Pre debija Saše Ilića, čoveka koji danas drži rekord po broju nastupa u crno-belom dresu i koji je godinama bio jedan od simbola našeg kluba, Partizan je imao igrača sa istim imenom i prezimenom. U sezoni 1990-91, tačnije pred njeg početak, iz makedonskog Vardara, u Beograd je stigao Saša Ilić, mladi i persektivni golman, tada dvedesetogodišnjak. Naš klub je u toj sezoni imao dva zaista sjajna golmana, Fahrudina Omerovića i Gorana Pandurovića, tako da momak rođen u Skoplju, nije bio u planovima tadašnjeg trenera. Miloša Milutinovića.
Naredne dve sezone, Saša je proveo van kluba, igrajući na pozajmicama, najpre u Spartaku iz Subotice, a potom u Borcu iz Banja Luke, da bi se vratio u klub u sezoni 1993-94. Prvi golman bio je Goran Pandurović, a Ilić je bio njegova rezerva, tako da je u prolećnom delu sezone, na meču protiv OFK Beograda, debitovao na golu Partizana, skoro četiri godine od dolaska u Beograd. Do kraja te sezone, u kojoj je naš klub osvojio duplu krunu, drugu u istoriji, on je ukupno skupio četiri nastupa, a branio je i naš gol i na 96. derbiju, kada smo poraženi sa 3:2, kao gosti.
Saša Ilić je i naredne godine bio u drugom planu, tako da je ukupno branio na samo tri zvanične utakmice, dve u prvenstvu i jednu u kupu Jugoslavije, da bi u leto 1995 godine napustio klub i prešao u korejski klub Daevu Rojals, koji se danas takmiči pod imenom Busan (poznat ljubiteljima kladionice). Posle dve godine u Južnoj Koreji, prelazi u Hamburg, gde je tri sezone bio rezervni golman, ali za to vreme debituje za selekciju Makedonije, za koju je ukupno odigrao 5 mečeva.
Početak ovog milenijuma ga je zatekao na golu Vardara, gde je posle dve sezone zaigrao za Dinamo iz Sant Petersburga, a 2003 godine stiže u Iran, gde je i ako sa već 33 godine, branio najbolje u svojoj karijeri. Naredne četiri godine čuvao je mreže Persepolisa, Esteglala i ekipe Pegah, da bi 2007 godine okončao svoju karijeru.
Poslednjih godina radio je kao trener golmana u svom matičnom klubu, Vardaru.
Zanimljivo je, da je mnogo poznatiji Saša Ilić, takođe golman istog imena i prezimena, koji je branio gol Čarltona i u par navrata, naše reprezentacije.
Na današnji dan 2003 godine, u meču 3. kola grupne faze lige šampiona, Partizan je gostovao Realu, u Madridu. Preko 60,000 gledalaca na stadionu Santijago Bernabeu, te večeri i neke od najvećih zvezda svetskog fudbala, dočekali su crno-bele. Trener naše ekipe Lotar Mateus, izveo je sledeću postavu: Pantić, Žonsa, Ognjanović, Savić, Malbaša, Đorođević, Nađ, Duljaj, Drulović, Iliev i kapiten Saša Ilić. Karlos Keiroš, trener španskog kluba, utakmicu je počeo u najjačem sastavu, igrali su: Kasiljas, Salgado, Pavon, Roberto Karlos, Bravo, Elgera, Zidan, Bekam, Figo, Raul i Ronaldo.
Meč je počeo u ispitivanju snaga, a prve prilike viđene su posle trećine prvog dela, Raul je najpre šutirao glavom, pored gola, na centaršut Roberta Karlosa, a narednu priliku imao je Ronaldo, koga uspeva da zauistavi Savić.
Real je pojačavao tempo, kako je tekla igra u prvom poluvremenu, a posle jednog duela Raula i Đorđevića, u 30. minutu, publika je tražila penal, ali sudija nije tako mislio.
Jedini gol na meču, viđen je u 39. minutu, Bekam je odlično izveo korner, Figo je šutirao odlično, a Raul sa 2 metra ubacuje loptu u gol, za prednost madriđana. Pregledom snimka, videlo se da je gol jako diskutabilan i da je kapiten Reala bio u ofsajdu.
Posle gola, naša ekipa je krenula mnogo hrabrije napred i prvu priliku su stvorili u finišu prvog dela, posle dodavanja Ognjanovića, Pavon uspeva da zaustavi opasan napad Ivice Ilieva. Iliev je bio akter i prve prilike u drugom delu, sjajno je šutirao sa dvadesetak metara, ali je lopta prohujala pored gola Kasiljasa. Igrao se 55. minut prvog dela, a crno-beli su imali sjajnu priliku, a udarac Drulovića, koji bi gotovo sigurno završio u mreži, blokirao je pravovremeno Dejvid Bekam.
Sredina drugog dela, opet je pripala domaćinu, ali i našem golmanu Đorđu Pantiću, koji je sjajno odbranio udrace Ronalda, u dva navrata i Figa. U 74. minutu, fenomenalni Pantić spasava čist gol, pošto je odbranio udarac Luisa Figa sa desetak metara.
Ivica Iliev je nastavio da bude najveća pretnja po gol Ikera Kasiljasa, koji uspeva da odbrani njegov odličan udarac sa 25 metara i da paradom pošalje loptu u korner, igrao se 78. minut meča.
Do kraja susreta, nije bilo većih uzbuđenja, a susret je završen pobedom Reala sa 1:0, ali ostao je utisak zaista odlične igre Partizana, koji je bio dostojan protivnik čuvenim "Galaktikosima". U snimku ispod, možete pogledati pregled ovog meča.
Taj 105. večiti derbi, odigran po kišnom danu u Beogradu, septembra 1996 godine, Partizan je dočekao sa solidnim startom u prvenstvu, posle šest kola, naša ekipa je imala pet pobeda i jednu nerešenu utakmicu. Posle šokantnog starta sezone i eliminacije u kupu od zonske ekipe, BSK Batajnice, pa i eliminacije iz evrope, od rumunskog Nacionala, ekipa Partizana je uspela da uhvati ritam.
Pred ovaj meč, crno-beli su imali dve vezane pobede na stadionu večitog rivala i želeli su svim silama da dođu i do treće. Igrao se 18 minut susreta, jednu loptu kroz sredinu terena, povukao je Ivan Tomić, odigrao dupli pas sa Hristovim, koji iznenada izbija sam pred golmana C.zvezde Milojevića i sjajnim udarcem sa ivice šesnesterca, zabija loptu pod prečku za prednost Partizana i veliku radost na južnoj tribini. Goce Hristov je sprintom do suprotne gol aut linije, proslavio ovaj pogodak, njegov prvi u derbijima.
Samo desetak minuta kasnije, Partizan duplira prednost. Centrirao je Damir Čakar, iz slobodnog udarca, u visini kaznenog prostora, a Niša Saveljić se našao sam, na desetak metara od gola Crvene zvezde, zahvatio loptu glavom, koja se odbila od klizave trave i Milojević je ponovo bio nemoćan. Crno-beli su imali veliku prednost, već posle pola sata ovog derbija.
Goleada u prvom poluvremenu, nastavila se već u 37 minutu, domaći su uzvratili. Posle slobodnjaka sa desne strane, nabačenu loptu je zahvatio Marinović, Kralj sjajnom paradom odbranio, a lopta je pala do najbližeg Dragana Mićića, koji smanjuje prednost Partizana na 1:2.
