 |
Naredne dve sezone, Saša je proveo van kluba, igrajući na pozajmicama, najpre u Spartaku iz Subotice, a potom u Borcu iz Banja Luke, da bi se vratio u klub u sezoni 1993-94. Prvi golman bio je Goran Pandurović, a Ilić je bio njegova rezerva, tako da je u prolećnom delu sezone, na meču protiv OFK Beograda, debitovao na golu Partizana, skoro četiri godine od dolaska u Beograd. Do kraja te sezone, u kojoj je naš klub osvojio duplu krunu, drugu u istoriji, on je ukupno skupio četiri nastupa, a branio je i naš gol i na 96. derbiju, kada smo poraženi sa 3:2, kao gosti.
Saša Ilić je i naredne godine bio u drugom planu, tako da je ukupno branio na samo tri zvanične utakmice, dve u prvenstvu i jednu u kupu Jugoslavije, da bi u leto 1995 godine napustio klub i prešao u korejski klub Daevu Rojals, koji se danas takmiči pod imenom Busan (poznat ljubiteljima kladionice). Posle dve godine u Južnoj Koreji, prelazi u Hamburg, gde je tri sezone bio rezervni golman, ali za to vreme debituje za selekciju Makedonije, za koju je ukupno odigrao 5 mečeva.
Početak ovog milenijuma ga je zatekao na golu Vardara, gde je posle dve sezone zaigrao za Dinamo iz Sant Petersburga, a 2003 godine stiže u Iran, gde je i ako sa već 33 godine, branio najbolje u svojoj karijeri. Naredne četiri godine čuvao je mreže Persepolisa, Esteglala i ekipe Pegah, da bi 2007 godine okončao svoju karijeru.
Poslednjih godina radio je kao trener golmana u svom matičnom klubu, Vardaru.
Zanimljivo je, da je mnogo poznatiji Saša Ilić, takođe golman istog imena i prezimena, koji je branio gol Čarltona i u par navrata, naše reprezentacije.
