Showing posts with label Asovi Partizana. Show all posts
Showing posts with label Asovi Partizana. Show all posts

Friday, 11 September 2020

Uroš Tripković: Od "kruga za Uroša", do uzgajivača borovnica!


"Idemo krug za Uroša", akcija koju poziva Dule Vujošević, od koje nije bilo odbrane, dok je momak, rođen u Čačku, rešetao protivničke mrežice. Košarku je počeo da igra u Borcu, kao i mnogi sjajni šuteri iz grada na Moravi, da bi 2002 godine, sa svojih šesnest godina, zapao za oko ljudima iz Partizana, koji su ga ubrzo doveli u Beograd.

U crno-belom dresu, debitovao je u evroligi, protiv Real Madrida 9. oktobra 2002 godine, sa samo 16 godina i 28 dana starosti. Na listi najmlađih debitanata u elitnom rangu evropskog klubskog takmičenja, nalazi se na sedmom mestu. Naredne dve sezone, Uroš je nastupao za kadetsku selekciju Partizana, drugi tim, a bio je član i prvog tima, u kome je povremeno dobijao šansu, što je za tako mladog igrača bilo od velike važnosti.

Prvu ozbiljnu rolu, Tripković dobija početkom sezone 2004-05, gde je postao član rotacije, sa solidnom minutažom i ako je tek postao punoletan. U evroligi je nastupio na svih 14 mečeva, uz prosečnih 26 minuta na parketu, kada je beležio 10 poena po meču.


Od sezone 2006-07, kao i naredne dve, Uroš Tripković i Partizan beležili su sjajne rezultate. Konačno je probijena barijera zvana plasman u top 16, a ponovo je odbranjena domaća titula, uz prvi trofej osvajača regionalne lige. Sjajni šuter je imao nekoliko blistavih partija, a posebno se pamte njegovih 26 poena, u pobedi Partizana nad starim poznanikom, Huventudom, u Badaloni, uz šut za tri poena 6 od 8.

Naredne dve godine, Partizan je nastavio da pomera granice uspeha, osvojivši triplu krunu, domaćih trofeja. Cela košarkaška evropa pričala je o sjajnim partijama crno-belih, koji su 2008 godine došli na domak F4 evrolige, ali su se isprečili Tau Keramika i čudan sudijski kriterijum, u majstorici četvrt-finala.

Za Partizan je ukupno odigrao 378 mečeva, po čemu se nalazi na 5. mestu večne liste igrača, po broju utakmica. Sa osvojenih 7 titula, 2 kupa i 3 regionalne lige, jedan je od najtrofejnijih igrača u istoriji našeg kluba.


U leto 2009 godine, pred onu fantastičnu sezonu Partizana, a posle sedam godina u klubu, Uroš prelazi u Španiju, najpre u Huventud, a posle jedne sezone u njihovom dresu, postaje član Unikahe. Posle nekoliko problema sa povredama, koje počinju da ga muče sve više, početkom 2012 godine rastaje se sa klubom iz Malage i postaje član Valjadolida. Posle sezone u Fenerbahčeu i kratko boravka u italijanskom Vanoliju, u oktobru 2014 godine, Uroš prestaje da se bavi profesionalnim igranjem i ako je imao samo 28 godine, u tom trenutku.

Poslednjih pet godina, Uroš se bavi voćarstvom, tačnije borovnicama, a prve zasade je napravio u okolini Čačka, tačnije u Preljini, potom i u jednom selu u okolini Topole. Mi mu želimo sav upseh u tome, kao nekad kada je pogađao u dresu Partizana!

Thursday, 10 September 2020

Od majstora trojki, do poker majstora, Blejk Step!


Blejk Step, jedan od brojnih američkih košarkaša koji su nastupali u Partizanu, ali po mnogo čemu, vrlo neobičan. Momak rođen 1982 godine, iz Oregona, studirao je na prestižnom univerzitetu u SAD-u, Gonzagi, od 2000 do 2004 godine. Na seniorsku pozornicu košarke, pojavio se tokom NBA drafta, u leto 2004 godine, gde je kao 58. pika odabrala ekipa Minesote. Za Timbervulvse je odigrao predsezonu, ali nije prošao poslednji filter, pred početak regularnog dela sezone, tako je postao slobodan igrač.

U Beograd stiže početkom novembra, kao pojačanje, što bi Dule Vujošević rekao, na poziciji crnca, tj plejmejkera. Na predstavljanju je izjavio sledeće: "Sjajan je osećaj kada stičete nova iskustva. Ovo mi je prvi put da sam u Evropi. Znam da dolazim u veliki klub i najjaču i najbolju ligu, Evroligu. Ne znam još kakva mi je uloga namenjena, ali nadam se da im fali igrač kao što sam ja i da ću se uklopiti", rekao je Step.

Crno-beli nisu imali dobru sezonu u evroligi, ali je Blejk Step igrao jako dobro, odigrao je 13 mečeva, a prosečno je beležio 13,1 poen, a posebno se istakao na mečevima protiv Cibone i Olimpijakosa, gde je postigao 20, odnosno 22 poena.