Već u 43 minutu susreta, viđen je novi pogodak. Hristov, koji je igrao sjajnom u prvom delu, razmenio je dodavanja sa Draganom Ćirićem i našao se pred golmanom C.zvezde, iskosa sa leve strane, međutim njegov udarac odbranio je Zvonko Milojević, ali je na loptu naleteo Đorđe Svetličić, koji koristi oklevanje odbrane domaćin i postiže treći gol za Partizan na 105. derbiju.
U nastavku igre, domaćin je bezuspešno pokušavao, a golman Partizana, Ivica Kralj, bio je jako siguran odbranivši nekoliko pokušaja domaćih. Do kraja susreta nije bilo promene rezultata, tako da je Partizan došao do treće vezane pobede na stadionu Crvene zvezde.
Pred gostovanje ekipe Partizana u Belgiji, protiv ekipe Šarlroa, u ovom tekstu podsetićemo se dosadašnjih duela našeg tima protiv ekipa iz zemalja Beneluksa (Belgija, Holandija i Luksemburg). Ukupno je odigrano 17 utakmica, Partizan je slavio na 5, isto toliko puta mečevi su okončani nerešenim rezultatima, a 7 susreta je naš tim izgubio. Gledajući mečeve na gostujućim terenima, od 8 duel, crno-beli su slavili jednom, uz 2 nerešena meča i 5 poraza.
Prvi duel crno-beli su imali su u izdanju kupa šampiona za sezonu 1963-64, a protivnik je bila ekipa iz Luksemburga, Ženes Eš. Partizan je poražen u prvom meču, u okviru osmine-finala, sa 1:2, ali je na stadionu JNA bio više nego ubedljiv, gosti su ispraćeni sa šest golova u mreži, a Vladica Kovačević bio je strelac čak 4 gola, na kraju 6:1.
Sledeći susret bio je na programu tek krajem osamdesetih godina, a protivnik je ovoga puta bila ekipa iz Holandije, Groningen. U prvom meču osmine finala kupa pobednika kupova, Partizan je poražen u Holandiji sa 3:4, ali je u revanšu, pred prepunim tribinama našeg stadiona, slavio sa 3:1, golovima Đurovskog, Milojevića i Đurđevića.
Žreb je hteo, da protivnik našeg kluba ponovo bude isti holandski predstavnik, Groningen, a ovoga puta u sezoni 2006-07, u meču za plasman u grupu fazu lige uefa. U Beogradu rezultat je bio 4:2, a po dva gola postigli su Zajić i Marinković, dok je evropska fudbalska scena upoznavala mladu nadu, Luisa Suareza. Revanš meč su obeležila dva sumnjiva penala za domaćina, a jedan uspeva da odbrani Ivica Kralj, za plasman našeg kluba u narednu fazu.
U sezoni 2008-09, za protivnika žreb grupne faze lige uefa, dodelio nam je Standard iz Liježa, tada sa verovatno najjačom njihovom ekipom u poslednjih dve decenije. Na stadionu Partizana, po jako hladnoj novembarskoj večeri, gosti su predvođeni Milanom Jovanovićem, slavili minimalnim rezultatom, golom Igora De Kamarga.
Naredne sezone, sistem grupne faze, gde je Partizan ponovo igrao, promenjen je, tako da su se igrala dva meča, sa svakom od ekipa, a protivnik nam je bila ekipa Klub Briža. Ovoga puta, za razliku od prethodnih duela, poraženi smo oba puta, U Belgiji rezultat je bio 0:2, a u drugom duelu 2:4, golove za naš tim postigli su Adem Ljajić i Vašington. Jedna od evropskih sezona za zaborav, bar ta grupna faza.
Posle još jedne titule našeg kluba, u plej of rundi kvalifikacija za ligu šampiona, naleteli smo na Anderleht. Oba meča završena su rezultatima 2:2, a sjajni brazilac Kleo bio je strelac čak tri gola. Posle penal ruleta, na revanšu u Briselu, Partizan je po drugi put obezbedio plasman u ligu šampiona, te 2010 godine.
Dogodine nismo mogli da izbegnemo ekipu iz Belgije, ponovo, a protivnik nam je bio Genk, u pokušaju da ponovo igramo u ligi šampiona. Prvi susret, na stadionu belgijskog tima, završen je porazom Partizana 1:2, u meču gde smo zaista pobedili sami sebe, a ni domaćima nije bilo jasno kako su uspeli da ovaj susret reše u svoju korist. Crno-beli su u revanšu vodili, golom Tomića, a posle kiksa Miljkovića, koji je igrao nepotrebno rukom, jednom loptom koja je išla u gol-aut, gosti su iz penala postavili konačnih 1:1.
Evropska sezona 2015-16, po broju ostvarenih pobeda, jedna od najuspešnijih u istoriji kluba, namerila nas je na AZ Alkmar, u grupnoj fazi lige evrope. U 1.kolu, Partizan je slavio u Beogradu, rezultatom 3:2, a sjajnu partiju pružili su Abubakar sa dva gola i Andrija Živković. U 5. kolu, Partizan je ostvario veliku pobedu u Holandiji, rezultat je bio 2:1, a po gol postigli su strelci iz prvog meča.
Protekle evro sezone, ponovo isti protivnik, AZ Alkmar i dva meča završena istim rezultatom, sa po dva gola na obe strane. Meč u Holandiji, ostaće dugo upisan kao jedno od većih fudbalskih samoubistava našeg kluba, u situaciji kada su imali sve stvari u svojim rukama.
Fudbaleri Partizan i Groningena susreli su se 14. septembra 2006 godine, u Beogradu, u prvom meču odlučujuće runde za plasman u grupnu fazu lige UEFA. Ekipa crno-belih, koja je proteklo leto pretrepla brojne promene, što igračke, što promenu trenera, u protekloj rundi eliminisala je Maribor. Na našem stadionu, uz dva gola Odite, slavili smo sa 2:1, dok je jedini strelac, u remiju, u revanšu, bio Bojan Zajić, za skor 1:1.
Susret Partizana i holandskog predstavnika, počeo je minutom ćutanja, u znak sećanja na preminulog Zorana Čavu Dimitrijevića, koji nas je napustio dan ranije. Crno-beli su počeli meč fantastično, već u trećem minutu, posle prodora Marinkovića, lopta je došla do Predraga Lazića, koji je oboren, a sudija pokazuje na belu tačku. Sigurno realizator bio je Nebojša Marinković. Već posle trećine prvog poluvremena, duplirali smo prednost. Zajić je povukao jednu loptu kroz sredinu protivnika, sve do nekih dvadestak metara, a onda uputio je udarac, koji golman gostiju Rorda nije mogao da obrani, za 2:0.
Nastavak prvog dela nije doneo neke izgledne prilike, a jednu polu-šansu, Partizan nije pretvorio u gol, posle akcije Mirosavljevića i Marinkovića. Igrao se sam finiš prvog dela, crno-beli su krenuli u kontra napad, lopta je došla do, te večeri sjajnog, Nebojše Marinkovića, koji na dodavanje Mirosavljevića smešta loptu u gol, udarcem sa 20 metara. Apsolutno sjajna igra naših fudbalera u prvih 45 minuta.
