Lukač rutinski odbranio, za delirijum navijača Partizana.

Lukač brani penal Ninkoviću!

Posle 120 sekundi, novo uzbuđenje, ovoga puta na polovini gostujućeg tima. Fauliran je Danko Lazović, na 25 metara od gola, loptu je namestio Nikola Drinčić i lansirao raketu u gol nemoćnog Bajkovića, koji je paradom samo ulepšao gol. Partizan vodi sa 1:0!!! Jedan od najlepših golova u derbijima, u poslednjih bar dvadesetak godina.

Drinčić za 1:0

U 34. minutu, C.zvezda je bila u napadu, lopta je ubačena sa leve strane, Mrđa je išao ka njoj, neoprezno je startovao Trajković, a sudija Mažić ponovo pokazuje na belu tačku, nepunih deset minuta posle prvog jedanesterca. Udarac je ovoga puta izveo Nikola Mijailović, šutirao je u isti ugao, kao Ninković, a Milan Lukač ponovo brani!!!

Milan Lukač brani i drugi penal!

Nastavak igre, donosi novu odluku na štetu Partizana, Ninković Nikola je krenuo ka golu C.zvezde, Pavićević ga je odgurnuo, fudbaler crno-belih je pao, ali za Mažića ovo nije bio prekršaj.

Samo dva minuta, posle pomenute situacije, gosti dolaze do izjednačenja, lopta je ubačena u naših 16 metara, Volkov je slabo intervenisao, a Mrđa to koristi i postavlja rezultat 1:1.

Čim se krenulo sa centra, Partizan je imao novu priliku, posle gužve u kaznenom prostoru, Andrija Živković je uspeo da šutira, ali je lopta pogodila spoljni deo stative.

U narednih pola časa, viđena je nekoliko polu prilika, a u samom finišu meča, tačnije u 90. minutu, dogodio se trenutak odluke. Vulićević je oduzeo jednu loptu na sredini terena, povukao napred uz desnu aut liniju, centrirao, a Nemanja Kojić fantastičnim udarcem, sa nekih 12, 13 metara pogodio sam ugao gola Bajkovića, za 2:1 za Partizan!!! Radost koja je potom nastala na tribinama, teško je opisiva, a nastavila se i posle poslednjeg zvižduka, u zagrljajima su bili fudbaleri i navijači Partizana, a ređale su se pesme, uz novi hit "hoćemo penal za zvezdu"!

Slavlje strelaca, Kojića i Drinčića!

Gostujući tim i njegova logistička podrška, sve je pripremila da toga dana proslavi titulu na našem stadionu, ali su Drinčić, fenomenalni Lukač i Kojić, uz podršku cele ekipe i trenera Marka Nikolića, pokvarili slavlje. Što bi rekao Lola Smiljanić, "sad neka uzmu titulu, naravno, ako ih nije sramota..."







Saturday, 25 April 2020

25. april, datum koji je menjao istoriju Partizana, čak dva puta!

Dušan Kecman, Nolan Smit

Na ovaj dan, naš košarkaški klub odigrao je dva veoma dramatična meča, koja su oba, na svoj način, obeležila istoriju Partizana. Oba su odigrana u okviru regionalne lige i rešena su u poslednjim sekundama, šutevima za tri poena.

2010 godine, u finalu regionalne lige, u Zagrebu, sastali su se Cibona i Partizan. Dva najbolja kluba te sezone, završili su regularni deo takmičenja sa skorom 20-6, a popularni vukovi su ipak bili prvi, zbog boljeg međusobnog skora, oba puta su slavili. U polufinalnim duelima, oba tima su slavila sa po pet poena razlike, nad svojim protivnicima, Partizan je savladao Hemofarm, a Cibona, ekipu Olimpije.

Meč, pred nikad punijom arenom u Zagrebu, počeo je u izjednačenoj igri, a prvi deo završen je minimalnom prednošću našeg kluba. Tandem Gordon-Tomas je bio vrlo efikasan, kao i čitav meč i za njih dvojicu apsolutno nismo imali rešenja. U drugom periodu, uspevamo da povedemo sa osam razlike, ali se domaćin, nošen podrškom publike brzo vraća i u svlačionicu se odlazi sa rezultatom 31:31. Čitavo drugo poluvreme proteklo je u borbi za svaki poen, sa čvrstim odbrana, a meč je otišao u produžetak, posle promašaja Tomasa, koji je propustio priliku da Ciboni donese trijumf. 



U produžetak, Partizan ulazi bez Mekkejleba i Božića, zbog pet faulova, a ubrzo izlazi i Marić, takođe zbog faulova. U finiš meča, naš klub ulazi sa prednošću, desetak sekundi pre kraja bilo je plus četiri, ali Tomas još jednom trojkom, vraća meč na poen razlike, a Roberts staje na liniju penala, 9 sekundi pre kraja. I ako je sjajno igrao te sezone, amerikanac promašuje oba penala, a lopta stiže do Bojana Bogdanovića, koji je za ceo meč imao samo 2 poena, koji pogađa trojku iz ugla, koja je trebala da donese Ciboni pehar. 