Posle poraza u finalu jadranske lige, od Hemofarma, Partizan je očekivala završnica domaće lige, a u prednost domaćeg terena, igrao se večiti derbi, u polu-finalu. U prvom meču, crno-beli su rasturili C.zvezdu, a sjajni Step bio je najefikasniji sa 24 poena. Drugi meč je doneo cirkus, boksera Avodžobija, ali se naš klub rutinskom pobedom našao u finalu, gde je savladan Hemofarm, sa 3:1 u seriji, za novu titulu prvaka države.


U Partizanu je ostavio zaista sjajan utisak, pogotovo je oduševljavala njegova lakoća postizanja trojki, a vrlo je često znao da ih pogađa i u serijima. Treba istaći, da je Dule Vujošević, u jednoj izjavi, ne tako davno, istakao da je Step verovatno i najbolji stranac, koga je trenirao, gledajući njegov odnos prema zadacima, posvećenosti treningu i podređenosti ekipi.

Po završetku sezone, Step prelazi u Valensiju, u ekipu Pamese, u jedan od najboljih klubova španske ACB lige. U Španiji nije pružao tako dobre partije, kao u Partizanu, ali je prosečno beležio 8,7 poena, a osvojio je i kup kralja.

Nažalost, po završetku sezone, posle povrede kolena, koje ga je mučilo tokom cele karije, odlučuje da završi sa profesionalnim igranjem košarke i ako je imao samo 24 godine. Po završetku karijere, posvetio se profesionalnom igranju pokera, a 2008, 2009, 2010 godine učestvovao je na svetskoj poker seriji, elitnom takmičenju.




Friday, 7 August 2020

Diskretni heroj Partizana: Nenad Đorđević


Na današnji dan, sedmi u avgustu 1979 godine, u Paraćinu rođen je Nenad Đorđević. Karijeru je počeo u Jednistvu, iz rodnog grada, u čijem je dresu debitovao u seniorskom fudbalu, u sezoni 1998-99. U leto 1999 godine, sa svojih 20 godina, prelazi u Obilić, gde je nastupao naredne četiri sezone i ubeležio 97 mečeva u dresu kluba sa Vračara.

U leto 2003 godine, prelazi u naš Partizan, kao jedno od pojačanja u napadu na ligu šampiona, pod komandom Lotara Mateusa. Odmah je zauzeo mesto u prvih 11 i bio je deo velikog dvomeča protiv Njukastla, kada je ostvaren plasman u grupnu fazu eltinog evropskog takmičenja. U sezoni 2004-05, Đorđević je nastupio na 42 meča, u jednoj od najuspešnijih godina, u modernoj eri Partizana, kada je osvojena titula bez poraza, a u evropi se zabeležio sjajan rezultat, plasmanom u osminu finala kupa UEFA. 

Naredne dve godine, bile su sušne za naš klub, što se tiče trofeja, ali je on nastavio da pruža sjajne partije, što ga je dovelo i do spiska repretentacije, za nastup na svetskom prvenstvu u Nemačkoj 2006 godine. Na samom takmičenju, Nenad Đorđevič je odigrao dva meča i to u startnoj postavi, protiv Holandije i Obale Slonovače. Ukupno je sakupio 17 nastupa u plavom dresu, uz 1 dati gol.

U zimu 2007 godine, odlazi iz Partizana, a sledeća stanica je bila Japan i klub Džef Junajted. Tamo se zadržava godinu dana i na 13 mečeva, postiže tri gola i po drugi put oblači dres Partizana u zimskoj pauzi sezone 2007-08, po dolasku novog trenera Slaviše Jokanovića.

Sjajnu polu sezonu, Đorđević kruniše sa 6 golova, koji su bili, slobodno mogu reći, ključni u borbi za titulu, a posebno se pamti sjajan gol iz slobodnog udarca, u sudijskoj nadoknadi, za pobedu u Čačku, kao i njegov gol za pobedu protiv Hajduka u Kuli. Njegov udeo u povratku titule i kupa države, u Partizanove vitrine, bio je nemerljiv. Naredne sezone, crno-beli su odbranili osvojenu duplu krunu, prvi put u istoriji kluba. I ako je bio jedan od glavnih igrača kluba, po završetku jesenjeg dela sezone 09-10, u klubu mu saopštavaju da više ne računaju na njega i posle te apsolutno nekorektne odluke uprave, on napušta Partizan u proleće 2010 godine.

Dve godine provodi kao član ruske ekipe Krila Sovjetov, gde je nastupio na 53 utakmice i bio standardni član prve postave. 2012 godine prelazi u Skandinaviju, u Švedsku, u ekipu Kalmara, gde nastupa narednih tri godine, a poslednju profesionalnu sezonu proveo je u ekipi IFK Berga. Danas je se bavi trenerskim poslom, u mlađim kategorijama ekipe Kalmara. 

U crno-belom dresu ukupno je odigrao 272 meča, uz 23 data gola. 


Monday, 27 July 2020

Partizanov Kempes, od blokova Novog Beograda do zatvora u Grčkoj!

Milan Đurđević, na meču protiv Hajduka 1990. godine (foto crno-bela nostalgija)
Milan Đurđević, ime koje (malo) starijim navijačima Partizana mnogo govori, jedni su ga obožavali, drugi ga nisu voleli, ali nesporno je da je on jedan od fudbalera, prema kome ljubitelj fudbala nije mogao da bude ravnodušan.