U drugom delu, Groningen je krenuo odlučnije na naš gol i koriste prvu priliku za pogodak, Flederus je bio strelac u 57 minutu, posle centaršuta sa leve strane i njegovog udarca sa desetak metara. Odmah po polasku sa centra, Nenad Mirosavljević dolazi do lopte, posle nesporazuma štopera i golmana holandskog tima, ali ne uspeva da ubaci loptu u gol, i ako je bio usamljen na petercu.
U finišu susreta, najpre je Partizan pokušao iz slobodnog udarca, sa ivice šesnesterca, šutirao je odlično Nenad Đorđević, a Rorda je poslao loptu u korner. Na drugoj strani, fudbaleri Groningena su uspeli jednom brzom akcijom, da izigraju našu odbranu, ali je Ivica Kralje, pravovremenim istrčavanjem uspeo da otkloni opasnost. Igrao se 90 minut susreta, crno-beli su izveli korner, a lopta je došla do Bojana Zajića. koji uspeva da postigne i četvrti gol za Partizan, njegov drugi na meču. U poslednjim sekundama susreta, jednu ubačenu loptu u naš kazneni prostor, napadač gostiju, mladi Luiz Suarez uspeva da zakači i da je smesti u gol, usled neodlučnosti naše odbrane.
Vuk Rašović i Milan Ševo, susret Partizana i Rada u sezoni 1998-99
Fudbaleri Partizana i Rada odigrali su ukupno 64 prvenstva susreta, a njihovo rivalstvo počelo je još u ligi stare dražave, tačnije od sezone 1987-88, kada je ekipa sa Banjice prvi put zaigrala u elitnom rangu našeg fudbala.
Prvi duel crno-belih i Rada, gledajući zvanične mečeve, odigran je 12. septembra 1987 godine. Utakmica je bila sjajna, pred preko 15,000 gledaca stadiona na Banjici, a ekipe su podelile bodove, posle vatrometa golova, bilo je 3:3. Strelci za Partizan bili su Milko Đurovski i Fadilj Vokri, koji je postigao dva gola, kao i Ajder na drugoj strani, a gol je postigao i Milinković. Utakmicu u drugom delu prvenstva, obeležila je najubedljivija Partizanova pobeda, na svom terenu, protiv Rada, upisana baš u tom duelu. Crno-beli su slavili sa 5:1, a čak 4 gola postigao je Milko Đurovski, uz dva gola sa bele tačke.
Naši okršaji sa popularnim građevinarima, nastavljeni su i u ligi SR Jugoslavije, sve do današnjeg dana, uz samo par sezona pauze, kada je Rad bio u nižem rangu. U tih gore pomenutih 64 susreta, Partizan je slavio u 48, 9 puta je bilo nerešeno, uz 7 pobeda Rada. Na domaćem terenu, naši fudbaleri su bili posebno ubedljivi, uz skor na 32 sureta 28-3-1, uz jedan penal bod (u slučaju nerešenog rezultata, ekipe su šutirale jedanesterce, za dodatni bod) krajem osamdesetih.
Partizan je dva puta slavio sa 5:1, jednom kao domaćin i jednom kao gost, a ostaju ubeležene i dve pobede na našem stadionu od 4:0.
Fudbaleri Partizana gostovali su tog 27 avgusta 2008 godine, u Istanbulu, ekipi Fenerbahčea, u revanš meču 3.kola kvalifikacija za ligu šampiona. Posle prvog meča, igranog dve nedelje ranije u Beogradu, uprkos sjajnom prvom poluvremenu, crno-beli su u Tursku došli sa skorom 2:2.
Trener naše ekipe Slaviša Jokanović, za ovaj susret mogao je da računa na mnogo jaču ekipu, nego što je to bio slučaj za prvi meč, jer su se u ekipu vratili Fejsa, Tošić, Žuka i Moreira.
Susret na stadionu Sukru Saragolu, počeo je otvorenom igrom oba tima, domaćin je držao više loptu, dok je Partizan pretio iz polu-kontri. Prvu ozbiljniju priliku, domaćin je pretvorio u gol, posle akcije Guize i Ugura, lopta je došla do Šenturka, a napadač domaćih i Turske selekcije, postiže gol za 1:0.
Fenerbahče je na startu drugog dela bio bolji rival i u prvoj trećini nastavka, stvorili su dve dobre prilike. Prvu je propustio Kazim, dok je drugu imao Guiza, ali je Mladen Božović spasao naš gol. u 58 minutu, turska ekipa je duplirala prednost, a strelac je bio brazilac Aleks, koji je glavom smestio loptu iza leđa našeg golmana.
To je bio signal fudbalerima Partizana da konačno zaigraju kako umeju. Igrao se 64 minut meča, Žuka je ubacio loptu u kazneni prostor, a Lugano smestio loptu u svoju mrežu, ali je gol poništen zbog navodnog ofsajda Miloša Bogunovića, Posle pregledanog usporenog snimka, videlo se jasno da je sudija Mehuto Gonzales brutalno pokrao naš tim. Par minuta kasnije, Bogunović i Dijara imali su dve odlične prilike, ali na semaforu se rezultat nije menjao.
U 76 minutu, crno-beli su smanjili prednost, strelac fantastičnog gola, bio je Zoran Bambi Tošić, iz slobodnog udarca sa 20 metara. U poslednjih petnestak minuta, naši momci su krenuli na sve ili ništa, a Dijara, Bogunović i Đorđević nisu uspeli da donesu izjednačenje, koje je Partizan apstolutno zaslužio, veoma hrabrom igrom u oba susreta.
Partizan je u prvoj utakmici oštećen za gol Fenerbahčea (Guiza za 2:2), diskutabilan penal, a u drugoj mu je poništen čist gol (autogol).
"Za nas je mnogo toliko poništenih golova i tako dosuđenih penala. Sudije su obavezne da se bar pojave na sastanku pre podne na dan utakmice, ali nas čak ni toga nisu udostojile. Sportski je grešiti, a mi imamo nesreću da serija sudijskih grešaka ide na našu štetu", rekao je Jokanović.
Kleo proslavlja drugi gol protiv Anderlehta (foto UEFA)
Na današnji dan, pre tačno jedne decenije, Partizan je gostovao ekipi Anderlehta, u revanš meču plej-of faze kvalifikacija za ligu šampiona. Posle prvog susreta, koji je završen rezultatom 2:2, stekao se utisak da su naši fudbaleri apsolutno ravnopravan rival ekipi iz Brisela i da će nijanse odlučivati putnika u grupnu fazu lige šampiona.
Od prvog minuta, ekipa Aleksandra Stanojevića je krenula hrabro i već u prvih desetak minuta stvorene su dve prilike, preko Ilieva i Krstajića, koji je na dodavanje Klea, šutirao pravo u golmana domaćih Prota. Igrao se 15 minut susreta, izveden je korner sa leve strane, a sjajan u skoku bio je naš napadač Kleo i crno-beli su došli do prednosti.
Do kraja prvog dela, nije bilo promene rezultata, domaći su imali loptu, pokušavali preko odličnog Lukakua, ali Krstajić i odbrana Partizana su bili na visini zadatka. Sredinom prvog poluvremena, Stanojević je morao iz igre da izvede kapitena Sašu Ilića. zbog povrede, a njegovo mesto zauzeo je Davidov.
