27/09/2020

Partizan i Huventud - Pola veka košarkaškog rivalstva



Košarkaši našeg Partizan počeće takmičenje u ovogodišnjem evrokupu, gostovanjem starom znancu, ekipi Huventudu u Španiji. Ove dve ekipe vezuje dosta toga kroz košarkašu istoriju, a prva pomisao odmah seže u 1992 godine i čuveno finale evroplige u Istanbulu i trojku Saleta Đorđevića. Igra sudbine htela je da upravo čovek, koji je predvodio crno-bele do te titule, vodi i Huventud do trofeja šampiona evrope 1994 godine. Naravno, reč je o jednom od najvećih evropskih trenera ikada, Željku Obradoviću.

Prvi duel Partizana i Huventuda desio se u četvrtfinalnoj grupi kupa Radivoja Koraća, tada međunarodnog takmičenja, u sezoni 1973-74. Crno-beli su slavili u Beogradu sa 82:75, dok je španska ekipa bila bolja na svom terenu, rezultata je bio 87:83. Treba napomenuti da je naš klub te godine stigao do samog finala, gde smo poraženi od ekipe Kantua.

Četiri sezone kasnije, opet isto takmičenje, ali ovoga puta igrao se dvomeč u borbi za finale. Posle poraza u Badaloni od pet poena razlike, Partizan je bio bolji u Beogradu, slavivši sa 107:95, za plasman u borbu za trofej, koji je i osvojen pobednom nad Bosnom. 

Pošto su tih godina, samo prvaci svojih zemalja igrali u kupu šampiona, preteči evrolige, naš Partizan i Huventud su se ponovo susretali u kupu Radivoja Koraća, ovoga puta u sezonama 1980-81 i 1982-83. Oba puta dolazilo je do duela u četvrtfinalnim grupama, a prve pomenute sezone, ekipe su bile podjednako uspešne, dok je u drugoj sezoni Partizan slavio u oba meča. U top 16 fazi, uloge su se promenile, Partizan je bio bolji u Beogradu sa 85:70, dok je u Badaloni, uz evroligaški rekord Uroša Tripkovića (26 poena, 6 od 8 za tri poena), slavio 89:80.



Istanbul, 16. april 1992 godine i trojka Saleta Đorđevića, uz ono čuveno "Vreme je isteklo, vreme je isteklo', komentatora Dragana Nikitovića, meč koji je bez konkurencije prva asocijacija svakog navijača Partizana, kada čuje za Huventud. Inače, u grupnoj fazi te sezone, ove ekipe su se susretale, oba meča su bila maksimalno uzbudljiva, a skor u pobedama bio je 1-1. Košarkaški zaljubljenici, čak i oni u Španiji i dalje se sećaju kako je cela hala u Fuenlabradi bodrila Partizan i ako je na suprtonoj strani bila ekipa iz njihove zemlje.

Na naredne mečeve čekalo se skoro jedna i po decenija, a sećanje nas vraća u sezonu 2006-2007, kada smo imali prilike da gledamo četiri meča ovih starih rivala. U prvoj fazi evrolige, Huventud je slavio oba puta, na svom terenu su bili prilično ubedljivi, trijumfovali su sa +31, dok su u Pioniru slavili, posle preokreta u revanšu. Košarkaška evropa je tada imala prilike da vidi ogroman talenat šesnestogodišnjeg Rikija Rubija i nešto starijeg Rudi Fernandeza. U top 16 fazi, naš klub je bio bolji u oba duela, u Pioniru 85:70, a u Badaloni, uz lični evroligaški rekord Uroša Tripkovića (26 poena, 6-8 za tri poena), bilo je 89:80 za crno-bele.



Ukupno, beležimo 15 duela u zvaničnim takmičenjima, uz 9 naših pobeda i 6 pobeda košarkaša Huventuda. Nikola Lončar, Uroš Tripković, Luka Bogdanović su igrači koji su nastupali za oba kluba. 