Kempes, kako mu je bio nadimak, zbog njegove duge kose, koju je furao i čuveni argentinski fudbaler, Mario Kempes, rođen je 4. novembra 1967 godine, a posle odrastanja u blokovima Novog Beograda, fudbalsku karijeru počinje 1986 godine u OFK Beogradu. Na staroj Karaburmi je nastupao do 1989 godine, a sjajna sezona 1988-89, kada je postigao 19 golova u drugoj saveznoj ligi, preporučila ga je Partizanu.

Prva sezona u dresu našeg kluba, ostaje posebno u sećanju po njegovim golovima protiv Seltika, u Mostaru, kao i poslednjim golom na meču protiv Groningena, kada su crno-beli ostvarili plasman među osam najboljih ekipa u kupu pobednika kupova i time prezimeli u evropi, posle 24 godine! Njegov učinak na kraju sezone, bio je 9 golova na 26 nastupa.

U drugoj sezoni, Partizan je eliminisao jednu od najboljih španskih ekipa, u tom trenutku, Real Sosijedad, u kupu UEFA, a Đurđević je postigao odlučujući penal, u revanšu na stadionu JNA.  U osmini finala, protivnik nam je bio Inter, a Partizanov Kempes se propisno ispromašivao u tom dvomeču, pogotovo se pamte dve situacije na prvom meču, na Đuzepe Meaci, kada je propuštena prilika za daleko boljim rezultatom.

Pamte se i njegova dva gola na splitskom Poljudu, za pobedu Partizana nad Hajdukom, u meču koji je završen upadom navijača na teren i spaljivanjem zastave Jugoslavije.

U leto 1991 godine, dres crno-belog kluba iz Beograda, zamenio je onim iz Soluna, potpisavši za PAOK. U Grčkoj je odigrao dve vrlo dobre sezone, postigavši 17 golova na 45 zvaničnih mečeva, uz gol u velikom derbiju protiv Olimpijakosa.

Milan Đurđević u dresu PAOK-a (foto PAOK FC)
Posle dve sezone u PAOK-u, prelazi u Panahaiki, klub iz Grčke prve lige, sa kojim ispada iz elitnog ranga. Time je i njegova karijera definitvno krenula na dole, s obzirom da je potom imao samo manje ili veće epizodne uloge, prvo u Majorci, potom u klubu Leka, iz Portugalije, Perpinjanu iz Kana, da bi karijeru definitivno okončao 1998 godine, posle sezona u Kastoriji i PAS Janjini.

Početkom devedesetih godina, u jednom beogradskom klubu, ranjen je, posle svađe oko devojke, kako se pričalo.

Pod oko javnosti došao je 2012 godine, kada je objavljena vest, da je bio član organizovane kriminalne grupe, koja se u Solunu bavila iznudom i zelenašenjem.




Sunday, 19 July 2020

Diskretni heroj: Zvonimir Vukić

Zvonimir Vukić 141. derbi (foto FK Partizan)

Na današnji dan, 19 jula, 1979 godine, u Zrenjaninu, rođen je Zvonimir Vukić. Karijeru počinje u mlađim kategorijama Proletera, a sa 17 godina, u sezoni 1996-97, debituje za ovaj klub. Posle dve godine i odigranih 36 mečeva, uz 3 postignuta gola, Zvoneta su zapazili skauti brojnih evopskih klubova. 1998 godine, sa samo 19 godina, prelazi u Atletiko Madrid, gde dobija priliku u B timu, koji je u to vreme nastupao u drugoj ligi Španije. U dresu madriđana provodi dve sezone, ali bez prilike da nastupi za prvi tim.

U aprilu 2000 godine, vraća se u Srbiju i potpisuje za Partizan, a do kraja te sezone upisuje 6 nastupa, uz 1 gol. Naredne tri sezone je nastupao fenomenalno u crno-belom dresu, a naš klub je osvojio dve titule šampiona države, kao i jedan kup, a Vukić je stekao status reprezentativca, za koju je debitovao u februaru 2003 godine.

Partizan - Slavija Prag (foto crno-bela nostalgija)

108 mečeva, uz 52 gola, uz titulu najboljeg strelca šampionata SR Jugoslavije u sezoni 2002-03, stavljaju ga na listu obavezne kupovine Šahtjora iz Donjecka, gde odlazi u leto 2003 godine.

Narednih pet sezona je bio pod ugovorom sa ovim slavnim ukrajinskim klubom, uz pozajmice u Portsmutu, u jesenjem delu sezone 2005-06 i prolećnog dela iste sezone, kada je po drugi put obukao dres Partizana. Na žalost, već na pripremama je doživeo tešku povredu, koja ga je odvojila od terena, a samim tim i od mundijala 2006 godine, gde je trebao da bude neizostavni član selekcije Srbije i Crne Gore, za koju je sjajno igrao u kvalifikacijama.

Posle rastanka sa klubom iz Donjecka, prelazi u ekipu FK Moskve, gde provodi period od novembra 2008 do februara 2010 godine. Posle bankrota ovog kluba, postaje slobodan igrač.