U nastavku, posle samo osam minuta igre, naša ekipa je duplirala prednost, posle lopte sa desne strane, koju je poslao Davidov, Kleo se našao sam na 7, 8 metara od gola Anderlehta, primio loptu i rutinski plasirao u mrežu domaćih. Posle toga, Partizan se potpuno povukao, a belgijska ekipa je već posle deset minuta uspela da smanji prednost, na centaršut Busufe, Lukaku je uspeo da savlada Radišu Ilića, udarcem sa sredine šesnesterca. To je bio znak da Anderleht krene silovito da juriša na naš gol i bilo je pitanje minuta, kada će doći do izjednačenja. Igrao se 71 minut, Žile je sjajno šutirao iskosa sa desne strane, a lopta se ponovo našla u mreži, semafor je pokazivao 2:2, identičan rezultat kao iz Beograda.
Partizan je nekako uspeo da preživi finiš susreta, a najbolju priliku za domaćina propusti je Ležer u poslednjim trenucima regularnog dela. U dodatnih pola časa, obe ekipe su bile prilično oprezne, a najbolju priliku za gol propustio je Iliev na isteku 100 minuta, njegov udarac iz neposredne blizine odbranio je golman domaćih. Pošto nije bilo promene rezultata, pristupilo se izvođenju penala, treći put u Partizanovoj istoriji, u poslednjih osam godina, za ulazak u ligu šampiona.
Prvi penal izveo je dvostruki strelac Kleo, vrlo sigurno, dok je igrač domaćih Suares, šutirao preko gola. Drugu seriji otvara Krstajić, ali njegov udarac brani Proto, a Anderleht promašuje i drugi penal, na isti način kao u prvoj seriji, udracem nebo pod oblake. Usledili su sigurni udarci Petrovića sa jedne i Žilea sa druge strane, a u četvrtoj seriji prvo promašuje Davidov, dok je Ležer bio siguran za 2:2. Poslednji penal za naš klub, sjajno je izveo Voja Stanković, a Busufa promašuje i treći penal, za pobedu Partizana i ogromnu radost fudbalera i navijača, za ulazak u grupe lige šampiona, po drugi put.
Partizan - Artmedia, naši fudbaleri u penal seriji (foto sportska centrala)
Na ovaj dan, pre 15 godina, Partizan je odigrao jednu od utakmica, koja će ostati u večnom sećanju mlađim generacijama, navijača našeg kluba. Ako oni najstariji pamte mečeve sa Realom 1956, finale 1966, pa malo mlađi ispadanja od Dinama, Drezdena, Berlina i Bukurešta, za nas mlađe to je ovaj dvomeč sa Artmedijom.
Naša ekipa je u prvom meču 2. kola kvalifikacija za ligu šampiona, savladala moldavski Šerif i očekivala je protivnika u poslednjoj rundi, za ulazak u grupnu fazu. Žreb nas je tada, kao malo kada pogledao i dodelio nam pobednika dvomeča, tada nepoznate, Artmedije iz Slovačke i Seltika. Neverovatno je bilo to, da su slovaci slavili sa 5:0 u prvom meču, tako da je među navijačima Partizana zavladala prava euforija, jer smo bili veliki favoriti, ako Seltik ne napravi čudo. Škoti su u revanšu slavili sa 4:0 i tako smo definitvno došli do duela sa prvakom Slovačke.
U prvom meču, igranom na stadionu Slovana, Partizan je bio bolji, ali u jednoj prilično lošoj fudbalskoj predstavi, propustio da iskoristi jednu od dve, tri solidne šanse i da možda već tada obezbedi miran revanš.
Ambijent susreta u Beogradu, bio je sjajan, a goste je dočekalo preko 30.000 navijača. Crno-beli su igrali odlično, ređale su se šanse, pred golom Cobeja i već do poluvremena moglo je biti bar dva razlike za nas. Početkom drugog dela, crno-beli su nastavili sa silovitim napadima, a u jednom minutu su sjajne prilike imali, prvo Emeghara, posle centaršuta Lomića, potom Ivan Tomić, a najposle Nenad Đorđević, posle kornera.
Vreme je teklo, a teško je nabrojiti sve promašaje naših fudbalera, Vukčević, Boja, pa ponovo Simon, ali gola nije bilo. Šansu susreta, propustio je Nikola Grubješić u samom finišu meča, Lomić je centrirao, golman gostiju kratko odbio loptu, a naš napadač sa peterca je pogodio prečku, za uzdahe na tribinama, a meč je otišao u produžetke.
U dodatnih 30 minuta, nošeni neverovatnim navijanjem celog stadiona, naši fudbaleri su napravili još nekoliko odličnih šansi, a tragičar Pjer Boja, nije uspeo da neku od njih pretvori u gol, tako da se pristupilo izvođenju jedanesteraca.
Prva dva izvođača su bila precizna, Fodrek za goste i Albert Nađ, naš kapiten. Druga serija je otvorena udarcem Kozaka, čiji je udarac odbranio Ivica Kralj, a prednost ne uspeva da nam donese Zoran Mirković, lopta je završila na stativi, posle njegovo šuta. Usledila su dva sigurna izvođenja, Halenara i Bajića, a novi promašaj usledio je posle udarca Gomeša iz Artmedije, dok je Simon Vukčević doneo crno-belima prednost pred poslednju seriju.
Usledila je odlučujuća serija, Debnar je šutirao za goste, a Kralj umalo skinuo taj penal, za kraj priče. Loptu je uzeo Pjer Boja, koji je te večeri promašio bar pet izglednih prilika, što je odmah bio loš znak, a on je to i potvrdio i time nas potpuno zavio u crno, šutirao je katastrofalno, a Cobej i stativa su spasili gol slovačke ekipe. Niko na stadionu nije ni stigao da se oporavi od ovog razočarenja, a meč je bio završen, Djurica je pogodio, a za nas promašio Nenad Brnović i to je bio kraj.
I dan, danas ostaje neverovatno kako nismo uspeli da postignemo bar jedan gol, za 210 minuta, apsolutne dominacije, a time je propuštena neverovatna šansa da posle prve lige šampiona, pa potom igranja u osmini finala kupa UEFA, naš klub definitivno svoje mesto nađe među elitom evropskom fudbala. Postojala je priča, navodno, menadžer Nvanka Kanua je bio na pregovorima sa našim klubom, ali su posle žreba i izvalačenja Artmedije, ljudi iz uprave stopirali njegov dolazak, smatrajući da nam napadač nije potreban. Rane smo ti lečili, na rukama te nosili...
Na ovaj dan, 13. avgusta 2008 godine, Partizan je dočekao Fenerbahče, u prvom meču 3.kola kvalifikacija za ligu šampiona. tada poslednje runde, pred grupnu fazu.Fudbaleri našeg tima i naš trener Slaviša Jokanović, dočekali su ovaj susret desetkovani, nisu mogli da nastupe Moreira i Žuka, dok su Ljubomir Fejsa i Zoran Tošić bili sa reprezentacijom na olimpijskim igrama. Tadašnji selektor Srbije, Miroslav Đukić, nije želeo da izađe u susret našem klubu i da njih dvojicu liši reprezentativnih obaveza, za ovako bitan dvomeč.
Crno-beli su na ovaj susret izašli silno motivisani, a Slaviša Jokanović je uspeo da iznenadi Luisa Aragonesa, tada trenera gostiju, sa postavkom na terenu. U prvih jedanest našao se, tada anonimni, Radosav Petrović, koji je igrao kao da mu je ovo 100 meč u ligi šampiona, a ne kao da je tek stigao iz trećeg ranga našeg fudbala.