Treba napomenuti, da će  Novica Veličković biti jedini igrač koji je igrao i na prethodnom duelu ova dva kluba, u martu 2007 godine.
Posted in  on September 27, 2020 by retro partizan |  

21/09/2020

Na ovaj dan: Partizanova tri "komada", za pola sata, za potop C.zvezde


Taj 105. večiti derbi, odigran po kišnom danu u Beogradu, septembra 1996 godine, Partizan je dočekao sa solidnim startom u prvenstvu, posle šest kola, naša ekipa je imala pet pobeda i jednu nerešenu utakmicu. Posle šokantnog starta sezone i eliminacije u kupu od zonske ekipe, BSK Batajnice, pa i eliminacije iz evrope, od rumunskog Nacionala, ekipa Partizana je uspela da uhvati ritam. 

Pred ovaj meč, crno-beli su imali dve vezane pobede na stadionu večitog rivala i želeli su svim silama da dođu i do treće. Igrao se 18 minut susreta, jednu loptu kroz sredinu terena, povukao je Ivan Tomić, odigrao dupli pas sa Hristovim, koji iznenada izbija sam pred golmana C.zvezde Milojevića i sjajnim udarcem sa ivice šesnesterca, zabija loptu pod prečku za prednost Partizana i veliku radost na južnoj tribini. Goce Hristov je sprintom do suprotne gol aut linije, proslavio ovaj pogodak, njegov prvi u derbijima.

Samo desetak minuta kasnije, Partizan duplira prednost. Centrirao je Damir Čakar, iz slobodnog udarca, u visini kaznenog prostora, a Niša Saveljić se našao sam, na desetak metara od gola Crvene zvezde, zahvatio loptu glavom, koja se odbila od klizave trave i Milojević je ponovo bio nemoćan. Crno-beli su imali veliku prednost, već posle pola sata ovog derbija.

Goleada u prvom poluvremenu, nastavila se već u 37 minutu, domaći su uzvratili. Posle slobodnjaka sa desne strane, nabačenu loptu je zahvatio Marinović, Kralj sjajnom paradom odbranio, a lopta je pala do najbližeg Dragana Mićića, koji smanjuje prednost Partizana na 1:2.

Već u 43 minutu susreta, viđen je novi pogodak. Hristov, koji je igrao sjajnom u prvom delu, razmenio je dodavanja sa Draganom Ćirićem i našao se pred golmanom C.zvezde, iskosa sa leve strane, međutim njegov udarac odbranio je Zvonko Milojević, ali je na loptu naleteo Đorđe Svetličić, koji koristi oklevanje odbrane domaćin i postiže treći gol za Partizan na 105. derbiju.

U nastavku igre, domaćin je bezuspešno pokušavao, a golman Partizana, Ivica Kralj, bio je jako siguran odbranivši nekoliko pokušaja domaćih. Do kraja susreta nije bilo promene rezultata, tako da je Partizan došao do treće vezane pobede na stadionu Crvene zvezde.


Posted in  on September 21, 2020 by retro partizan |  

18/09/2020

Partizan protiv ekipa iz zemalja Beneluksa, od Partizanovih beba do Suareza, Lukakua, De Brujnea...


Pred gostovanje ekipe Partizana u Belgiji, protiv ekipe Šarlroa, u ovom tekstu podsetićemo se dosadašnjih duela našeg tima protiv ekipa iz zemalja Beneluksa (Belgija, Holandija i Luksemburg). Ukupno je odigrano 17 utakmica, Partizan je slavio na 5, isto toliko puta mečevi su okončani nerešenim rezultatima, a 7 susreta je naš tim izgubio. Gledajući mečeve na gostujućim terenima, od 8 duel, crno-beli su slavili jednom, uz 2 nerešena meča i 5 poraza.

Prvi duel crno-beli su imali su u izdanju kupa šampiona za sezonu 1963-64, a protivnik je bila ekipa iz Luksemburga, Ženes Eš. Partizan je poražen u prvom meču, u okviru osmine-finala, sa 1:2, ali je na stadionu JNA bio više nego ubedljiv, gosti su ispraćeni sa šest golova u mreži, a Vladica Kovačević bio je strelac čak 4 gola, na kraju 6:1. 