Tokom zimske pauze sezone 2010-11, Zvone oblači dres Partizana po treći put, a promovisan je zajedno sa Prinsom Tejgom. Osvojena je dupla kruna, a Vukić je bio strelac, upravo sa Tejgom, u pobedi u finalu kupa, nad Vojvodinom. Naredna sezona je bila sjajna za njega, uz još jednu titulu šampiona države, bio je strelac 17 golova na 30 mečeva, a posebno se pamti njegova majstorija u pobedi  Partizana u 141. večitom derbiju.

Zvonimir Vukić (foto sportski žurnal)

Sezona 2012-13 dovela je do njegovog sukoba sa trenerom Vermezovićem, tako da je Vukić napustio klub početkom 2013 godine, posle samo dva odigrana meča u toj polusezoni, a nova stanica je bio Solun i PAOK.

Tokom jedne i po sezone u Solunu, postigao je 17 golova na 45 mečeva, a 2014 godine je bio jedini strelac u finalu kupa za PAOK, koje je nažalost izgubljeno, ekipa Panatenaikosa je slavila sa 4:1. Po rastanku sa solunjanima, potpisuje za Veriju, ali posle samo tri susreta, odlučuje da završi sa aktivnim igranjem fudbala.

Zvone Vukić se danas bavi menadžerskim poslovima, a sjajni Strahinja i Lazar Pavlović su neki od igrača, o čijim karijerama on brine.







Thursday, 7 May 2020

Ivić Vlada, umetnik Partizana!

Vladimir Ivić (crnobela nostalgija)
Na ovaj dan, 7 maj, u Zrenjaninu 1977 godine, rođen je Vladimir Ivić. Karijeru je počeo u Proleteru, za koji je debitovao, u seniorskom rangu, u sezoni 1994-95, a do kraja iste, ubeležio je ukupno 5 mečeva i postigao je svoj prvi gol. Naredne tri sezone, u dresu nekada standardnog člana elitnog ranga jugoslovenske lige, zabeležio je 62 nastupa, a postigao je 6 golova.

U leto 1998 godine, u vreme rekonstrukcije i stvaranje novog Partizanovog tima, Vlada Ivić dolazi u Beograd i postaje neizostavni deo tima, za narednih nekoliko sezona. Sjajna ekipa crno-belih, predvođena mladim i super talentovanim Ivićem, Ilićem, Kežmanom, Duljajem, nešto starijim Krstajićem, Trobokom, Rašovićem, Tomićem, Bjekovićem i drugima, počela je sjajno sezonu, a kao šlag na tortu došla je eliminacija velikog Njukastla, sa Alanom Širerom, u meču 1. kola kupa pobednika kupova, uz pobedu u večitom derbiju. Sezona, prekinuta zbog bombardovanja, obeležena je osvajanjem titule prvaka SR Jugoslavije, a Ivić je na 32 mečeva u svim takmičenjima, postigao 11 golova.

Naredna sezona, po golovima, Partizan ih je u ligi postigao čak 111, bila je rekordna, ali naš klub je ostao bez trofeja, a titula je izgubljena posle furioznog "zvezdinog proleća". U evropskim takmičenjima, ubedljivo je eliminisana Rijeka, ali je naš klub eliminisan od Spartaka iz Moskve, u borbi za ulazak u grupnu fazu lige šampiona, a kasnije i od Lids, u kupu UEFA, posle onog odbijanja engleskog kluba da gostuje u Beogradu.

Sezona 2000-01, obeležena je sa osvajanjem kupa, pobednom nad C.zvezdom, golom Saše Ilića, dok je prvenstvo završeno na drugoj poziciji, večiti rival je imao dva boda više. Ovo je ujedno bila i najbolja Vladina sezona u crno-belom dresu, koji je bio i najbolji strelac kluba u prvenstvu, postigao je 20 golova.

Vladimir Ivić (crnobela nostalgija)

Naredne dve godine, usledile su dve titule šampiona države, a u leto 2003 godine i jedan od najvećih uspeha, u novijoj istoriji kluba, ulazak u ligu šampiona. Vladimir Ivić je bio jedan od najboljih igrača kluba i standarni član prve postave. Njegove brojke, tokom šest sezona u klubu, dovoljno govore, na 176 zvaničnih mečeva, postigao je 75 golova, što je sjajan bilans za veznog igrača.

U leto 2004 godine, posle šest godina, Ivić napušta Partizan i prelazi u ekipu Borusije iz Menhengladbaha. Posle samo pola godine u ovom nemačkom klubu, prelazi u Grčku, gde će igrom slučaja nastupati do kraja svoje karijere. Dve i po sezone je proveo u dresu AEK-a, a potom i sezonu u dresu Arisa, a u oba kluba je bio standardni prvotimac.

2008 godine, Vlada Ivić stiže u PAOK, na radost navijača, zbog bratskog odnosa dva crno-bela kluba, Beogradskog i Solunskog. Za četiri sezone, odigrao je 133 meča i postigao 24 gola, u vreme kada je PAOK počeo da napreduje ka mestu najboljeg grčkog kluba. Navijači iz Soluna pamte njegove golove za pobede u derbi mečevima, a posebno gol za pobedu nad Olimpijakosom u Atini.

Vladimir Ivić (foto PAOK FC)
Po završetku karijere, postaje trener u mlađim kategorijama PAOK-a, tačnije tima do 20 godina. U martu 2016 godine, posle otkaza prvom treneru, preuzima seniorski tim. 2017 godine, sa klubom osvaja kup Grčke, što je prvi trofej za klub posle 14 godina pauze!