Već u 9. minutu Partizan je imao veliku šansu, Miloš Bogunović je iskoristio jedan dubinski pas, obišao golmana gostiju, ali je Lugano spasao gol. Samo dva minuta kasnije, akcija crno-belih po desnoj strani, Dijara je proigrao Ivana Stevanovića, ovaj maestralno centrira, a Veljko Paunović pogađa za 1:0!
Slavlje se još nije smirilo, a Dijara je izašao sam pred golmana Demirela, koji uspeva da odbije loptu, ali samo na koleno Miloša Bogunovića, koji postiže i drugi gol za Partizan, za apsolutni delirijum na stadionu!
Igrao se 23. minut prvog dela, a mreža kluba iz Istanbula se zatresla i treći put, ponovo je bio strelac Bogunović, ali je gol poništen, naš igrač je bio samo par centimetara u ofsajdu. Desetak minuta kasnije, Dijara propušta kolosalnu šansu, a njegov udarac završava tik pored stative gola gostiju. Ovakva sjajna igra naše ekipe, protiv ekipe ovakvog ranga, nije davno viđena!
Igrao se sam finiš prvog dela, kada je brazilac Aleks ušao u kazneni prostor, u duelu sa Sikimićem, pao je kao pokošen i ako je to bilo klasičan duel, a škotski sudija Tompson je odmah pokazao na belu tačku, uprkos protestima naših igrača. Isti igrač je bio siguran sa bele tačke i na poluvreme se otišlo sa rezultatom 2:1.
Posle ovakvog finiša prvog dela, naša ekipa je očekivano pala, a gosti su to odmah iskoristili i već na samom početku nastavka, u 51. minutu, golom Guize došli su do izjednačenja.
Drugo poluvreme je prošlo bez većih prilika, a najbolju šansu imao je Veljko Paunović, desetak minuta pre kraja meča. Sa desne strane loptu je ubacio Marinković, a Paun nije uspeo da ubaci loptu, sa peterca, u gol. Time je okončan ovaj susret, a ostao je veliki žal za neiskorišćenom prilikom da se savlada učesnik četvrt-finala lige šampiona, iz prethodne sezone.
Fudbalski klub Partizan imao je u svojoj istoriji mnogo sjajnih fudbalera, velikih golgetera, majstora ove igre, ali je ovih deset igrača zaslužilo da se nađe na ovoj na listi. Pred vama su desetorica najefikasnijih igrača u Partizanovoj istoriji, računajući golove na utakmica evropskih takmičenja za klubove.
10. Sejduba Suma - 7 golova
Na desetoj poziciji nalazi se fudbaler koji je u naš klub stigao u leto 2017 godine i još uvek je naš član, evo četvrtu sezonu, uz godinu pozajmice. Fudbaleru iz Gvineje je za ovo dostignuće bilo potrebno 25 mečeva i nadamo se da će Suma ovaj skor vrlo brzo uvećati.
9. Nemanja Tomić - 8 golova
Stigao je u Partizan sa 18 godina, iz rodnog Kragujevca i bio je član našeg kluba do 2013 godine, uz četiri sezone u prvom timu. Strelac je 8 golova na evropskim mečevima, uz 36 odigranih utakmica. Na žalost, nije uspeo da ostvari karijeru koja se očekivala od njega, po nekim sjajnim partijama, koje je znao da prikaže.
8. Momčilo Vukotić - 8 golova
O Moci ne treba mnogo trošiti reči, jedna od najvećih legendi našeg kluba, čovek koji je bezmalo celu svoju karijeru, osim jedne sezone, proveo u Partizanu. Dugogodišnji kapiten crno-belog tima, odigrao je 21 meč u evro kupovima.
7. Milan Galić - 8 golova
Jedan od najboljih evropskih špiceva svoga vremena i jedan od najboljih igrača bivše Jugoslavije, ikada. Odigrao je 18 mečeva u evropskim takmičenjima za Partizan, računajući i čuveno finale protiv Real Madrida, u Briselu 1966 godine.
6. Miloš Milutinović - 8 golova
Plava Čigra, dovoljno je reći da je bio najbolji strelac prvog izdanja eltinog takmičenja evropskih klubova, koje se danas naziva liga šampiona. Postigao je 8 golova, na samo četiri meča, a bio je fenomenalan u pobedi nad Sportingom od 5:2, gde je postigao 4 gola.
5. Lamine Dijara - 9 golova
Senegalska crna mamba, sjajni napadač, stigao je u naš klub u leto 2007 godine i postao jedan od ljubimaca navijača, a njegovo ime i danas izaziva oduševljenje kod svakog navijača Partizana. Odigrao je 22 meča u uefa takmičenjima, uz 9 datih golova.
4. Mustafa Hasanagić - 9 golova
Crno-bela devetka, napadač generacije Partizanovih beba, bio je član našeg kluba od 1961 do 1969 godine. Strelac gola protiv Mančester Junajteda u Beogradu, u možda i najvećoj pobedi našeg kluba u istoriji, u polu-finalu kupa šampiona 1966 godine. Odigrao je 21 meč u evro kupovima.
3. Vladica Kovačević - 13 golova
Vladimir, kako mu je pravo ime, još jedan od "beba", na ovaj listi. Član kluba od 1958 do 1966 godine. Za Partizan je odigrao 24 meča i postigao 13 golova, a ostaje posebno zabeleženo da je bio najbolji strelac kupa šampiona za sezonu 1963-64, sa 7 datih golova, uz Puškaša i Macolu.
2. Saša Ilić - 15 golova
Čovek sa najviše odigranih utakmica u istoriji našeg kluba, jedan, jedini, Sale kapiten. Odigrao je apsolutno neverovatnih 78 utakmica za Partizan u evropskim takmičenjima, po čemu je apsolutni rekorder na ovim prostorima. Strelac je 15 golova, a bio je deo obe generacije, koje su ostvarile plasman u grupnu fazu lige šampiona 2003 i 2010. godine.
1. Kleo - 16 golova
Na prvom mestu nalazi se fenomenalni brazilac, Kleverson Kordova Kleo. Za Partizan je odigrao 21 meč u evropi i postigao sjajnih 16 golova, što je rekord kluba. Bio je fenomenalan u pohodu na ligu šampiona, u leto 2010 godine, kada je na 6 utakmica postigao 8 golova. Posebno se pamte dve njegove majstorije u Briselu, protiv Anderlehta, kao i golovi Arsenalu, u grupi LŠ.
Fudbaleri našeg Partizana postigli su mnogo lepih i efektinih golova, tokom igranja u evropskim kupovima, u periodu od 2000 do 2010 godine. Ostvareni su neki veliki uspesi, kao što su dva plasmana u ligu šampiona, kao i plasman u osminu finala kupa UEFA, u sezoni 2004-05.
Molimo vas i da izdvojite par sekundi vašeg vremena, da kliknete na neku od reklama, na našem sajtu, time pomažete održavanje ove priče. Hvala unapred!
Početkom devedesetih , tačnije u prvoj polovini decenije, za vreme sportskih sankcija našoj zemlji, održavalo se takmičenje pod nazivom "TV liga šampiona". Partizan, Crvena zvezda i Vojvodina uzimali su učešće u ovom takmičenju, kao jedini klubovi, koji su bili šampioni države. Odigrano je četiri izdanja TV lige šampiona, prvo u februaru 1993 godine, u Beogradu, a naredna dva puta domaćin je bio Novi Sad, dok je poslednji turnir odigran u Prištini, krajem jula 1995 godine.