Sledeći susret bio je na programu tek krajem osamdesetih godina, a protivnik je ovoga puta bila ekipa iz Holandije, Groningen. U prvom meču osmine finala kupa pobednika kupova, Partizan je poražen u Holandiji sa 3:4, ali je u revanšu, pred prepunim tribinama našeg stadiona, slavio sa 3:1, golovima Đurovskog, Milojevića i Đurđevića.



Žreb je hteo, da protivnik našeg kluba ponovo bude isti holandski predstavnik, Groningen, a ovoga puta u sezoni 2006-07, u meču za plasman u grupu fazu lige uefa. U Beogradu rezultat je bio 4:2, a po dva gola postigli su Zajić i Marinković, dok je evropska fudbalska scena upoznavala mladu nadu, Luisa Suareza. Revanš meč su obeležila dva sumnjiva penala za domaćina, a jedan uspeva da odbrani Ivica Kralj, za plasman našeg kluba u narednu fazu.



U sezoni 2008-09, za protivnika žreb grupne faze lige uefa, dodelio nam je Standard iz Liježa, tada sa verovatno najjačom njihovom ekipom u poslednjih dve decenije. Na stadionu Partizana, po jako hladnoj novembarskoj večeri, gosti su predvođeni Milanom Jovanovićem, slavili minimalnim rezultatom, golom Igora De Kamarga.

Naredne sezone, sistem grupne faze, gde je Partizan ponovo igrao, promenjen je, tako da su se igrala dva meča, sa svakom od ekipa, a protivnik nam je bila ekipa Klub Briža. Ovoga puta, za razliku od prethodnih duela, poraženi smo oba puta, U Belgiji rezultat je bio 0:2, a u drugom duelu 2:4, golove za naš tim postigli su Adem Ljajić i Vašington. Jedna od evropskih sezona za zaborav, bar ta grupna faza.

Posle još jedne titule našeg kluba, u plej of rundi kvalifikacija za ligu šampiona, naleteli smo na Anderleht. Oba meča završena su rezultatima 2:2, a sjajni brazilac Kleo bio je strelac čak tri gola. Posle penal ruleta, na revanšu u Briselu, Partizan je po drugi put obezbedio plasman u ligu šampiona, te 2010 godine.  




Dogodine nismo mogli da izbegnemo ekipu iz Belgije, ponovo, a protivnik nam je bio Genk, u pokušaju da ponovo igramo u ligi šampiona. Prvi susret, na stadionu belgijskog tima, završen je porazom Partizana 1:2, u meču gde smo zaista pobedili sami sebe, a ni domaćima nije bilo jasno kako su uspeli da ovaj susret reše u svoju korist. Crno-beli su u revanšu vodili, golom Tomića, a posle kiksa Miljkovića, koji je igrao nepotrebno rukom, jednom loptom koja je išla u gol-aut, gosti su iz penala postavili konačnih 1:1.

Kevin De Brujne i Medo Kamara (getty images)


Evropska sezona 2015-16, po broju ostvarenih pobeda, jedna od najuspešnijih u istoriji kluba, namerila nas je na AZ Alkmar, u grupnoj fazi lige evrope. U 1.kolu, Partizan je slavio u Beogradu, rezultatom 3:2, a sjajnu partiju pružili su Abubakar sa dva gola i Andrija Živković. U 5. kolu, Partizan je ostvario veliku pobedu u Holandiji, rezultat je bio 2:1, a po gol postigli su strelci iz prvog meča. 


Protekle evro sezone, ponovo isti protivnik, AZ Alkmar i dva meča završena istim rezultatom, sa po dva gola na obe strane. Meč u Holandiji, ostaće dugo upisan kao jedno od većih fudbalskih samoubistava našeg kluba, u situaciji kada su imali sve stvari u svojim rukama. 

Posted in  on September 18, 2020 by retro partizan |  

14/09/2020

Kada je Partizan uništio Suarezov evropski debi!