Posle utrčavanja cele klupe domaćina na parket, a 0,6 sekundi pre kraja, loptu je uzeo Dušan Kecman i pogodio sa svoje polovine, za pobedu Partizana. U hali je nastao muk, neverica, većina je mislila da će koš biti poništen, da je neregularan, ali su sudije donele ispravnu odluku i nastalo je veliko slavlje naših igrača i stručnog štaba. 





Isti datum 2014 godine, kada nam je sportska sreća okrenula leđa, meč polu-finala regionalne lige, protiv Cedevite i ulog evroliga, u koju je trebao da se plasira pobednik te utakmice. 

Meč smo počeli jako loše, uz okromnu nervozu i vrlo brzo Cedevita je stekla preko 10 poena prednosti. Do kraja prvog perioda, oni bez problema održavaju prednost i na semaforu stoji 16:27. U drugom periodu, ista slika kao sa početka utakmice i gosti imaju 18:33, u 13 minutu. Od tog trenutka, Partizan kreće da igra, te večeri sjajni Saša Pavlović, uz Bogdanovića i Tepića, smanjuju na 5 razlike, za odlazak na veliki odmor. 

Treći period je u potpunosti pripao našem klubu, nošeni sjajnom podrškom sa tribina, prvo pravimo seriju 10:0, gde preuzimamo prednost, Cedevita se vraća, ali uz još jednu seriju, ovoga puta 13:5, postavljamo rezultat 64:57, pred poslednji period.



Sredinom poslednjeg dela vodimo sa 69:59 i ne koristimo nekoliko prilika, da meč rutinski privedemo kraju, što su gosti oberučke prihvatili i četiri minuta pre kraja, bilo je 73:70. Nastavlja se serija ekipe iz Zagreba i finiš meča je očekivala velika drama, na semaforu je pisalo 77:78. Uspevamo da poentiramo, potom i da se odbranimo i da krenemo u poslednji napad, a razlika na semaforu je bila 4 sekunde, u odnosu na vreme našeg napada i vreme kraja utakmice. Onda se dešava ono, što je i dalje noćna mora svakoga navijača Partizana, Tepić je šutirao u isteku napada, lopta se neverovatno precizno odbila do Nolana Smita, koji je za 4 sekunde stigao na deset metara od našeg koša i pogodio za tri poena, za pobedu Cedevite. 



Ovim je Partizan ostao bez mesta u evroligi, prvi put posle 13 godina, gde smo uzastopno i sa velikim uspesima, nastupali. Neki bi rekli, da je ovim i završena jedna era našeg kluba i to je sigurno tačno, a da li je bolnije moglo, verovatno nije. Za kraj, citiraću našeg Duleta Vujoševića: "naša borba zahteva da se peva i kad se gine". 

Vratiće se evrolige, vratiće se stari sjaj!


Friday, 24 April 2020

Jan Veseli, leteći čeh i srpski zet!

Jan Veseli zakucava protiv Makabija!

Na današnji dan 1990 godine, u gradu Ostravi, u tadašnjoj Čehoslovačkoj, a sadašnjoj Češkoj republici, rođen je Jan Veseli. Potiče iz sportske porodice, otac mu je bio košarkaš, majka odbojkašica, a i njegova mlađa sestra se bavi košarkom. Posle početka karijere u mlađim kategorijama klubova, iz njegovog rodnog grada, 2006 godine prelazi u ekipu Geoplin Slovana, iz Slovenije. U sezoni 2007-08, nastupao je u regionalnoj ligi, u dresu Slovana, kao i u prvenstvu Slovenije, uz skromnu minutažu i uz skromni učinak.

U maju 2008 godine, dolazi u Partizan, na isistiranje Duška Vujoševića. Već u narednoj sezoni, dobija vrlo značajnu ulogu u timu, u evroligi je startovao na 13 od 17 mečeva, uz prosečnih 20 minuta po meču. Crno-beli su sezonu završili sa osvojenim svim domaćim trofejima, titulom i kupom Srbije, uz trofej prvaka regionalne lige, dok su u evroligi stigli do plasmana među osam najboljih klubova, gde se isprečio prejaki CSKA.

Naredna sezona, 2009-10, bila je jedna od najuspešnijih u Partizanovoj istoriji, a i Jan je igrao odličnu košarku. Startovao je sva 22 meča u evroligi, a redovno je punio sve statističke rubrike, pogotovo je bio fenomenalan u odbrani, zbog svojih neverovatnih atletskih predispozicija. Ponovo su osvojena sva tri domaća prvenstva, a Partizan je igrao na fajnal fouru evrolige, gde je izgubio obe utakmice u produžecima, na jednu loptu.



Treću sezonu u crno-belom dresu i poslednju, za sada, odigrao je i po učinku najbolje. Ne treba posebno isticati, sva tri domaća trofeja su ponovo bila tu, a u evroligi sezona je završena u TOP 16 fazi, ovoga puta.

