Sunday, 23 August 2020

NA OVAJ DAN: Život dajemo za gol, 15 godina od najtežeg Partizanovog poraza...


Partizan - Artmedia, naši fudbaleri u penal seriji (foto sportska centrala)
Na ovaj dan, pre 15 godina, Partizan je odigrao jednu od utakmica, koja će ostati u večnom sećanju mlađim generacijama, navijača našeg kluba. Ako oni najstariji pamte mečeve sa Realom 1956, finale 1966, pa malo mlađi ispadanja od Dinama, Drezdena, Berlina i Bukurešta, za nas mlađe to je ovaj dvomeč sa Artmedijom.

Naša ekipa je u prvom meču 2. kola kvalifikacija za ligu šampiona, savladala moldavski Šerif i očekivala je protivnika u poslednjoj rundi, za ulazak u grupnu fazu. Žreb nas je tada, kao malo kada pogledao i dodelio nam pobednika dvomeča, tada nepoznate, Artmedije iz Slovačke i Seltika. Neverovatno je bilo to, da su slovaci slavili sa 5:0 u prvom meču, tako da je među navijačima Partizana zavladala prava euforija, jer smo bili veliki favoriti, ako Seltik ne napravi čudo. Škoti su u revanšu slavili sa 4:0 i tako smo definitvno došli do duela sa prvakom Slovačke.

U prvom meču, igranom na stadionu Slovana, Partizan je bio bolji, ali u jednoj prilično lošoj fudbalskoj predstavi, propustio da iskoristi jednu od dve, tri solidne šanse i da možda već tada obezbedi miran revanš.

Ambijent susreta u Beogradu, bio je sjajan, a goste je dočekalo preko 30.000 navijača. Crno-beli su igrali odlično, ređale su se šanse, pred golom Cobeja i već do poluvremena moglo je biti bar dva razlike za nas. Početkom drugog dela, crno-beli su nastavili sa silovitim napadima, a u jednom minutu su sjajne prilike imali, prvo Emeghara, posle centaršuta Lomića, potom Ivan Tomić, a najposle Nenad Đorđević, posle kornera.

Vreme je teklo, a teško je nabrojiti sve promašaje naših fudbalera, Vukčević, Boja, pa ponovo Simon, ali gola nije bilo. Šansu susreta, propustio je Nikola Grubješić u samom finišu meča, Lomić je centrirao, golman gostiju kratko odbio loptu, a naš napadač sa peterca je pogodio prečku, za uzdahe na tribinama, a meč je otišao u produžetke.

U dodatnih 30 minuta, nošeni neverovatnim navijanjem celog stadiona, naši fudbaleri su napravili još nekoliko odličnih šansi, a tragičar Pjer Boja, nije uspeo da neku od njih pretvori u gol, tako da se pristupilo izvođenju jedanesteraca.



Prva dva izvođača su bila precizna, Fodrek za goste i Albert Nađ, naš kapiten. Druga serija je otvorena udarcem Kozaka, čiji je udarac odbranio Ivica Kralj, a prednost ne uspeva da nam donese Zoran Mirković, lopta je završila na stativi, posle njegovo šuta. Usledila su dva sigurna izvođenja, Halenara i Bajića, a novi promašaj usledio je posle udarca Gomeša iz Artmedije, dok je Simon Vukčević doneo crno-belima prednost pred poslednju seriju.

Usledila je odlučujuća serija, Debnar je šutirao za goste, a Kralj umalo skinuo taj penal, za kraj priče. Loptu je uzeo Pjer Boja, koji je te večeri promašio bar pet izglednih prilika, što je odmah bio loš znak, a on je to i potvrdio i time nas potpuno zavio u crno, šutirao je katastrofalno, a Cobej i stativa su spasili gol slovačke ekipe. Niko na stadionu nije ni stigao da se oporavi od ovog razočarenja, a meč je bio završen, Djurica je pogodio, a za nas promašio Nenad Brnović i to je bio kraj.

I dan, danas ostaje neverovatno kako nismo uspeli da postignemo bar jedan gol, za 210 minuta, apsolutne dominacije, a time je propuštena neverovatna šansa da posle prve lige šampiona, pa potom igranja u osmini finala kupa UEFA, naš klub definitivno svoje mesto nađe među elitom evropskom fudbala. Postojala je priča, navodno, menadžer Nvanka Kanua je bio na pregovorima sa našim klubom, ali su posle žreba i izvalačenja Artmedije, ljudi iz uprave stopirali njegov dolazak, smatrajući da nam napadač nije potreban. Rane smo ti lečili, na rukama te nosili...




0 comments:

Post a comment