Fudbaleri Partizan i Groningena susreli su se 14. septembra 2006 godine, u Beogradu, u prvom meču odlučujuće runde za plasman u grupnu fazu lige UEFA. Ekipa crno-belih, koja je proteklo leto pretrepla brojne promene, što igračke, što promenu trenera, u protekloj rundi eliminisala je Maribor. Na našem stadionu, uz dva gola Odite, slavili smo sa 2:1, dok je jedini strelac, u remiju, u revanšu, bio Bojan Zajić, za skor 1:1.

Susret Partizana i holandskog predstavnika, počeo je minutom ćutanja, u znak sećanja na preminulog Zorana Čavu Dimitrijevića, koji nas je napustio dan ranije. Crno-beli su počeli meč fantastično, već u trećem minutu, posle prodora Marinkovića, lopta je došla do Predraga Lazića, koji je oboren, a sudija pokazuje na belu tačku. Sigurno realizator bio je Nebojša Marinković. Već posle trećine prvog poluvremena, duplirali smo prednost. Zajić je povukao jednu loptu kroz sredinu protivnika, sve do nekih dvadestak metara, a onda uputio je udarac, koji golman gostiju Rorda nije mogao da obrani, za 2:0.

Nastavak prvog dela nije doneo neke izgledne prilike, a jednu polu-šansu, Partizan nije pretvorio u gol, posle akcije Mirosavljevića i Marinkovića. Igrao se sam finiš prvog dela, crno-beli su krenuli u kontra napad, lopta je došla do, te večeri sjajnog, Nebojše Marinkovića, koji na dodavanje Mirosavljevića smešta loptu u gol, udarcem sa 20 metara. Apsolutno sjajna igra naših fudbalera u prvih 45 minuta.

U drugom delu, Groningen je krenuo odlučnije na naš gol i koriste prvu priliku za pogodak, Flederus je bio strelac u 57 minutu, posle centaršuta sa leve strane i njegovog udarca sa desetak metara. Odmah po polasku sa centra, Nenad Mirosavljević dolazi do lopte, posle nesporazuma štopera i golmana holandskog tima, ali ne uspeva da ubaci loptu u gol, i ako je bio usamljen na petercu.

U finišu susreta, najpre je Partizan pokušao iz slobodnog udarca, sa ivice šesnesterca, šutirao je odlično Nenad Đorđević, a Rorda je poslao loptu u korner. Na drugoj strani, fudbaleri Groningena su uspeli jednom brzom akcijom, da izigraju našu odbranu, ali je Ivica Kralje, pravovremenim istrčavanjem uspeo da otkloni opasnost. Igrao se 90 minut susreta, crno-beli su izveli korner, a lopta je došla do Bojana Zajića. koji uspeva da postigne i četvrti gol za Partizan, njegov drugi na meču. U poslednjim sekundama susreta, jednu ubačenu loptu u naš kazneni prostor, napadač gostiju, mladi Luiz Suarez uspeva da zakači i da je smesti u gol, usled neodlučnosti naše odbrane.





Posted in  on September 14, 2020 by retro partizan |  

11/09/2020

NAJAVA: Rad kao Partizanov omiljeni gost!

Vuk Rašović i Milan Ševo, susret Partizana i Rada u sezoni 1998-99

Fudbaleri Partizana i Rada odigrali su ukupno 64 prvenstva susreta, a njihovo rivalstvo počelo je još u ligi stare dražave, tačnije od sezone 1987-88, kada je ekipa sa Banjice prvi put zaigrala u elitnom rangu našeg fudbala.

Prvi duel crno-belih i Rada, gledajući zvanične mečeve, odigran je 12. septembra 1987 godine. Utakmica je bila sjajna, pred preko 15,000 gledaca stadiona na Banjici, a ekipe su podelile bodove, posle vatrometa golova, bilo je 3:3. Strelci za Partizan bili su Milko Đurovski i Fadilj Vokri, koji je postigao dva gola, kao i Ajder na drugoj strani, a gol je postigao i Milinković. Utakmicu u drugom delu prvenstva, obeležila je najubedljivija Partizanova pobeda, na svom terenu, protiv Rada, upisana baš u tom duelu. Crno-beli su slavili sa 5:1, a čak 4 gola postigao je Milko Đurovski, uz dva gola sa bele tačke.