Od 2018 godine, trener je ekipe Makabija iz Izraela, a sa ovim klubom je već u prvoj sezoni osvojio duplu krunu.



Monday, 4 May 2020

Lester Bo Mekejleb, Partizanova košarkaška crna mamba i kako je slučajno stigao u Beograd!

Bo Mekejleb (foto KK Partizan)
Na današnji dan, 4 maj, 1985 godine, u američkoj državi Luizijana, u gradu Nju Orleans, rođen je Lester Bo Mekejleb. Posle srednje škole u svom rodnom gradu, upisuje koledž i postaje deo košarkaškog tima Nju Orleans Prajvatirsa. Sa tom ekipom, Bo nije uspeo ni jednom da se plasira na završni turnir koledž košarke, takozvano "martovsko ludilo", ali je bio najbolji igrač tima, punih pet godina. 2007 godine, proglašen je za najboljeg igrača konferencije, koja obuhvata nekoliko američkih država, a prosečno je beležio 20,9 poena, 4,7 skokova i 3 asistencije po utakmici, što je sjajna statistika.

Posle izlaska na NBA draft 2008 godine, gde nije bio izabran, sa svoje 23 godine, prvi put napušta SAD u košarkaškoj karijeri i postaje član turskoj kluba Mersin. Sa ovom turskom ekipom, uspeva da obezbedi prvi plasman u plej of, u njihovoj istoriji, a po statističkom učinku, Mekejleb je bio u samom vrhu lige. Beležio je 17,4 poena i 4,6 asistencija po meču.

U oktobru 2009 godine, bukvalno nekoliko dana pre početka sezone u evroligi, Bo Mekejleb dolazi u Beograd i potpisuje za Partizan. Ovaj transfer se desio tako, što je Partizan imao dogovor i potpisan ugovor sa Miltonom Palasiom, ali pod uslovom da se sjajni plej, koji je bio deo crno-belih u sezoni 2007-08, u određeno vreme pojavi u Srbiji i stavi na raspolaganje Dušku Vujoševiću. Pošto se to nije dogodilo, tj Milt se nije pojavio na vreme, ugovor je raskinut, a naš klub je kao idealnu zamenu video Mekkejleba.

Evroligaški debi, Bo je imao jedva nedelju dana posle dolaska u klub. U hali Pionir je gostovala ekipa Unikahe, mi smo taj meč izgubili, ali je on ostavio fenomenalan utisak. I ako je jedva stigao da upozna saigrače, bio je najbolji na parketu, u našem timu, postigao je 15 poena, uz 3 skoka i 5 asistencija, doduše i uz 5 izgubljenih lopti, posledice neugiranosti, ali je svima bilo jasno da u njemu ima "vatre".

Posle pobede u 5. kolu, protiv Olimpijakosa, te sezone, gde je Mekejleb bio sjajan sa 19 poena, stvari su krenule strmoglavo gore. Svi se sećamo pobede protiv Ritasa, na Božić 2010 godine, za plasman u top 16 fazu, a amerikanac je briljirao i na tom meču, a celu prvu fazu evrolige odigrao je sa dvocifrenim poenterskim učinkom.

U grupi sa Barselonom, Panatenaikosom i Marusijem, Partizan je obezbedio plasman među osam najboljih timova evrope. U odlučujućem meču za prolaz dalje, protiv grčkog Marusija, Bo Mekejleb je bio najbolji na parketu, sa 22 poena. Potom, u borbi za F4 u Parizu, presudio je Makabiju u Areni, postigao je 18 i 19 poena i dirigovao igrom ekipe.

Bo Mekejleb (foto KK Partizan)

Partizan je poražen oba puta na F4, na "jednu loptu", a njegova igra u borbi za finale bila je fenomenalna. Postigao je 21 poena, uz 4 asistencije i 4 ukradene lopte. Crno-beli su te sezone osvojili sva tri domaća trofeja, duplu krunu u Srbiji i regionalnu ligu, onom čuvenom trojkom Dušana Kecmana.

I ako je u klubu proveo samo jednu sezonu, ovaj u košarkaškom smislu, omaleni, amerikanac, ostao je u najlepšoj uspomeni svim navijačima Partizana, a i danas se svi sećamo njegovih bravura na parketu, sjajnih prodora i koševa.

Po odlasku iz Partizana 2010 godine, Bo Mekejleb je dve sezone sjajno igrao za ekipu Montepaski Sijene, a potom dve godine za Fenerbahče. Sezone 2014-15 je proveo u Bajernu iz Minhena, a deo 2016 godine u Limožu. Poslednje tri sezone, bio je u španskoj ACB ligi, najpre sezonu u Gran Kanariji, a potom dve godine u Saragosi.

2011 godine, igrao je za reprezentaciju Makedonije na eurobasketu i fenomenalnim partijama, doveo ekipu do polu-finala, gde su na kraju završili kao četvrtoplasirani.