Na današnji dan, 29. jul 1995 godine, Partizan i Crvena zvezda sastali su se u borbi za trofej, a meč je odigran pred sjajnom popunjenim tribinama gradskog stadiona u Prištini. Posle prvog poluvremena, koje je završeno bez golova, crno-beli su u drugom delu došli do prednosti, a strelac je bio Dragan Ćirić. Usledilo je veliko slavlje Grobara, uz pravi argentinski stampedo na ogradu, koja je delila teren od tribine.
Gradski stadion u Prištini!
Tokom opšteg ludila, Albert Nađ je ostao bez dresa, koji je bacio u publiku, a meč je mogao biti nastavljen tek kada je dres vraćen sa tribine, jer ekipa izgleda nije imala rezervnu garnituru.
U samom finišu susreta, posle kontra napada i sjajne asistencije Nađa, Darko Tešović je zapečatio sudbinu C.zvezde, na ovom meču, sa drugim golom naših fudbalera. Ovom pobedom, crno-beli su došli do četvrtog trofeja u ovom takmičenju, u četiri izdanja.
1995 godine fudbalski klub Partizan je slavio 50. rođendan, a tom prilikom, u anketi časopisa "Partizanov vesnik", izabran je idealan tim našeg kluba, u prvih pola veka postojanja.
GOLMAN
Milutin Šoškić
Jedan od najboljih golmana ovih prostora, ikada. Dres Partizana nosio je od 1955 do 1966 godine, upisavši ukupno 410 utakmica, uz nastup u finalu kupa šampiona, protiv Real Madrida. Za selekciju Jugoslavije branio je 50 puta, a 1960 godine osvojio je olimpijsko zlato sa plavima.
ODBRANA
Bruno Belin
Nastupao je za Partizan od 1951 do 1962 godine. Ukupno je upisao 477 mečeva, uz 49 datih golova. Osvajač je četiri titule šampiona Jugoslavije i četiri kupa. Tragično je nastradao u saobraćajnoj nesreći 20. oktobra 1962 godine, sa saigračem Čedomirom Lazarevićem.
Velibor Vasović
Bio je član Partizana od 1958 do 1963 godine, potom odlazi na drugu stranu brda, ali se vraća posle jedne godine i u drugom mandatu ostaje od 1964 do 1966 godine. Za Partizan je odigrao 367 mečeva, postigavši 74 gola, od kojih i onaj u finalu kupa šampiona 1966 godine. Preminuo je u Beogradu 4. marta 2002 godine.
Branko Zebec
Član našeg kluba od 1952 do 1959 godine. Odigrao je 270 utakmica i postigao je 120 golova. Sa Partizanom je osvojio dve titule i dva kupa Jugoslavije. Igrao je na poziciji levog spoljnog igrača, preteča današnjih modernih bekova. Za selekciju SFRJ odigrao je 65 mečeva, uz 17 golova. Preminuo je u Zagrebu 1988 godine.
Fahrudin Jusufi
Od 1957 do 1966 godine nosio je dres našeg kluba. Jedan od Partizanovih beba i nezamenljivi član ekipe tih godina. 370 utakmica i 10 golova, računajuči sve mečeve, njegov je bilans. Za selekciju Jugoslavije nastupio je 55 puta, a igrao je na poziciji desnog beka. Preminuo je u Beogradu 9. avgusta 2019 godine.
VEZNI RED
Zlatko Čajkovski
Član našeg kluba u prvoj deceniji postojanja, od 1946 do 1955 godine. Upisao je 390 utakmica i postigao je 97 golova, uz dve osvojene titule i tri kupa. Za Jugoslaviju je upisao 55 mečeva, uz 7 datih golova. Iz Partizana je otišao u Nemačku, gde je potom imao sjajnu trenersku karijeru, gde je između ostalih trenirao Bajern iz Minhena 5 sezona. Preminuo je 1998 godine.
Predrag Mijatović
Na ovom glasanju, uvršten u vezni red, sjajni Peđa Mijatović bio je član našeg kluba od 1989 do 1993 godine. Ukupno je nastupio na 222 meča, uz 131 data gola. U crno-belom dresu osvojio je jednu titulu i jedan kup. Za reprezentaciju je upisao 73 meča, uz 26 datih golova.
Miloš Milutinović
Jedan od najboljih igrača našeg kluba u istoriji, čuvena Plava čigra. Za Partizan je odigrao 213 mečeva, uz neverovatna 231 data gola. Član našeg kluba od 1952 do 1958 godine, a kao trener bio je na klupi od 1982 do 1984 godine i u sezoni 1990-91. Najbolji strelac prvog izdanja kupa šampiona, današnje lige šampiona, sa 8 datih golova. U plavom dresu reprezentacije, postigao je 16 golova, na 33 meča. Preminuo je 2003 godine.
Momčilo Vukotić
Veliki Moca. Osim jedne sezone, celu igračku karijeru je proveo u dresu Partizana. Odigrao je 791 meč, uz 339 datih golova. Tri osvojene titule šampiona Jugoslavije, osvojio je u crno-belom dresu. Na večnoj listi po broju utakmica, nalazi se na drugom mestu, odmah iza Saše Ilića. Kao trener, vodio je Partizan u sezoni 1988-89.
NAPAD
Stjepan Bobek
Najbolji strelac u istoriji Partizana, sa 425 data gola, na 478 odigrana meča. Član Partizana od 1945 do 1959 godine, drži mnoge rekorde i dan danas, 9 datih golova na jednom meču, je jedan od rekorda koji će teško biti oboren. Najbolji strelac reprezentacije sa 38 datih golova. Sa Partizanom osvojio tri uzastopne titule od 1960 do 1963 godine, kao trener. Preminuo je avgusta 2010 godine, u Beogradu.
Milan Galić
288 mečeva i 179 datih golova, bilans ovog fenomenalnog napadača, tokom igranja za Partizan. Član našeg kluba od 1958 do 1966 godine i jedna od Partizanovih beba, sigurno među top 10 napadača ovih prostora, ikada. Osvajač četiri titule šampiona Jugoslavije, sa našim klubom. U dresu Jugoslavije je nastupio 51 put, uz 37 golova. Septembra 2014 godine, preminuo je u Beogradu.
Na ovaj dan, pre tačno deset godina, odigran je 138. večiti derbi, a ulog je bio ogroman, titula prvaka Srbije. Partizan je meč 28. kola prvenstva (od ukupno 30), dočekao sa jednim bodom prednosti u odnosu na C.zvezdu, tako da bi i remi, na ovom susretu, ostavio crno-bele na prvom mestu. Naš klub je na ovom derbiju predvodio sa klupe Aleksandar Stanojević, koji je sredinom marta, zamenio na klupi Gorana Stevanovića, u situaciji kada je Crvena zvezda imala 4 boda prednosti.
Utakmica je počela u inicijativi gostujućeg tima, koji su bili bolji u prvom delu prvog poluvremena. Ipak, prvu šansu su imali fudbaleri Partizana, posle akcije Tomića, koji je centrirao sa desne strane, Dijara je sa peterca loptu zahvatio, ne u baš dobroj poziciji, tako da je ona otišla pored gola, koji je čuvao Stamenković. Uzvratila je C.zvezda, prvo preko Jevtića, koji je posle četvrt sata igre, iskosa sa desne strane, i ako neometan, šutirao jako loše, a potom i preko Kadua, u 18 minutu, čiji je šut makazicama, Marko Jovanović uspeo da skrene u korner.