U leto 2011 godine, Jan Veseli odlazi u najjaču ligu sveta, NBA, gde postaje član Vašington Vizardsa i time postaje još jedan Partizanov igrač, koji je nastupao u SAD-u. U glavnom gradu, provodi tri sezone, a potom u sezoni 2013-14 prelazi u Denver Nagetse, gde nastupa do kraja te sezone.

Jan Veseli i Grobari

U leto 2014 godine, na insistiranje Željka Obradovića, prelazi u tursku ekipu Fenerbahčea, čiji je i danas član, evo već šestu sezonu.

Kandidat je evrolige, za najbolji tim protekle decenije u ovom takmičenju.

Verovatno je jedan od najzanimljivijih igrača našeg kluba, poslednjih petnestak godina, neverovatne atletske sposobnosti, ogromna borbenost, a i njegova visina od 2,13m, sa kojom je igrao krilo, kod Duleta Vujoševića, svrstavaju ovog čeha među ljubimce Partizanovih navijača. Posebno se pamte njegova fenomenalna zakucavanja, blokade, skokovi, ukradene lopte, a i slavlja, kojima je dizao publiku na noge. Treba istaći i njegovu blisku vezu sa Partizanom, čiji je postao i ostao veliki navijač, a to ističe uvek i svuda.

Novica Veličković i Jan Veseli

Oženjen je devojkom iz Beograda, Natalijom, tako da je često u našem glavnom gradu, a nadamo se da ćemo imati priliku uskoro da ga vidimo kao stalnog stanovnika, kada se odluči da ponovo obuče dres Partizana!

Thursday, 23 April 2020

Prins Tejgo, gol za pobedu u derbiju i četvrtu uzastopnu titulu!

Prins Tejgo 140. derbi (fotocentrala)
Na današnji dan 2011 godine, Partizan je dočekao C.zvezdu, u 140. večitom derbiju, igranom u okviru 24. kola prvenstva Srbije.

Situacija na tabeli, pre ovog kola, bila je takva, da su oba kluba imala podjednak broj bodova, a da je do kraja prvenstva ostalo da se odigra još šest utakmica, posle ove. Crno-belima je odgovarao i nerešen ishod, da zadrže prvo mesto na tabeli, zbog trijumfa u prvom derbiju te sezone, kada smo slavili sa 0:1, golom Moreire na asistenciju Klea.

Meč je počeo,a gosti su imali već prvu veliku šansu, posle centaršuta, Krstajić je pogodio prečku našeg gola, na sreću nije bilo promene rezultata. C.zvezda je bila bolji rival na početku, ali je Vladimir Stojković bio siguran, dok smo na drugoj strani uzvratili, Babović je proigrao Tejga, ali je ostalo 0:0.

Sredinom prvog poluvremena, Saša Ilić je bio prinuđen da napusti terene, zbog povrede zgloba, a nešto gasnije i gosti ostaju bez Evandra, takođe zbog povrede.
(fotocentrala)
Finiš prvog dela obeleželi se su dve stopostonte šanse, po jedna na obe strane. Prvo je Kaluđerović izašao sam pred naš gol, ali je Stojković sjajno odbranio njegov udarac, koji je upućen iskosa sa desne strane. Prins Tejgo je propustio priliku da odvede Partizan na pauzu, sa prednošću, njegov udarac sa 4, 5 metara od gola, spasao je Bajković.

U dogovoru, u svlačionici, pre meča, naš trener Stanojević, najavio je igračima da će prvo poluvreme biti u laganijem ritmu, a da nama sledi da u drugom delu, zadamo konačni udarac. Tako je i bilo.

Igrao se 62. minut meča, napad sa leve strane je išao preko Tomića i Ilieva, lopta je došla do Babovića, koji nije dobro šutirao, ali se tu našao Prins Tejgo i smestio loptu u mrežu, za oduševljenje čitavog stadiona. To je bio njegov treći gol, u tri meča protiv Crvene zvezde.

Prins Tejgo 140. večiti derbi

Do kraja susreta, naši fudbaleri su kontrolisali igru i nisu dozvoljavali nikakav preokret meča, tako da je ovaj derbi završen našim trijumfom, koji nam je doneo prednost od tri boda, šest kola pre kraja prvenstva Srbije. Prednost na tabeli je sačuvana, a pehar šampiona ostao je u Humskoj 1, a pridodat je i kup, posle pobede nad Vojvodinom.


Igrači Partizana slave pobedu (fotocentrala)




Tuesday, 21 April 2020

Prva Duletova titula, protiv buduće stalne mušterije!


Duško Vujošević na rukama igrača


Na današnji dan 1987 godine, posle pobede u drugom meču finalne serije plej-ofa, nad ekipom Crvene zvezde, košarkaši Partizana osvojili su titulu prvaka Jugoslavije, posle šest godina čekanja.

