29/12/2020

24/12/2020

Partizanova NBA sezona i neverovatnih 56 pobeda!

 


Sezona 2007/08 ostaće u sećanjima navijača Partizana, kao jedna od najuspešnijih u istoriji kluba. Igrački kadar je pretrpeo određene promene, u odnosu na sezonu ranije, tako da su klub napustili Peđa Drobnjak, Vontigo Kamings, Kosta Perović, Luka Bogdanović, igrači koji su činili glavnu osovinu tima, prethodne godine. Crno-beli su se pojačali dvojcem iz Vojvodine, Čedom Vitkovcem i Strahinjom Miloševićem, iz Budućnosti je stigao Slavko Vraneš, a iz Jute Džez, Milton Palasio, kao čekano pojačanje na poziciji plejmejkera. 

Evroligašku sezonu Partizan je krenuo odlično, u prva dva meča savladani su Barselona, u hali Pionir i na gostovanju, debitant u elitnom rangu, ekipa francuskog Roana. Crno-beli su krenuli takmičenje sa vrlo dobrim skorom 3-2, a zatim je usledio jedan loš niz, uz samo jednu upisanu pobedu, u sedam odigranih mečeva. Dva poraza su bila od pola koša, na dva gostovanja, Real Madridu i Lotomatici. Crno-beli su dočekali ekipu Bamberga, u pretposlednjem kolu, u direktnom duelu za plasman u narednu rundu, gde su nesrećni gosti samleveni, sa 48 poena razlike, uz neverovatan ambijent, koji su te večeri, napravili Grobari. Naši košarkaši su se tom pobedom plasirali među 16 najboljih kluba evrolige i očekivalo ih je još šest mečeva. 

Pred nastavak takmičenja u evroligi, osvojen je kup Radivoja Koraća, u niškom Čairu, a Partizan je, bez većih problema, savldao Svislajon, FMP (onaj pravi) i u finalu, Hemofarm. 

Top 16 faza evrolige, otvorena je mečom u Sieni, gde je brutalno dobra ekipa Montepaskija, bez većih problema odnela pobedu, a drugo kolo smo već odigrali daleko bolje, ali nas je savladao Panatenaikos, u Atini, treći put te sezone i treći put u jako dramatičnoj završnici. Od tog trenutka, kao da se nešto prelomilo u našim evroligaškim mečevima i Partizan počinje da igra neverovatno. Padali su redom, Efes, u Beogradu i u Istanbulu, a između toga, ekipa Montepaskija, u pravom spektaklu od meča. U direktnoj borbi za plasman u četvrt-finale, savladan je Panatenaikos i time je grčki klub, aktuelni prvak evrope, direktno eliminisan. Milton Palasio je briljirao na tom susretu, a Novica Veličković je postigao onu sjajnu trojku, koja je prelomila taj meč. 

U borbi za odlazak na završni turnir evrolige, Partizan se namerio na sjajnu ekipu Tau Keramiku, ali i na sudijske trojke, na oba meča koja su odigrana u Španiji, gde smo jednostavno bili onemogućeni određenim odlukama, da napravimo brejk. Španci su slavili sa 2:1 u seriji, ali ostaje sećanje na blistavu pobedu, u drugom susretu, gde su samleveni u grotlu Pionira i zatvoreni na samo 55 datih poena. 



Naši košarkaši su prvi deo regionalne lige završili sa skorom 24-2, a jedina dva poraza smo doživeli na mečevima u Železniku i Zadru. U borbi za odlazak na F4 lige, koji se igrao u Ljubljani, savladana je Cibona, sa dve rutinske pobede. U Tivoliju, domaća Olimpija je pobeđena, posle zanimljivog meča sa 94:90, a Nikola Peković je bio nerešiva enigma, postigao je 31 poen. U finalu je rutiniran Hemofarm, tada jedini dorasli protivnik našem timu, u domaćim okvirima, bilo +18. 