U finišu prvog dela, crno-beli preuzimaju inicijativu i stvaraju nekoliko odličnih prilika. Najpre, u 31 minutu, Knežević sjajno centrira sa desne strane i pronalazi, na petercu, usamljenog Klea, ali brazilac zahvata jako loše loptu, tako da nije bilo promena rezultata. U 39 minutu, ponovo Kleo, ovoga puta, njegov sjajan udarac sa dvadesetak metara, golman Stamenković, vrhovima prstiju uspeva da skrene u korner. Posle kornera, lopta se odbija do Nemanje Tomića, a on iskosa šutira sa 20 metara, ali golman C.zvezde sjajnom paradom, ponovo čuva svoj tim.
Drugo poluvreme je proteklo u vrlo slabom tempu fudbala, a naši fudbaleri su uglavnom sigurnim pasovima kontrolisali igru. A onda, u 73 minutu meča, dogodio se presudni momenat, posle jednog faula na 40 metara od gola gostiju, blizu leve aut linije, Lomić je dodao loptu do Radosava Petrovića, koji je napravio par koraka napred i sa 25-30 metara, uputio neverovatno precizan udarac, a golman C.zvezde je paradom samo ulepšao gol. Na semaforu je pisalo 1:0, a slavlje na tribinama je trajalo nekoliko minuta!
Do kraja susreta, nije bilo promene rezultata, a ni većih prilika, tako da je meč završen rezultatom 1:0, a Partizan je došao do velika 4 boda prednosti, dva kola pre kraja prvenstva. Titula je potvrđena već u narednom kolu, pobedom nad OFK Beogradom na Karaburmi, a poslednje kolo i meč sa Mladim Radnikom, bio je rezervisan za slavlje.
Milan Lukač, Nikola Drinčić i Marko Nikolić (146. derbi)
Na današnji dan 2014 godine, odigran je 146. večiti derbi, sigurno jedan od najuzbudljivijih duela Partizana i Crvene zvezde, u istoriji derbija. Meč 26. kola prvenstva Srbije, C.zvezda je dočekala na prvom mestu, sa 6 bodova više, pet mečeva pre kraja prvenstva. Posle boda prednosti, na zimskoj pauzi, Partizan je u prolećnom delu remizirao bez golova u Novom Pazaru, potom sa Vojvodinom 1:1, u Beogradu, kada je gostima sviran penal, zbog prekršaja metar van kaznenog prostora, a pred derbi, poraženi smo u Kruševcu i tako definitivno ispustili priliku, da odlučujemo o svojoj sudbini do kraja prvenstva.
Sa druge strane, stiglo je čuveno "zvezdino proleće", a to je značilo deset uzastopnih prvenstvenih pobeda, uz pet u finišu jeseni, bilans na kome bi im i Barselona pozavidela i teško da bi i ona mogla tu da parira. Znamo svi na šta se misli.
Pre početka ovog derbija, desio se jedan apsolutni presedan, policija je pretresala fudbalere Partizana, pre ulaska u svlačionice stadiona, zbog navodnih saznanja, da navijači crno-belih planiraju prekid utakmice, a da će igrači biti ti koji će "prošvercovati" neke zabranjene stvari.
Meč je počeo u terenskoj inicijativi Partizana, dok su gosti uglavnom hteli da čuvaju svoj gol, što se činilo i po taktici i prvoj jedanestorici, koju je izveo trener Stojanović. U prvih petnestak minuta, imali smo dve odlične prilike, prvo Volkov, a potom Škuletić i Brašanac, ali je rezultat ostao nepromenjen.
U 25. minutu, jedna od prvih ofanzivnih akcija Crvene zvezde i dvanesti igrač gostiju, stupa na scenu. Duel Mrđe i Vojislava Stankovića, jedino je Milorad Mažić video kao prekršaj, na nevericu najvećeg broja posmatrača i to je bio penal. Loptu je uzeo Miloš Ninković, šutirao, a Milan Lukač rutinski odbranio, za delirijum navijača Partizana.
Lukač brani penal Ninkoviću!
Posle 120 sekundi, novo uzbuđenje, ovoga puta na polovini gostujućeg tima. Fauliran je Danko Lazović, na 25 metara od gola, loptu je namestio Nikola Drinčić i lansirao raketu u gol nemoćnog Bajkovića, koji je paradom samo ulepšao gol. Partizan vodi sa 1:0!!! Jedan od najlepših golova u derbijima, u poslednjih bar dvadesetak godina.
Drinčić za 1:0
U 34. minutu, C.zvezda je bila u napadu, lopta je ubačena sa leve strane, Mrđa je išao ka njoj, neoprezno je startovao Trajković, a sudija Mažić ponovo pokazuje na belu tačku, nepunih deset minuta posle prvog jedanesterca. Udarac je ovoga puta izveo Nikola Mijailović, šutirao je u isti ugao, kao Ninković, a Milan Lukač ponovo brani!!!
Milan Lukač brani i drugi penal!
Nastavak igre, donosi novu odluku na štetu Partizana, Ninković Nikola je krenuo ka golu C.zvezde, Pavićević ga je odgurnuo, fudbaler crno-belih je pao, ali za Mažića ovo nije bio prekršaj.
Samo dva minuta, posle pomenute situacije, gosti dolaze do izjednačenja, lopta je ubačena u naših 16 metara, Volkov je slabo intervenisao, a Mrđa to koristi i postavlja rezultat 1:1.
Čim se krenulo sa centra, Partizan je imao novu priliku, posle gužve u kaznenom prostoru, Andrija Živković je uspeo da šutira, ali je lopta pogodila spoljni deo stative.
U narednih pola časa, viđena je nekoliko polu prilika, a u samom finišu meča, tačnije u 90. minutu, dogodio se trenutak odluke. Vulićević je oduzeo jednu loptu na sredini terena, povukao napred uz desnu aut liniju, centrirao, a Nemanja Kojić fantastičnim udarcem, sa nekih 12, 13 metara pogodio sam ugao gola Bajkovića, za 2:1 za Partizan!!! Radost koja je potom nastala na tribinama, teško je opisiva, a nastavila se i posle poslednjeg zvižduka, u zagrljajima su bili fudbaleri i navijači Partizana, a ređale su se pesme, uz novi hit "hoćemo penal za zvezdu"!
Slavlje strelaca, Kojića i Drinčića!
Gostujući tim i njegova logistička podrška, sve je pripremila da toga dana proslavi titulu na našem stadionu, ali su Drinčić, fenomenalni Lukač i Kojić, uz podršku cele ekipe i trenera Marka Nikolića, pokvarili slavlje. Što bi rekao Lola Smiljanić, "sad neka uzmu titulu, naravno, ako ih nije sramota..."
Na današnji dan 2011 godine, Partizan je dočekao C.zvezdu, u 140. večitom derbiju, igranom u okviru 24. kola prvenstva Srbije.