Na klupi crno-belih sedeo je tada mladi i neiskusni trener Duško Vujošević, koji je igrom slučaja, tokom sezone, preuzeo komandnu palicu od Laleta Lučića. Dule, tada pomoćnik u stručnom štabu našeg kluba, promovisan je na insistiranje Dragana Kićanovića, a kasnije će i sam Vujošević pričati, da je u nekim krugovima, on bio jedina opcija koja nikako nije dolazila u obzir, kao novi trener. Kićanović je tada imao osećaj da je baš Dule pravi izbor, a vrlo brzo je bilo jasno da je učinjen pravi izbor.

Regularni deo sezone, u prvenstvu Jugoslavije, Partizan je završio na drugom mestu sa skorom 18-4, iza neverovatne Cibone, koja je imala skor 22-0, sa Draženom Petrovićem i njegovim prosekom od 37,2 poena po meču.

U domaćem kupu, Partizan je, posle četvrtfinalne pobede nad sjajnom Cibonom, u borbi za finale poražen, od kasnije osvajača IMT-a, tada ekipe iz druge lige, koje je sa klupe predvodio Dragan Šakota.

Evropsku sezonu, obeležili su nastupi crno-belih u kupu Radivoja Koraća, posle eliminacije PAOK-a, a, protivnici u grupnoj fazi bili su Saragosa iz Španije, Torino iz Italije i Asubel iz Belgije. Samo prvo mesto je vodilo u narednu fazu, a to je bilo polu-finale, nažalost, zbog slabijeg poen količnika, uprkos istom broju pobeda, zauzeto je drugo mesto, a dalje je otišla Saragosa.

Goran Grbović


Vraćamo se na domaću ligu, tačnije na plej-of. U prvoj rundi plej ofa, savladana je ekipa Zadra sa 2:0 u seriji i čekao se bolji iz duela Jugoplastike i Bosne, gde je prednost domaćeg terena imala ekipa iz Splita. U majstorici, Bosna je slavila i zakazala polu-finalne duele sa Partizanom, dok je drugi par činio duel Cibone i Crvene zvezde. Naši košarkaši koriste prednost domaćeg terena, u oba susreta i uz poraz u Sarajevu, plasiraju se u finale. U majstorici u novobeogradskoj hali sportova, slavili smo sa 107:96, uz 20+ role Divca, Grbovića i Savovića. Posle pobede Cibone nad C.zvezdom, u prvom meču očekivao se duel sa dvostrukim uzastopnim šampion evrope iz Zagreba, ali su izabranici Vlade Đurovića, uz fantastične igre Baneta Prelevića, uspeli da dobiju dva naredna susreta i naprave istinsko iznenađenje i zakažu večiti derbi u finalu plej ofa, prvi put u istoriji.

Prvi meč, igran u hali na Novom Beogradu, počeo je prednošću C.zvezde, koja je vodila najpre sa 0:12, pa sa 4:21, da bi se Partizan pribrao i do poluvremena smanjio razliku, na pristojnih minus 6. U drugom delu, nošeni sjajnim ambijentom i odličnom igrom kapitena Savovića, koji je meč završio sa 25 poena, crno-beli prave preokret i slave rezultatom 78:73, za 1-0 u seriji.

Drugi meč, u hali Pionir, doneo je još veću dramu. Crno-beli su vodili, ali su sa nekoliko grešaka izgubili prednost i usledio je uzbduljivi rasplet. Heroj Partizana bio je Goran Grbović, koji je pogodio odlučujuću trojku pri rezultatu 87:86 za Crvenu Zvezdu, a ukupno je postigao šest trojki te večeri i 28 poena. Tragičar na drugoj strani bio je Zoran Radović, koji je promašio slobodno bacanje, kojim je mogao svoju ekipu da odvede u produžetak. Meč je završen pobedom Partizana 88:89.

Partizan, šampion Jugoslavije 1987.




Ovim je Partizan osvojio svoju četvrtu titulu prvaka države, a prvu posle 1981 godine, takođe i prvu u formatu plej ofa, koji se prvi put igrao u sezoni 1981-82. Šampionsku ekipu su činili: Divac, Paspalj, Grbović, Savović, Nakić, Obradović, Đorđević, Koprivica, Stefanović, Ignjatović, Dragutinović, Lakićević, Kanjevac i Orcev.

Dvadesetosmogodišnji Duško Vujošević je tako upisao svoj prvi trofej i to titulu prvaka tadašnje Jugoslavije, na početku svoje karijere, a do današnjeg dana pridodao je još 11 pehara šampiona države, naravno sa Partizanom!

Narednu sezonu nastupali smo u kupu šampiona, gde je klub igrao i na prvom završnom turniru, toga takmičenja, ali o tome u nekom od narednih tekstova.






Sunday, 19 April 2020

Dragan Mance i Čava Dimitrijević, analiza pobede nad KPR-om!

Dva velika Partizanova asa, Dragan Mance i Zoran Čava Dimitrijević, komentarišu u TV dnevniku meč i veliku pobedu protiv Kvins Park Rendžersa, u okviru revanša 2. kola kupa UEFA za sezonu 1984-85. Novinari u studiju su Milorad Komrakov i jedan od najvećih tv novinara, na ovim prostorima, ikada Duško Korać. 