Bo Mekejleb (foto KK Partizan)




Friday, 1 May 2020

Diskretni heroj: Mladen Božović

Mladen Božović - foto FK Partizan

Mladen Božović, momak iz Podgorice, rođen je 1 avgusta 1984 godine, a prve fudbalske korake napravio je u lokalnom klubu Zabjelo, da bi sa svojih 19 godina, 2003 godine, stigao u Budućnost, prvu iz mesta u okolini Beograda, Dobanovci, a potom i u ekipu iz Podgorice. Bio je član Budućnosti od 2003 do 2007 godine, uz periode na pozajmici u Mladosti iz Podgorice i Komu, da bi se ustalio na golu plavih, u prvom šampionatu Crne Gore 2006-07. Posle odlične sezone, u zimskoj pauzi 2007-08, prelazi u Beograd, u Partizan.

Sa Partizanom potpisuje četvorogodišnji ugovor i stiže u vreme kada i Slaviša Jokanović, koji je na klupi zamenio Miroslava Đukića, koji je predvodio crno-bele u jesenjem delu sezone. Startni golman bio je Mladenov prezimenjak Darko, koji je započeo i prolećni deo sezone kao broj 1.

Prve minute u dresu Partizana, upisao je u četvrtom prolećnom kolu, kada je pred sam kraj susreta, ušao kao rezervna, da bi i naredna tri susreta potom, presedeo na klupi. Prvu priliku da startuje, dobija na gostovanju u Novom Sadu u 25. kolu, meč je završen rezultatom 1:1, a Partizan je nastavio veoma neizvesnu bitku za titulu prvaka Srbije.

Mladen Božović - foto FK Partizan

Od tog meča, pa sve do kraja sezone, Mladen je bio Partizanova jedinica i na osam utakmica do kraja, prvio je samo dva gola, a prvenstvo je osvojeno u Kruševcu, kada je pehar konačno vraćen u Humsku 1, posle dve sezone pauze, a posle pobede nad C.zvezdsom u polu-finalu i Zemunom u finalu, osvojen je i kup, za duplu krunu posle 14 godina!

U narednoj sezoni, branio je na svih 33 utakmica u prvenstvu, a čak 20 puta završio je meč bez primljenog gola, a primio ih je 15, te sezone. Sa crno-belima je nastupao u kvalifikacijama za ligu šampiona, potom i u grupi lige UEFA, gde je beležio sjajne odbrane. U proleće 2009 godine, Božović obara prvo, klupski rekord bez primljenog gola, koji je držao Ivica Kralj sa 840 minuta, a potom i rekord bivšeg golmana Obilića, Nenada Lukića, sa 903 minuta, koji je držao rekord prvenstva. 916 minuta je Mladen ostao ne savladan, u prevodu preko 10 utakmica! Partizan je odbranio duplu krunu, što se dogodilo prvi put u istoriji kluba!

Treća sezona u dresu Partizana, prošla je u još jednom nastupu u kvalifikacijama za ligu šampiona, gde su crno-beli zaustavljeni od Apoela, ali su potom nastupali u grupi lige UEFA. U domaćem prvenstvu, Božović je branio na 25 od 30 mečeva i savladan je samo 9 puta, a u 16 navrata je sačuvao svoju mrežu. Posle minusa na tabeli, bukvalno od prvog kola, pa se do aprila meseca, Partizan je uspeo da preokrene situaciju i da pod komandom Aleksandra Stanojevića, osvoji i treću titulu u nizu.

Na meču Partizan - Makabi 2010 godine. Foto FK Partizan

Ukupno, za naš klub je zabeležio 87 nastupa, na kojima je primio 48 golova, a čak 50 puta je ostao nesavladan. Taj učinak je još bolji, ako se gledaju prvenstvene utakmice, na kojima je na 68 mečeva, 43 puta bio bez primljenog gola! Sa tim da je samo dva puta, primio više od jednog gola!

Put ga je iz Beograda, vodio u Videoton, gde je nastupao tri sezone, gde je osvojio pehar prvaka Mađarske, jedan liga kup i dva superkupa te zemlje. Od 2013 do 2015 godine, bio je član ruskog Tomska, a bio je i na pozajmici u ekipi Himika. Potom se vraća u Crnu Goru, gde je sezonu 2016-17 proveo kao golman Zete, a narednu, poslednju kao aktivan fudbaler, u grčkoj Larisi.

Za selekciju Crne Gore, zabeležio je 43 nastupa, a posebno se pamti utakmice protiv Engleske na Vembliju 2010 godine, kada je meč završio bez primljenog gola!




Friday, 24 April 2020

Jan Veseli, leteći čeh i srpski zet!

Jan Veseli zakucava protiv Makabija!

Na današnji dan 1990 godine, u gradu Ostravi, u tadašnjoj Čehoslovačkoj, a sadašnjoj Češkoj republici, rođen je Jan Veseli. Potiče iz sportske porodice, otac mu je bio košarkaš, majka odbojkašica, a i njegova mlađa sestra se bavi košarkom. Posle početka karijere u mlađim kategorijama klubova, iz njegovog rodnog grada, 2006 godine prelazi u ekipu Geoplin Slovana, iz Slovenije. U sezoni 2007-08, nastupao je u regionalnoj ligi, u dresu Slovana, kao i u prvenstvu Slovenije, uz skromnu minutažu i uz skromni učinak.

