15/04/2020

Kada je Miloje dominirao!

Na današnji dan 1977 godine, u Beogradu, rođen je Dejan Milojević. Košarkašku karijeru počeo je u mlađim kategorijama Beovuka, čije je bio član sve do svoje 21 godine, a još je na snazi njegov rekord, kada je na jednom meču mlađih kategorija, ubacio čak 131 poen. Od 1998 do 2000 godine, bio je član FMP-a (onog pravog), a od 2000 do 2004 godine, podgoričke Budućnosti, sa kojima osvaja duplu krunu u sezoni 2000-01.

2004 godine, Miloje konačno stiže u Partizan, kao velika želja Duleta Vujoševića, koji ga je hteo angažovati i ranije. Za dve sezone, koje su sigurno njegove najbolje u karijeri, Milojević osvaja dve titule šampiona države, 2005 godine, Partizan je bio bolji od Hemofarma sa 3-1 u finalnoj seriji, a naredne godine, sa 3-0 je savladana Crvena zvezda. To finale iz 2006 godine, posebno se pamti po pokušajima, da se po svaku cenu izazove incident, koji su režirali pojedinci iz suprotnog tabora, kao i u polu-finalu sezonu pre, sa nigerijskim bokserom Avodžobijem. Ishod je bio isti, crno-beli su, predvođeni sjajnim Milojem, bili bolji.

Milojević je, tokom igranja za Partizan, imao zaista impozantne statističje brojke. Na 113 mečeva koje je odigrao, postigao je 2270 poena, što će reći da je imao prosek od 20,1 poen po meču! Te dve sezone, u evroligi su bile jako neuspešne za naš klub, jer su ostvarene samo po dve pobede, u dve sezone, a ekipa je mahom bila sastavljena od, tada mladih i veoma talentovanih, Tripkovića, Veličkovića, Perovića, Bogdanovića, nešto starijih Avdalovića, Šuputa, Božića, tako da se više i nije moglo. Posebno je Novica Veličković isticao značaj Milojevića, u razvijanju njegove karijere, od koga je mnoge stvari mogao da nauči.

Na meču evrolige, 2. decembra 2004 godine, protiv Olimpijakosa (snimak na dnu teksta), Miloje beleži neverovatno partiju, postigao je 35 poena, uz 14 skokova, uz 5 ukradenih lopti i 3 asistencije, a sve uz šut iz igre 13 od 17, dok je slobodna bacanja šutirao 9 od 11. Ukupan indeks korisnosti je bio 55, što je drugi najbolji skor u istoriji evrolige, od kada se on računa, odmah iza Tanoke Berda, bivšeg centra Žalgirisa.

2006 godine, odlazi u Španiju, u ekipu Valensije, gde posle dve sezone prelazi u Galatasaraj. 2009 godine, vraća se u Partizan, ali ga povrede, koje su ga mučile tokom karijere, nisu dale priliku da i drugi put nastupi u svom najdražem dresu. Treba istaći, da je bio član sjajne generacije naše reprezentacije, koja je 2001 godine, u Turskoj, osvojila evropsko zlato. Od 2012 godine, posvetio se trenerskom poslu, a danas je glavni trener ekipe Mege i pomoćnik u stručnom štabu reprezentacije, a mi mu želimo puno uspeha u daljem životu i radu.


Proslava titule u Vršcu 2005 godine (foto sportska centrala)