Saturday, 18 April 2020

Pastor Taribo Vest? Da, dobro ste pročitali! Od fudbala do svoje crkve!




Sećamo li se Taribo Vesta? Pitanje koje nije na mestu, pogotovo za navijače Partizana, koji i danas, na pominjanje imena nigerijca, nabace osmeh na lice i ako se u našem klubu zadržao samo godinu dana.

Taribo je rođen u gradu Bugumi, u Nigeriji 1974 godine, ali ovaj podatak treba uzeti sa dozom rezerve, pogoto što ga je tokom cele karijere pratila priča da je znatno stariji, nego što mu piše u dokumentima, kao i još nekoliko igrača iz njegove generacije. U evropu stiže 1993 godine i postaje član Oksera, koji je tih godina i kasnije, izbacivao brojne odlične fudbalere. 1997 godine prelazi u Inter i za dve sezone, pruža odlične partije u dresu neroazura, kao i u dresu reprezentacije Nigerije, sa kojom je nastupao na svetskom prvenstvu u Francuskoj 1998 godine, a treba se podsetiti i njegove zlatne medalje na olimpijadi 1996 godine, u dresu nacionalnog tima.


Posle dve sezone u Interu, prelazi u tim gradskog rivala, Milana, ali tamo beleži samo četiri nastupa, a oni ga pozajmljuju Derbi Kauntiju. Tokom sezone 2001-02 bio je član nemačkog Kajzerslauterna, za koga beleži 10 nastupa i na kraju te sezone se rastaje sa njima. Posle mundijala 2002 godine, kada je bio član nacionalnog tima, nije uspeo da prođe probu u Mančester Sitiju, navodno zbog fizičke nespremnosti.

U januaru 2003 godine, posle dolaska Lotara Mateusa u Partizan, pravo niotkuda, dolazi i Taribo Vest, na veliko iznenađenje, ali i oduševljenje navijača Partizana. Pamtim njegov derbi u Humskoj 1, bilo je to drugo kolo prolećnog dela sezone, gostovao nam je Radnički iz Obrenovca, pobedili smo 4:2, a na tribinama je bilo oko 10,000 gledalaca, koji su došli da pozdrave Tariba, ali i Mateusa.

U leto 2003 godine, Partizan je u punom jeku spremao za napad na ligu šampiona, a nigerijac je imao zaista ogroman učinak u tom uspehu. Ostaće zapamćeni njegovi dueli, sa najboljim strelcem u istoriji premijer lige, Alanom Širerom, pogotovo kada je u revanšu, dobio lakat u glavu, bukvalno u prvom minutu meča, kao upozorenje. Nekoliko igrača iz te ekipe Partizana, svedočilo je da je upravo Vest, bio bukvalno glavni motivator pred taj čuveni meč, kada je ubedio ostatak ekipe da je plasman dalje moguć. Pred izlazak na teren Sent Džejms Parka, Lotar je izašao iz svlačionice, a Taribo održao govor, da su mu bogovi rekli da večeras pobeđujemo, uz viku i udaranje o sto, kako pričaju pojedini igrači. Partizan je tada ostvario plasman u ligu šampiona, a Vest je igrao odlično u grupnoj fazi, gde su nas bukvalno detalji delili, da prizimimo u evropi.



Taribo se zadržao u crno-belom taboru do kraja jesenjeg dela 2003-04, kada je raskinuo ugovor sa klubom. Za naš klub je ujupno zabeležio 32 nastupa i postigao 2 gola. Kao podatak, treba istaći da je posle Partizana odigrao još samo nekoliko mečeva i to za engleski Plimut, pre nego što je definitivno rešio da završi igračku karijeru.

Pre nekoliko godina, stigla je vest da se Taribo, kao potpuno neverovatn lik, kakav je uvek i bio, posvetio nekom vrstom propovedanja i da je u Nigeriji, u gradu Lagosu, osnovao crkvu. Traženjem po internetu, brzo pronalazim da je u toj misiji i dalje aktivan i to vrlo, tako da ima nastupe po celoj državi, čak i po još nekim afričkim zemljama. Danas izgleda prilično drugačije, nego tokom karijere, nema prepoznatiljivih kikica, ali i dalje to je ista faca. Postao je i veliki borac protiv korupcije u fudbalu, u Nigeriji i u tamošnjem društvu. Želimo mu puno uspeha na ovom polju!

Pastor Taribo West (getty images)












Friday, 17 April 2020

Vreme Duletovih čuda: Kada je pao CSKA u Moskvi!

U košarkaškoj evroligi za sezonu 2008-09, žreb je našeg šampiona smestio u grupu D, sa vrlo jakim protivnicima, kao što su CSKA, Real Madrid, Efes Pilsen, Armani i Panionios. U to vreme, kada je evroliga zaista bila u svom punom sjajnu, organizacija takmičenja je bila takva, da je jedno od prva četiri mesta vodilo dalje, u top 16 fazu.