U maju 2008 godine, dolazi u Partizan, na isistiranje Duška Vujoševića. Već u narednoj sezoni, dobija vrlo značajnu ulogu u timu, u evroligi je startovao na 13 od 17 mečeva, uz prosečnih 20 minuta po meču. Crno-beli su sezonu završili sa osvojenim svim domaćim trofejima, titulom i kupom Srbije, uz trofej prvaka regionalne lige, dok su u evroligi stigli do plasmana među osam najboljih klubova, gde se isprečio prejaki CSKA.

Naredna sezona, 2009-10, bila je jedna od najuspešnijih u Partizanovoj istoriji, a i Jan je igrao odličnu košarku. Startovao je sva 22 meča u evroligi, a redovno je punio sve statističke rubrike, pogotovo je bio fenomenalan u odbrani, zbog svojih neverovatnih atletskih predispozicija. Ponovo su osvojena sva tri domaća prvenstva, a Partizan je igrao na fajnal fouru evrolige, gde je izgubio obe utakmice u produžecima, na jednu loptu.



Treću sezonu u crno-belom dresu i poslednju, za sada, odigrao je i po učinku najbolje. Ne treba posebno isticati, sva tri domaća trofeja su ponovo bila tu, a u evroligi sezona je završena u TOP 16 fazi, ovoga puta.

U leto 2011 godine, Jan Veseli odlazi u najjaču ligu sveta, NBA, gde postaje član Vašington Vizardsa i time postaje još jedan Partizanov igrač, koji je nastupao u SAD-u. U glavnom gradu, provodi tri sezone, a potom u sezoni 2013-14 prelazi u Denver Nagetse, gde nastupa do kraja te sezone.

Jan Veseli i Grobari

U leto 2014 godine, na insistiranje Željka Obradovića, prelazi u tursku ekipu Fenerbahčea, čiji je i danas član, evo već šestu sezonu.

Kandidat je evrolige, za najbolji tim protekle decenije u ovom takmičenju.

Verovatno je jedan od najzanimljivijih igrača našeg kluba, poslednjih petnestak godina, neverovatne atletske sposobnosti, ogromna borbenost, a i njegova visina od 2,13m, sa kojom je igrao krilo, kod Duleta Vujoševića, svrstavaju ovog čeha među ljubimce Partizanovih navijača. Posebno se pamte njegova fenomenalna zakucavanja, blokade, skokovi, ukradene lopte, a i slavlja, kojima je dizao publiku na noge. Treba istaći i njegovu blisku vezu sa Partizanom, čiji je postao i ostao veliki navijač, a to ističe uvek i svuda.

Novica Veličković i Jan Veseli

Oženjen je devojkom iz Beograda, Natalijom, tako da je često u našem glavnom gradu, a nadamo se da ćemo imati priliku uskoro da ga vidimo kao stalnog stanovnika, kada se odluči da ponovo obuče dres Partizana!

Saturday, 18 April 2020

Pastor Taribo Vest? Da, dobro ste pročitali! Od fudbala do svoje crkve!




Sećamo li se Taribo Vesta? Pitanje koje nije na mestu, pogotovo za navijače Partizana, koji i danas, na pominjanje imena nigerijca, nabace osmeh na lice i ako se u našem klubu zadržao samo godinu dana.

Taribo je rođen u gradu Bugumi, u Nigeriji 1974 godine, ali ovaj podatak treba uzeti sa dozom rezerve, pogoto što ga je tokom cele karijere pratila priča da je znatno stariji, nego što mu piše u dokumentima, kao i još nekoliko igrača iz njegove generacije. U evropu stiže 1993 godine i postaje član Oksera, koji je tih godina i kasnije, izbacivao brojne odlične fudbalere. 1997 godine prelazi u Inter i za dve sezone, pruža odlične partije u dresu neroazura, kao i u dresu reprezentacije Nigerije, sa kojom je nastupao na svetskom prvenstvu u Francuskoj 1998 godine, a treba se podsetiti i njegove zlatne medalje na olimpijadi 1996 godine, u dresu nacionalnog tima.


Posle dve sezone u Interu, prelazi u tim gradskog rivala, Milana, ali tamo beleži samo četiri nastupa, a oni ga pozajmljuju Derbi Kauntiju. Tokom sezone 2001-02 bio je član nemačkog Kajzerslauterna, za koga beleži 10 nastupa i na kraju te sezone se rastaje sa njima. Posle mundijala 2002 godine, kada je bio član nacionalnog tima, nije uspeo da prođe probu u Mančester Sitiju, navodno zbog fizičke nespremnosti.

U januaru 2003 godine, posle dolaska Lotara Mateusa u Partizan, pravo niotkuda, dolazi i Taribo Vest, na veliko iznenađenje, ali i oduševljenje navijača Partizana. Pamtim njegov derbi u Humskoj 1, bilo je to drugo kolo prolećnog dela sezone, gostovao nam je Radnički iz Obrenovca, pobedili smo 4:2, a na tribinama je bilo oko 10,000 gledalaca, koji su došli da pozdrave Tariba, ali i Mateusa.