Naši okršaji sa popularnim građevinarima, nastavljeni su i u ligi SR Jugoslavije, sve do današnjeg dana, uz samo par sezona pauze, kada je Rad bio u nižem rangu. U tih gore pomenutih 64 susreta, Partizan je slavio u 48, 9 puta je bilo nerešeno, uz 7 pobeda Rada. Na domaćem terenu, naši fudbaleri su bili posebno ubedljivi, uz skor na 32 sureta 28-3-1, uz jedan penal bod (u slučaju nerešenog rezultata, ekipe su šutirale jedanesterce, za dodatni bod) krajem osamdesetih.

Partizan je dva puta slavio sa 5:1, jednom kao domaćin i jednom kao gost, a ostaju ubeležene i dve pobede na našem stadionu od 4:0.

STADION PARTIZANA: 32 28 - 3(1) - 1

STADIONA RADA: 32 20 - 6(1) - 1
Posted in  on September 11, 2020 by retro partizan |  

Uroš Tripković: Od "kruga za Uroša", do uzgajivača borovnica!


"Idemo krug za Uroša", akcija koju poziva Dule Vujošević, od koje nije bilo odbrane, dok je momak, rođen u Čačku, rešetao protivničke mrežice. Košarku je počeo da igra u Borcu, kao i mnogi sjajni šuteri iz grada na Moravi, da bi 2002 godine, sa svojih šesnest godina, zapao za oko ljudima iz Partizana, koji su ga ubrzo doveli u Beograd.

U crno-belom dresu, debitovao je u evroligi, protiv Real Madrida 9. oktobra 2002 godine, sa samo 16 godina i 28 dana starosti. Na listi najmlađih debitanata u elitnom rangu evropskog klubskog takmičenja, nalazi se na sedmom mestu. Naredne dve sezone, Uroš je nastupao za kadetsku selekciju Partizana, drugi tim, a bio je član i prvog tima, u kome je povremeno dobijao šansu, što je za tako mladog igrača bilo od velike važnosti.

Prvu ozbiljnu rolu, Tripković dobija početkom sezone 2004-05, gde je postao član rotacije, sa solidnom minutažom i ako je tek postao punoletan. U evroligi je nastupio na svih 14 mečeva, uz prosečnih 26 minuta na parketu, kada je beležio 10 poena po meču.


Od sezone 2006-07, kao i naredne dve, Uroš Tripković i Partizan beležili su sjajne rezultate. Konačno je probijena barijera zvana plasman u top 16, a ponovo je odbranjena domaća titula, uz prvi trofej osvajača regionalne lige. Sjajni šuter je imao nekoliko blistavih partija, a posebno se pamte njegovih 26 poena, u pobedi Partizana nad starim poznanikom, Huventudom, u Badaloni, uz šut za tri poena 6 od 8.

Naredne dve godine, Partizan je nastavio da pomera granice uspeha, osvojivši triplu krunu, domaćih trofeja. Cela košarkaška evropa pričala je o sjajnim partijama crno-belih, koji su 2008 godine došli na domak F4 evrolige, ali su se isprečili Tau Keramika i čudan sudijski kriterijum, u majstorici četvrt-finala.

Za Partizan je ukupno odigrao 378 mečeva, po čemu se nalazi na 5. mestu večne liste igrača, po broju utakmica. Sa osvojenih 7 titula, 2 kupa i 3 regionalne lige, jedan je od najtrofejnijih igrača u istoriji našeg kluba.


