Sunday, 12 April 2020

Kada su Grobari rešili meč evrolige!

Sezona 2007-08 donela je, kao i skoro svaka prethodna, nekoliko značajnih igračkih promena, u sastavu našeg kluba. Klub su napustili nosioci tima od prethodne sezone, Predrag Drobnjak (Đirona), Kosta Perović (Golden Stejt), Luka Bogdanović (Le Man), Vontigo Kamings (Makabi), a stigli su, tada ne mnogo poznati, Milt Palasio (Juta Džez), Čeda Vitkovac i Strahinja Milošević (obojica iz Vojvodine) i Slavko Vraneš iz Budućnosti.

 U prvom krugu evrolige, Partizan je imao za protivnike ekipe Panatenaikosa, Reala, Barselone, Fenerbahčea, Rome, Roana i Bamberga. Crno-beli su prvi deo takmičenja završili na deobi četvrtog mesta, sa skorom 6-8, kao i Fenerbahče i Roma. Posebno ključne su bile pobede nad Roanom, u Franuskoj, košem, uz faul, Pekovića i poslednjim sekundama, a u Beogradu, posle velikog minusa u jednom delu meča. U Pioniru je pala i Barselona, a Fenerbahče je savladan u poslednjem kolu, u Istanbulu, kao je već obezbeđen plasman u top 16 fazu, posle onog neverovatnog meča protiv Bamberga i pobede od 48 poena razlike. Sledeću fazu takmičenja, za protivnik nam donosi grupu smrti, Panatenaikos, Montepaski Sijenu i Efes Pilsen.

Nastavak takmičenja počinjemo sa dva poraza, prvi ubedljiv u Sijeni, a drugi, u treći put te sezone, na bukvalno jednu loptu, od Panatenaikosa, u Atini. Time su nam šanse bile jako smanjene za plasman dalje, ali posle pobede nad, tada oslabljenim, Efesom, dočekali smo neverovatno jaku ekipu Montepaski Sijene, u meču gde nas je samo pobeda ostavljala u životu. Gosti, prevođeni trenerom Pjaniđanijem, a na terenu Mekintajerom, Ezeom, našim Vladom Ilijevskim, Lavrinovičem, Stonrukom, Satom... vodili su veći deo meča, a nas su u igri održavali Peković i sjajni Milton Palasio. U poslednju četvrtinu smu ušli sa minusom od sedam poena, ali nošeni fantastičnim navijanjem, uspevamo da uđemo sa prednošću u završnicu, a tada se dešava ono što je tema ovog teksta. Par sekundi, pre kraja meča, pri rezulatu 76:75 za Partizan, Novica Veličković ubacuje loptu iz auta, sa sredine terena, a Šon Stonruk, manirom rukometnog golmana, udara loptu nogom i lopta dolazi do košarkaša italijanskog kluba, a sudije ostaju neme. Naši košarkaši potom prave prekršaj i pet sekundi pre kraja meča, upravo taj "rukometni golman", Stonruk, staje na liniju penala. Buka koja je tada nastala, u režiji navijača Partizana, nije izmerena, ali je sigurno najjača ikada u istoriji hale Pionir. Košarkaš Sijene je promašio prvo, a zatim i drugo bacanje, lopta je dospela u ruke naših košarkaša i slavlje je moglo da počne. Evo i snimka, da se podsetimo kako je to izgledalo.

 


Partizan Siena euroleague 2008

0 comments:

Post a comment