Situacija na tabeli, pre ovog kola, bila je takva, da su oba kluba imala podjednak broj bodova, a da je do kraja prvenstva ostalo da se odigra još šest utakmica, posle ove. Crno-belima je odgovarao i nerešen ishod, da zadrže prvo mesto na tabeli, zbog trijumfa u prvom derbiju te sezone, kada smo slavili sa 0:1, golom Moreire na asistenciju Klea.
Meč je počeo,a gosti su imali već prvu veliku šansu, posle centaršuta, Krstajić je pogodio prečku našeg gola, na sreću nije bilo promene rezultata. C.zvezda je bila bolji rival na početku, ali je Vladimir Stojković bio siguran, dok smo na drugoj strani uzvratili, Babović je proigrao Tejga, ali je ostalo 0:0.
Sredinom prvog poluvremena, Saša Ilić je bio prinuđen da napusti terene, zbog povrede zgloba, a nešto gasnije i gosti ostaju bez Evandra, takođe zbog povrede.
(fotocentrala)
Finiš prvog dela obeleželi se su dve stopostonte šanse, po jedna na obe strane. Prvo je Kaluđerović izašao sam pred naš gol, ali je Stojković sjajno odbranio njegov udarac, koji je upućen iskosa sa desne strane. Prins Tejgo je propustio priliku da odvede Partizan na pauzu, sa prednošću, njegov udarac sa 4, 5 metara od gola, spasao je Bajković.
U dogovoru, u svlačionici, pre meča, naš trener Stanojević, najavio je igračima da će prvo poluvreme biti u laganijem ritmu, a da nama sledi da u drugom delu, zadamo konačni udarac. Tako je i bilo.
Igrao se 62. minut meča, napad sa leve strane je išao preko Tomića i Ilieva, lopta je došla do Babovića, koji nije dobro šutirao, ali se tu našao Prins Tejgo i smestio loptu u mrežu, za oduševljenje čitavog stadiona. To je bio njegov treći gol, u tri meča protiv Crvene zvezde.
Prins Tejgo 140. večiti derbi
Do kraja susreta, naši fudbaleri su kontrolisali igru i nisu dozvoljavali nikakav preokret meča, tako da je ovaj derbi završen našim trijumfom, koji nam je doneo prednost od tri boda, šest kola pre kraja prvenstva Srbije. Prednost na tabeli je sačuvana, a pehar šampiona ostao je u Humskoj 1, a pridodat je i kup, posle pobede nad Vojvodinom.
Dva velika Partizanova asa, Dragan Mance i Zoran Čava Dimitrijević, komentarišu u TV dnevniku meč i veliku pobedu protiv Kvins Park Rendžersa, u okviru revanša 2. kola kupa UEFA za sezonu 1984-85. Novinari u studiju su Milorad Komrakov i jedan od najvećih tv novinara, na ovim prostorima, ikada Duško Korać.
Na današnji dan 2008 godine, Partizan je gostovao C.zvezdi, u borbi za plasman u finale kupa Srbije.
Naši fudbaleri bili su silno motivisani da dođu do pobede i do prilike da osvoje trofej kupa, posle sedam godina pauze.
Partizan je počeo utakmicu konkretnom igrom i već u 13 minutu je došao do prednosti, Jovetić je poslao sjajnu loptu iza leđa odbrane Crvene zvezde, Dijara je prihvatio, dao sebi for i sjajnim udarcem sa 11 metara, iskosa, matira golmana domaćih. Nekoliko minuta kasnije, crno-beli propuštaju zicer situaciju, kada je Tomović spasao loptu sa gol linije, posle šanse Moreire. Igrao se 22 minut, kada smo duplirali prednost, a strelac je ponovo bio fenomenalni senegalac. Lopta je poslata iz zadnje linije, jedan štoper večitog rivala se okliznuo, Dijara primio loptu i udarcem sa 17, 18 metara, drugi put matirao Ranđelovića, za ogromnu radost navijača Partizana.
U drugom delu, domaćin izlazi odlučniji i u 53 minutu, smanjuje prednost golom Burzanovića, a posle naše jako mlake igre i do izjednačenja, sredinom drugog dela igre, strelac je bio Jestrović. Ubrzo posle toga, C.zvezdi je poništen gol, koji je postigao Milijaš, koji doduše nije bio u ofsajdu, ali je zato bio Kastiljo, koji je krenuo na tu loptu i tada je pomoćni sudija signalizirao nedozvoljenu poziciju.
To kao da je prenulo fudbalere Partizana iz sna, a u 79 minutu, posle centaršuta sa leve strane, gužve u kaznenom prostoru, lopta je došla do kapitena Stevana Jovetića, koji sa peterca postiže treći gol za Partizan i donosi pobedu našem klubu. Ovim je ekipa, koju je predvodio Slaviša Jokanović, došla do prilike da osvoji duplu krunu, prvi put posle 1994 godine, što je na kraju i učinjeno, posle pobede nad Zemunom u finalu i pobede u Kruševcu, u poslednjem kolu prvenstva Srbije.
Na današnji dan 2001 godine, odigran je 116. večiti derbi, a domaćin ovog duela je bio naš Partizan. Meč je odigran u okviru 25. kola prvenstva SR Jugoslavije, a situacija na tabeli, deset kola pre kraja sezone je bila takva, da je samo pobeda ostavljala crno-bele u borbi za šampionsku titulu, s obzirom na minus od 3 bodu, u odnosu na C.zvezdu, u tom trenutku. Prvi derbi te sezone, odigran je 7. marta, a u pitanju je ponovljeni meč, zbog prekida koji je usledio na utakmici igranoj 14. oktobra, kada su igrači Partizana brutalno napadnuti, u pokušaju bekstva u tunel, nakon upada na teren publike sa severa. I ako je taj meč trebao i po pravilima, morao, da bude registrovan službenim rezultatom, ipak nije. C.zvezda je slavila 2:0, da i to pomenemo.
Meč je protekao u početnim ispitivanjima snagama, a Partizan dolazi u prednost, sredinom prvog dela. Posle kornera, koji je izveo Vlada Ivić, lopta je izbijena, ponovo se vratila do naše osamnestice, koji centrira, a posle gužve u 16 metara C.zvezde, najsnalažljiviji je bio Saša Ilić, koji je savladao Kocića, igrao se 22 minut.
Crvena zvezda je potom uzvratila, prvo je Drulić pogodio stativu u 30 minutu, da bi isti igrač, posle slobodnog udarca, iskosa sa leve strane, u samom finišu prvog dela, poravnao rezultat na 1:1. Pred kraj prvog poluvremena, isključen je trener gostiju Slavoljub Muslin, koji je nekoliko puta, pre toga, ulazio na teren i verbalno se obračunavao sa sudijom Delevićem.
Igrao se 50 minut meča, kada je Pjanović obišao Radakovića, pao, a sudija Delević pokazao na belu tačku. Loptu je uzeo Branko Bošković, šutirao, ali je silno motivisani Radaković odbranio, za erupciju oduševljenja među Grobarima. Na krilima te situacije, samo osam minuta kasnije, posle dubinske lopte Bajića, a nakon neuspele ofsajd zamke fudbalera C.zvezde, lopta dolazi do Ivice Ilieva, koji matira Kocića i donosi ogromno slavlje na stadionu Partizana. Do kraja utakmice, rezultat se nije menjao i crno-beli su upisali trijumf, pred finale kupa, protiv istog protivnika.
Treba se podsetiti i druge pobede toga dana, koju su izvojevali Grobari, na platou i ulici ispod Juga!