U leto 2009 godine, pred onu fantastičnu sezonu Partizana, a posle sedam godina u klubu, Uroš prelazi u Španiju, najpre u Huventud, a posle jedne sezone u njihovom dresu, postaje član Unikahe. Posle nekoliko problema sa povredama, koje počinju da ga muče sve više, početkom 2012 godine rastaje se sa klubom iz Malage i postaje član Valjadolida. Posle sezone u Fenerbahčeu i kratko boravka u italijanskom Vanoliju, u oktobru 2014 godine, Uroš prestaje da se bavi profesionalnim igranjem i ako je imao samo 28 godine, u tom trenutku.

Poslednjih pet godina, Uroš se bavi voćarstvom, tačnije borovnicama, a prve zasade je napravio u okolini Čačka, tačnije u Preljini, potom i u jednom selu u okolini Topole. Mi mu želimo sav upseh u tome, kao nekad kada je pogađao u dresu Partizana!
Posted in  on September 11, 2020 by retro partizan |  

10/09/2020

Od majstora trojki, do poker majstora, Blejk Step!


Blejk Step, jedan od brojnih američkih košarkaša koji su nastupali u Partizanu, ali po mnogo čemu, vrlo neobičan. Momak rođen 1982 godine, iz Oregona, studirao je na prestižnom univerzitetu u SAD-u, Gonzagi, od 2000 do 2004 godine. Na seniorsku pozornicu košarke, pojavio se tokom NBA drafta, u leto 2004 godine, gde je kao 58. pika odabrala ekipa Minesote. Za Timbervulvse je odigrao predsezonu, ali nije prošao poslednji filter, pred početak regularnog dela sezone, tako je postao slobodan igrač.

U Beograd stiže početkom novembra, kao pojačanje, što bi Dule Vujošević rekao, na poziciji crnca, tj plejmejkera. Na predstavljanju je izjavio sledeće: "Sjajan je osećaj kada stičete nova iskustva. Ovo mi je prvi put da sam u Evropi. Znam da dolazim u veliki klub i najjaču i najbolju ligu, Evroligu. Ne znam još kakva mi je uloga namenjena, ali nadam se da im fali igrač kao što sam ja i da ću se uklopiti", rekao je Step.

Crno-beli nisu imali dobru sezonu u evroligi, ali je Blejk Step igrao jako dobro, odigrao je 13 mečeva, a prosečno je beležio 13,1 poen, a posebno se istakao na mečevima protiv Cibone i Olimpijakosa, gde je postigao 20, odnosno 22 poena.

Posle poraza u finalu jadranske lige, od Hemofarma, Partizan je očekivala završnica domaće lige, a u prednost domaćeg terena, igrao se večiti derbi, u polu-finalu. U prvom meču, crno-beli su rasturili C.zvezdu, a sjajni Step bio je najefikasniji sa 24 poena. Drugi meč je doneo cirkus, boksera Avodžobija, ali se naš klub rutinskom pobedom našao u finalu, gde je savladan Hemofarm, sa 3:1 u seriji, za novu titulu prvaka države.


U Partizanu je ostavio zaista sjajan utisak, pogotovo je oduševljavala njegova lakoća postizanja trojki, a vrlo je često znao da ih pogađa i u serijima. Treba istaći, da je Dule Vujošević, u jednoj izjavi, ne tako davno, istakao da je Step verovatno i najbolji stranac, koga je trenirao, gledajući njegov odnos prema zadacima, posvećenosti treningu i podređenosti ekipi.

Po završetku sezone, Step prelazi u Valensiju, u ekipu Pamese, u jedan od najboljih klubova španske ACB lige. U Španiji nije pružao tako dobre partije, kao u Partizanu, ali je prosečno beležio 8,7 poena, a osvojio je i kup kralja.

Nažalost, po završetku sezone, posle povrede kolena, koje ga je mučilo tokom cele karije, odlučuje da završi sa profesionalnim igranjem košarke i ako je imao samo 24 godine. Po završetku karijere, posvetio se profesionalnom igranju pokera, a 2008, 2009, 2010 godine učestvovao je na svetskoj poker seriji, elitnom takmičenju.




Posted in  on September 10, 2020 by retro partizan |