Takmičenje smo otvorili porazom u Istanbulu, u neizvesnoj završnici, bolji je bio Efes rezultatom 61:60. Potom su usledile dve pobede u hali Pionir, konačno je savladan Real, a potom, u neverovatnom meču, posle minusa od 23 poena i Armani. Usledila su dva poraza, od Panioniosa u Atini i od CSKA u Beogradu sa 62:63, u tom trenutku, drugi poraz od jednog poena, u samo pet mečeva. Na početku drugog kruga grupe, savldali smo Efes u Pioniru, a potom gubimo od Reala u Madridu, pogađate, ponovo sa jednim poenom razlike, a posebno se pamti sjajna partija Uroša Tripkovića, koji je pogodio 6 trojki. Posle poraza u Milanu, dolazimo do pozicije da moramo da savladamo Panionios, koji je počišćen za Badnje veče, sa 23 razlike i da pred poslednje kolo i put u Moskvu, čekamo i nadamo se plasmanu u narednu fazu.


Pred mečeve poslednjeg kola, Partizan, Efes i Armani su imali skor po 4-5, sa tim što je jedna od tri ekipe, morala da bude eliminisana. Nas je očekivalo gostovanje prvoplasiranim moskovljanima, Efesu gostovanje u Madridu, a Armanija gostovanje otpisanom Panioniosu. Meč u Moskvi je počeo jako dobrom igrom naših košarkaša, koji su bili odlučni da, na nama jako teškom terenu, pobedom reše sami svoju sudbinu. U sedmom minutu smo imali plus osam, dok je u drugoj četvrtini CSKA imao nekoliko puta prednost do tri poena, ali se na poluvreme otišlo sa rezultatom 29:30. Treća četvrtina je počela igrom poen, za poen, ali domaćin u jednom trenutku uspeva da ode na 45:37, ali se naši vraćaju i pred poslednji deo igre, ulazimo samo sa minusom od dva poena. Fantastičnom odbranom, koja je bila zaštitine znak Duletove ekipe, uspevamo da povedemo sa plus 6, sedam minuta pre kraja, potom opet gubimo u jednom trenutku, ali u poslednja dva minuta ulazimo sa plus pet, koje uspevamo da sačuvamo u penal završnici i da slavimo veliku pobedu sa 63:66. Grupu smo završili na četvrtom mestu, sa skorom 5-5, a u top 16 fazi protivnici su nam bili Panatenaikos, Unikaha i Lotomatika, a u četvrt finalu, opet CSKA...


Najefikasniji u našoj ekipi bili su Milenko Tepić sa 13 poena, 8 skokova i 4 asistencije, Aleksandar Rašić je imao 13 poena i 5 asistencija, Stefon Lazme 11 poena i 6 skokova, a sjajni Slavko Vraneš 6 poena i 11 skokova. Podsetićemo na samo neka imena ekipe CSKA, Holden, Lorbek, Šiškauskas, Lengdon, Hrijapa, Planinić..., a na klupi je bio čuveni Etore Mesina.









Thursday, 16 April 2020

Dijara i Jovetić, rušenje C.zvezde na putu duple krune!

Na današnji dan 2008 godine, Partizan je gostovao C.zvezdi, u borbi za plasman u finale kupa Srbije. 
Naši fudbaleri bili su silno motivisani da dođu do pobede i do prilike da osvoje trofej kupa, posle sedam godina pauze.

Partizan je počeo utakmicu konkretnom igrom i već u 13 minutu je došao do prednosti, Jovetić je poslao sjajnu loptu iza leđa odbrane Crvene zvezde, Dijara je prihvatio, dao sebi for i sjajnim udarcem sa 11 metara, iskosa, matira golmana domaćih. Nekoliko minuta kasnije, crno-beli propuštaju zicer situaciju, kada je Tomović spasao loptu sa gol linije, posle šanse Moreire. Igrao se 22 minut, kada smo duplirali prednost, a strelac je ponovo bio fenomenalni senegalac. Lopta je poslata iz zadnje linije, jedan štoper večitog rivala se okliznuo, Dijara primio loptu i udarcem sa 17, 18 metara, drugi put matirao Ranđelovića, za ogromnu radost navijača Partizana.

U drugom delu, domaćin izlazi odlučniji i u 53 minutu, smanjuje prednost golom Burzanovića, a posle naše jako mlake igre i do izjednačenja, sredinom drugog dela igre, strelac je bio Jestrović. Ubrzo posle toga, C.zvezdi je poništen gol, koji je postigao Milijaš, koji doduše nije bio u ofsajdu, ali je zato bio Kastiljo, koji je krenuo na tu loptu i tada je pomoćni sudija signalizirao nedozvoljenu poziciju.

