Saturday, 25 April 2020

25. april, datum koji je menjao istoriju Partizana, čak dva puta!

Dušan Kecman, Nolan Smit

Na ovaj dan, naš košarkaški klub odigrao je dva veoma dramatična meča, koja su oba, na svoj način, obeležila istoriju Partizana. Oba su odigrana u okviru regionalne lige i rešena su u poslednjim sekundama, šutevima za tri poena.

2010 godine, u finalu regionalne lige, u Zagrebu, sastali su se Cibona i Partizan. Dva najbolja kluba te sezone, završili su regularni deo takmičenja sa skorom 20-6, a popularni vukovi su ipak bili prvi, zbog boljeg međusobnog skora, oba puta su slavili. U polufinalnim duelima, oba tima su slavila sa po pet poena razlike, nad svojim protivnicima, Partizan je savladao Hemofarm, a Cibona, ekipu Olimpije.

Meč, pred nikad punijom arenom u Zagrebu, počeo je u izjednačenoj igri, a prvi deo završen je minimalnom prednošću našeg kluba. Tandem Gordon-Tomas je bio vrlo efikasan, kao i čitav meč i za njih dvojicu apsolutno nismo imali rešenja. U drugom periodu, uspevamo da povedemo sa osam razlike, ali se domaćin, nošen podrškom publike brzo vraća i u svlačionicu se odlazi sa rezultatom 31:31. Čitavo drugo poluvreme proteklo je u borbi za svaki poen, sa čvrstim odbrana, a meč je otišao u produžetak, posle promašaja Tomasa, koji je propustio priliku da Ciboni donese trijumf. 



U produžetak, Partizan ulazi bez Mekkejleba i Božića, zbog pet faulova, a ubrzo izlazi i Marić, takođe zbog faulova. U finiš meča, naš klub ulazi sa prednošću, desetak sekundi pre kraja bilo je plus četiri, ali Tomas još jednom trojkom, vraća meč na poen razlike, a Roberts staje na liniju penala, 9 sekundi pre kraja. I ako je sjajno igrao te sezone, amerikanac promašuje oba penala, a lopta stiže do Bojana Bogdanovića, koji je za ceo meč imao samo 2 poena, koji pogađa trojku iz ugla, koja je trebala da donese Ciboni pehar. 

Posle utrčavanja cele klupe domaćina na parket, a 0,6 sekundi pre kraja, loptu je uzeo Dušan Kecman i pogodio sa svoje polovine, za pobedu Partizana. U hali je nastao muk, neverica, većina je mislila da će koš biti poništen, da je neregularan, ali su sudije donele ispravnu odluku i nastalo je veliko slavlje naših igrača i stručnog štaba. 





Isti datum 2014 godine, kada nam je sportska sreća okrenula leđa, meč polu-finala regionalne lige, protiv Cedevite i ulog evroliga, u koju je trebao da se plasira pobednik te utakmice. 

Meč smo počeli jako loše, uz okromnu nervozu i vrlo brzo Cedevita je stekla preko 10 poena prednosti. Do kraja prvog perioda, oni bez problema održavaju prednost i na semaforu stoji 16:27. U drugom periodu, ista slika kao sa početka utakmice i gosti imaju 18:33, u 13 minutu. Od tog trenutka, Partizan kreće da igra, te večeri sjajni Saša Pavlović, uz Bogdanovića i Tepića, smanjuju na 5 razlike, za odlazak na veliki odmor. 

Treći period je u potpunosti pripao našem klubu, nošeni sjajnom podrškom sa tribina, prvo pravimo seriju 10:0, gde preuzimamo prednost, Cedevita se vraća, ali uz još jednu seriju, ovoga puta 13:5, postavljamo rezultat 64:57, pred poslednji period.



Sredinom poslednjeg dela vodimo sa 69:59 i ne koristimo nekoliko prilika, da meč rutinski privedemo kraju, što su gosti oberučke prihvatili i četiri minuta pre kraja, bilo je 73:70. Nastavlja se serija ekipe iz Zagreba i finiš meča je očekivala velika drama, na semaforu je pisalo 77:78. Uspevamo da poentiramo, potom i da se odbranimo i da krenemo u poslednji napad, a razlika na semaforu je bila 4 sekunde, u odnosu na vreme našeg napada i vreme kraja utakmice. Onda se dešava ono, što je i dalje noćna mora svakoga navijača Partizana, Tepić je šutirao u isteku napada, lopta se neverovatno precizno odbila do Nolana Smita, koji je za 4 sekunde stigao na deset metara od našeg koša i pogodio za tri poena, za pobedu Cedevite. 



Ovim je Partizan ostao bez mesta u evroligi, prvi put posle 13 godina, gde smo uzastopno i sa velikim uspesima, nastupali. Neki bi rekli, da je ovim i završena jedna era našeg kluba i to je sigurno tačno, a da li je bolnije moglo, verovatno nije. Za kraj, citiraću našeg Duleta Vujoševića: "naša borba zahteva da se peva i kad se gine". 

Vratiće se evrolige, vratiće se stari sjaj!


0 comments:

Post a comment