U leto 2003 godine, Partizan je u punom jeku spremao za napad na ligu šampiona, a nigerijac je imao zaista ogroman učinak u tom uspehu. Ostaće zapamćeni njegovi dueli, sa najboljim strelcem u istoriji premijer lige, Alanom Širerom, pogotovo kada je u revanšu, dobio lakat u glavu, bukvalno u prvom minutu meča, kao upozorenje. Nekoliko igrača iz te ekipe Partizana, svedočilo je da je upravo Vest, bio bukvalno glavni motivator pred taj čuveni meč, kada je ubedio ostatak ekipe da je plasman dalje moguć. Pred izlazak na teren Sent Džejms Parka, Lotar je izašao iz svlačionice, a Taribo održao govor, da su mu bogovi rekli da večeras pobeđujemo, uz viku i udaranje o sto, kako pričaju pojedini igrači. Partizan je tada ostvario plasman u ligu šampiona, a Vest je igrao odlično u grupnoj fazi, gde su nas bukvalno detalji delili, da prizimimo u evropi.



Taribo se zadržao u crno-belom taboru do kraja jesenjeg dela 2003-04, kada je raskinuo ugovor sa klubom. Za naš klub je ujupno zabeležio 32 nastupa i postigao 2 gola. Kao podatak, treba istaći da je posle Partizana odigrao još samo nekoliko mečeva i to za engleski Plimut, pre nego što je definitivno rešio da završi igračku karijeru.

Pre nekoliko godina, stigla je vest da se Taribo, kao potpuno neverovatn lik, kakav je uvek i bio, posvetio nekom vrstom propovedanja i da je u Nigeriji, u gradu Lagosu, osnovao crkvu. Traženjem po internetu, brzo pronalazim da je u toj misiji i dalje aktivan i to vrlo, tako da ima nastupe po celoj državi, čak i po još nekim afričkim zemljama. Danas izgleda prilično drugačije, nego tokom karijere, nema prepoznatiljivih kikica, ali i dalje to je ista faca. Postao je i veliki borac protiv korupcije u fudbalu, u Nigeriji i u tamošnjem društvu. Želimo mu puno uspeha na ovom polju!

Pastor Taribo West (getty images)












Wednesday, 15 April 2020

Kada je Miloje dominirao!

Na današnji dan 1977 godine, u Beogradu, rođen je Dejan Milojević. Košarkašku karijeru počeo je u mlađim kategorijama Beovuka, čije je bio član sve do svoje 21 godine, a još je na snazi njegov rekord, kada je na jednom meču mlađih kategorija, ubacio čak 131 poen. Od 1998 do 2000 godine, bio je član FMP-a (onog pravog), a od 2000 do 2004 godine, podgoričke Budućnosti, sa kojima osvaja duplu krunu u sezoni 2000-01.

2004 godine, Miloje konačno stiže u Partizan, kao velika želja Duleta Vujoševića, koji ga je hteo angažovati i ranije. Za dve sezone, koje su sigurno njegove najbolje u karijeri, Milojević osvaja dve titule šampiona države, 2005 godine, Partizan je bio bolji od Hemofarma sa 3-1 u finalnoj seriji, a naredne godine, sa 3-0 je savladana Crvena zvezda. To finale iz 2006 godine, posebno se pamti po pokušajima, da se po svaku cenu izazove incident, koji su režirali pojedinci iz suprotnog tabora, kao i u polu-finalu sezonu pre, sa nigerijskim bokserom Avodžobijem. Ishod je bio isti, crno-beli su, predvođeni sjajnim Milojem, bili bolji.

Milojević je, tokom igranja za Partizan, imao zaista impozantne statističje brojke. Na 113 mečeva koje je odigrao, postigao je 2270 poena, što će reći da je imao prosek od 20,1 poen po meču! Te dve sezone, u evroligi su bile jako neuspešne za naš klub, jer su ostvarene samo po dve pobede, u dve sezone, a ekipa je mahom bila sastavljena od, tada mladih i veoma talentovanih, Tripkovića, Veličkovića, Perovića, Bogdanovića, nešto starijih Avdalovića, Šuputa, Božića, tako da se više i nije moglo. Posebno je Novica Veličković isticao značaj Milojevića, u razvijanju njegove karijere, od koga je mnoge stvari mogao da nauči.

Na meču evrolige, 2. decembra 2004 godine, protiv Olimpijakosa (snimak na dnu teksta), Miloje beleži neverovatno partiju, postigao je 35 poena, uz 14 skokova, uz 5 ukradenih lopti i 3 asistencije, a sve uz šut iz igre 13 od 17, dok je slobodna bacanja šutirao 9 od 11. Ukupan indeks korisnosti je bio 55, što je drugi najbolji skor u istoriji evrolige, od kada se on računa, odmah iza Tanoke Berda, bivšeg centra Žalgirisa.

2006 godine, odlazi u Španiju, u ekipu Valensije, gde posle dve sezone prelazi u Galatasaraj. 2009 godine, vraća se u Partizan, ali ga povrede, koje su ga mučile tokom karijere, nisu dale priliku da i drugi put nastupi u svom najdražem dresu. Treba istaći, da je bio član sjajne generacije naše reprezentacije, koja je 2001 godine, u Turskoj, osvojila evropsko zlato. Od 2012 godine, posvetio se trenerskom poslu, a danas je glavni trener ekipe Mege i pomoćnik u stručnom štabu reprezentacije, a mi mu želimo puno uspeha u daljem životu i radu.


Proslava titule u Vršcu 2005 godine (foto sportska centrala)







Monday, 20 May 2019