To kao da je prenulo fudbalere Partizana iz sna, a u 79 minutu, posle centaršuta sa leve strane, gužve u kaznenom prostoru, lopta je došla do kapitena Stevana Jovetića, koji sa peterca postiže treći gol za Partizan i donosi pobedu našem klubu. Ovim je ekipa, koju je predvodio Slaviša Jokanović, došla do prilike da osvoji duplu krunu, prvi put posle 1994 godine, što je na kraju i učinjeno, posle pobede nad Zemunom u finalu i pobede u Kruševcu, u poslednjem kolu prvenstva Srbije.



Maletić, Jovetić i Dijara, slave gol (foto mondo)






Wednesday, 15 April 2020

Kada je Miloje dominirao!

Na današnji dan 1977 godine, u Beogradu, rođen je Dejan Milojević. Košarkašku karijeru počeo je u mlađim kategorijama Beovuka, čije je bio član sve do svoje 21 godine, a još je na snazi njegov rekord, kada je na jednom meču mlađih kategorija, ubacio čak 131 poen. Od 1998 do 2000 godine, bio je član FMP-a (onog pravog), a od 2000 do 2004 godine, podgoričke Budućnosti, sa kojima osvaja duplu krunu u sezoni 2000-01.

2004 godine, Miloje konačno stiže u Partizan, kao velika želja Duleta Vujoševića, koji ga je hteo angažovati i ranije. Za dve sezone, koje su sigurno njegove najbolje u karijeri, Milojević osvaja dve titule šampiona države, 2005 godine, Partizan je bio bolji od Hemofarma sa 3-1 u finalnoj seriji, a naredne godine, sa 3-0 je savladana Crvena zvezda. To finale iz 2006 godine, posebno se pamti po pokušajima, da se po svaku cenu izazove incident, koji su režirali pojedinci iz suprotnog tabora, kao i u polu-finalu sezonu pre, sa nigerijskim bokserom Avodžobijem. Ishod je bio isti, crno-beli su, predvođeni sjajnim Milojem, bili bolji.

Milojević je, tokom igranja za Partizan, imao zaista impozantne statističje brojke. Na 113 mečeva koje je odigrao, postigao je 2270 poena, što će reći da je imao prosek od 20,1 poen po meču! Te dve sezone, u evroligi su bile jako neuspešne za naš klub, jer su ostvarene samo po dve pobede, u dve sezone, a ekipa je mahom bila sastavljena od, tada mladih i veoma talentovanih, Tripkovića, Veličkovića, Perovića, Bogdanovića, nešto starijih Avdalovića, Šuputa, Božića, tako da se više i nije moglo. Posebno je Novica Veličković isticao značaj Milojevića, u razvijanju njegove karijere, od koga je mnoge stvari mogao da nauči.

Na meču evrolige, 2. decembra 2004 godine, protiv Olimpijakosa (snimak na dnu teksta), Miloje beleži neverovatno partiju, postigao je 35 poena, uz 14 skokova, uz 5 ukradenih lopti i 3 asistencije, a sve uz šut iz igre 13 od 17, dok je slobodna bacanja šutirao 9 od 11. Ukupan indeks korisnosti je bio 55, što je drugi najbolji skor u istoriji evrolige, od kada se on računa, odmah iza Tanoke Berda, bivšeg centra Žalgirisa.

2006 godine, odlazi u Španiju, u ekipu Valensije, gde posle dve sezone prelazi u Galatasaraj. 2009 godine, vraća se u Partizan, ali ga povrede, koje su ga mučile tokom karijere, nisu dale priliku da i drugi put nastupi u svom najdražem dresu. Treba istaći, da je bio član sjajne generacije naše reprezentacije, koja je 2001 godine, u Turskoj, osvojila evropsko zlato. Od 2012 godine, posvetio se trenerskom poslu, a danas je glavni trener ekipe Mege i pomoćnik u stručnom štabu reprezentacije, a mi mu želimo puno uspeha u daljem životu i radu.


Proslava titule u Vršcu 2005 godine (foto sportska centrala)







Tuesday, 14 April 2020

116. derbi, odbranjeni penal, pa gol za pobedu!

Na današnji dan 2001 godine, odigran je 116. večiti derbi, a domaćin ovog duela je bio naš Partizan. Meč je odigran u okviru 25. kola prvenstva SR Jugoslavije, a situacija na tabeli, deset kola pre kraja sezone je bila takva, da je samo pobeda ostavljala crno-bele u borbi za šampionsku titulu, s obzirom na minus od 3 bodu, u odnosu na C.zvezdu, u tom trenutku. Prvi derbi te sezone, odigran je 7. marta, a u pitanju je ponovljeni meč, zbog prekida koji je usledio na utakmici igranoj 14. oktobra, kada su igrači Partizana brutalno napadnuti, u pokušaju bekstva u tunel, nakon upada na teren publike sa severa. I ako je taj meč trebao i po pravilima, morao, da bude registrovan službenim rezultatom, ipak nije. C.zvezda je slavila 2:0, da i to pomenemo.

Meč je protekao u početnim ispitivanjima snagama, a Partizan dolazi u prednost, sredinom prvog dela. Posle kornera, koji je izveo Vlada Ivić, lopta je izbijena, ponovo se vratila do naše osamnestice, koji centrira, a posle gužve u 16 metara C.zvezde, najsnalažljiviji je bio Saša Ilić, koji je savladao Kocića, igrao se 22 minut.