Posle dva osvojena trofeja, trebalo je odbraniti i domaću titulu, posle 6. trofeja, osvojenih u nizu. Posle 14 kola ligaškog dela, Partizan je osvojio prvo mesto, sa 12 pobeda, a u borbi za finale, očekivao nas je bivši večiti rival. Dve lagane pobede izabranika Duleta Vujoševića, uz nastavak dominacije Nikole Pekovića, koji je postigao, u prvom 26, a u drugom 20 poena, krenuli smo do poslednje stepenika. 

Finalna serija je počela trijumfom crno-belih, da bi Hemofarm uzvratio u Vršcu. Uspevamo da slavimo ponovo u Pioniru, da bi došli do pobede od nove titule, pred četvrti meč serije. Invazija navijača crno-belih boja, na vršačku halu Milenijum, tog junskog dana, najavljivalo je novu Partizanovu feštu. Naši momci su meč prelomili već u prvom delu, tako da je slavlje moglo da počne, osvojena je i 7. uzastopna titula, pod komandom Duleta Vujoševića.

Uz osvajanje svih domaćih trofeja, titule, kupa i regionalne lige, uz nastup u četvrt-finalu evrolige, Partizan je te sezone odigrao 73 meča (82 meča igra svaki NBA klub pr.), a slavio je na čak 56, što je skor koji će jako teško biti skoro oboren. 



Posted in  on December 24, 2020 by retro partizan |  

19/12/2020

Prvi Partizanov Saša Ilić, pre Saše Ilića!

 


Pre debija Saše Ilića, čoveka koji danas drži rekord po broju nastupa u crno-belom dresu i koji je godinama bio jedan od simbola našeg kluba, Partizan je imao igrača sa istim imenom i prezimenom. U sezoni 1990-91, tačnije pred njeg početak, iz makedonskog Vardara, u Beograd je stigao Saša Ilić, mladi i persektivni golman, tada dvedesetogodišnjak. Naš klub je u toj sezoni imao dva zaista sjajna golmana, Fahrudina Omerovića i Gorana Pandurovića, tako da momak rođen u Skoplju, nije bio u planovima tadašnjeg trenera. Miloša Milutinovića. 


Naredne dve sezone, Saša je proveo van kluba, igrajući na pozajmicama, najpre u Spartaku iz Subotice, a potom u Borcu iz Banja Luke, da bi se vratio u klub u sezoni 1993-94. Prvi golman bio je Goran Pandurović, a Ilić je bio njegova rezerva, tako da je u prolećnom delu sezone, na meču protiv OFK Beograda, debitovao na golu Partizana, skoro četiri godine od dolaska u Beograd. Do kraja te sezone, u kojoj je naš klub osvojio duplu krunu, drugu u istoriji, on je ukupno skupio četiri nastupa, a branio je i naš gol i na 96. derbiju, kada smo poraženi sa 3:2, kao gosti. 



Saša Ilić je i naredne godine bio u drugom planu, tako da je ukupno branio na samo tri zvanične utakmice, dve u prvenstvu i jednu u kupu Jugoslavije, da bi u leto 1995 godine napustio klub i prešao u korejski klub Daevu Rojals, koji se danas takmiči pod imenom Busan (poznat ljubiteljima kladionice). Posle dve godine u Južnoj Koreji, prelazi u Hamburg, gde je tri sezone bio rezervni golman, ali za to vreme debituje za selekciju Makedonije, za koju je ukupno odigrao 5 mečeva. 

Početak ovog milenijuma ga je zatekao na golu Vardara, gde je posle dve sezone zaigrao za Dinamo iz Sant Petersburga, a 2003 godine stiže u Iran, gde je i ako sa već 33 godine, branio najbolje u svojoj karijeri. Naredne četiri godine čuvao je mreže Persepolisa, Esteglala i ekipe Pegah, da bi 2007 godine okončao svoju karijeru. 

Poslednjih godina radio je kao trener golmana u svom matičnom klubu, Vardaru.

Zanimljivo je, da je mnogo poznatiji Saša Ilić, takođe golman istog imena i prezimena, koji je branio gol Čarltona i u par navrata, naše reprezentacije. 



 


Posted in  on December 19, 2020 by retro partizan |  

16/12/2020

15/12/2020

12/12/2020

09/12/2020

05/12/2020

02/12/2020

01/12/2020