Crvena zvezda je potom uzvratila, prvo je Drulić pogodio stativu u 30 minutu, da bi isti igrač, posle slobodnog udarca, iskosa sa leve strane, u samom finišu prvog dela, poravnao rezultat na 1:1. Pred kraj prvog poluvremena, isključen je trener gostiju Slavoljub Muslin, koji je nekoliko puta, pre toga, ulazio na teren i verbalno se obračunavao sa sudijom Delevićem.

Igrao se 50 minut meča, kada je Pjanović obišao Radakovića, pao, a sudija Delević pokazao na belu tačku. Loptu je uzeo Branko Bošković, šutirao, ali je silno motivisani Radaković odbranio, za erupciju oduševljenja među Grobarima. Na krilima te situacije, samo osam minuta kasnije, posle dubinske lopte Bajića, a nakon neuspele ofsajd zamke fudbalera C.zvezde, lopta dolazi do Ivice Ilieva, koji matira Kocića i donosi ogromno slavlje na stadionu Partizana. Do kraja utakmice, rezultat se nije menjao i crno-beli su upisali trijumf, pred finale kupa, protiv istog protivnika.

Treba se podsetiti i druge pobede toga dana, koju su izvojevali Grobari, na platou i ulici ispod Juga!

Foto - https://crnobelanostalgija.com/


Radovan Radaković, odbranio je jedanesterac Boškoviću


Ivica Iliev postiže pobedosni gol za Partizan















Sunday, 12 April 2020

Kada su Grobari rešili meč evrolige!

Sezona 2007-08 donela je, kao i skoro svaka prethodna, nekoliko značajnih igračkih promena, u sastavu našeg kluba. Klub su napustili nosioci tima od prethodne sezone, Predrag Drobnjak (Đirona), Kosta Perović (Golden Stejt), Luka Bogdanović (Le Man), Vontigo Kamings (Makabi), a stigli su, tada ne mnogo poznati, Milt Palasio (Juta Džez), Čeda Vitkovac i Strahinja Milošević (obojica iz Vojvodine) i Slavko Vraneš iz Budućnosti.

 U prvom krugu evrolige, Partizan je imao za protivnike ekipe Panatenaikosa, Reala, Barselone, Fenerbahčea, Rome, Roana i Bamberga. Crno-beli su prvi deo takmičenja završili na deobi četvrtog mesta, sa skorom 6-8, kao i Fenerbahče i Roma. Posebno ključne su bile pobede nad Roanom, u Franuskoj, košem, uz faul, Pekovića i poslednjim sekundama, a u Beogradu, posle velikog minusa u jednom delu meča. U Pioniru je pala i Barselona, a Fenerbahče je savladan u poslednjem kolu, u Istanbulu, kao je već obezbeđen plasman u top 16 fazu, posle onog neverovatnog meča protiv Bamberga i pobede od 48 poena razlike. Sledeću fazu takmičenja, za protivnik nam donosi grupu smrti, Panatenaikos, Montepaski Sijenu i Efes Pilsen.

Nastavak takmičenja počinjemo sa dva poraza, prvi ubedljiv u Sijeni, a drugi, u treći put te sezone, na bukvalno jednu loptu, od Panatenaikosa, u Atini. Time su nam šanse bile jako smanjene za plasman dalje, ali posle pobede nad, tada oslabljenim, Efesom, dočekali smo neverovatno jaku ekipu Montepaski Sijene, u meču gde nas je samo pobeda ostavljala u životu. Gosti, prevođeni trenerom Pjaniđanijem, a na terenu Mekintajerom, Ezeom, našim Vladom Ilijevskim, Lavrinovičem, Stonrukom, Satom... vodili su veći deo meča, a nas su u igri održavali Peković i sjajni Milton Palasio. U poslednju četvrtinu smu ušli sa minusom od sedam poena, ali nošeni fantastičnim navijanjem, uspevamo da uđemo sa prednošću u završnicu, a tada se dešava ono što je tema ovog teksta. Par sekundi, pre kraja meča, pri rezulatu 76:75 za Partizan, Novica Veličković ubacuje loptu iz auta, sa sredine terena, a Šon Stonruk, manirom rukometnog golmana, udara loptu nogom i lopta dolazi do košarkaša italijanskog kluba, a sudije ostaju neme. Naši košarkaši potom prave prekršaj i pet sekundi pre kraja meča, upravo taj "rukometni golman", Stonruk, staje na liniju penala. Buka koja je tada nastala, u režiji navijača Partizana, nije izmerena, ali je sigurno najjača ikada u istoriji hale Pionir. Košarkaš Sijene je promašio prvo, a zatim i drugo bacanje, lopta je dospela u ruke naših košarkaša i slavlje je moglo da počne. Evo i snimka, da se podsetimo kako je to izgledalo.

 


Partizan Siena euroleague 2008