Showing posts with label Košarka. Show all posts
Showing posts with label Košarka. Show all posts

05/11/2020

NA OVAJ DAN: Duletov čuveni tajm-aut, za Partizanov istorijski preokret u evroligi!


👉ZAPRATITE NAS NA TVITERU!👈

Slavlje košarkaša Partizana, posle pobede ( by Nebojsa Parausic/ via Getty Images)


Košarkaši Partizana dočekali su, petog dana novembra 2008 godine, ekipu Armanija iz Milana, u meču 3. kola prve faze evrolige. Naš šampion je u ovaj susret ušao sa polovičnim učinkom u prva dva kola, dok su gosti bili bez pobede na početku takmičenja. Meč je odigran u sjajnom ambijentu hale Pionir, o kome je tih godina pričala cela košarkaška evropa. 

Meč je počeo izjednačenom igrom, a gosti uspevaju u drugom delu prve četvrtine, sjajnom napadačkom igrom, da povedu sa čak 13 poena razlike, što je malo kome uspevalo na Partizanovom parketu. Drugi period nastavljen je apsolutnom dominacijom gostujuće ekipe, a košarkaši crno-belih nisu imali rešenja ni u napadu, ni u odbrani. U jednom trenutku, gosti dolaze do neverovatnih 23 poena prednosti, a igrao se tek 16 minut susreta. 

Dule Vujošević je pozvao tajm-aut, na semaforu je stajalo 24:47, a 7000 ljudi u hali je bilo na nogama i navijalo, kao da je rezultat totalno obrnut. To je bio signal našim košarkašima da krenu svim silama na odličnog protivnika, a do kraja prvog dela prednost je smanjena na 38:55.

Početak drugog poluvremena i napad Partizana iz svih oružja, odbrana je izgedala jako čvrsto, a i napad je delovao sve bolje i bolje, što je dovelo do smanjenja prednosti gostiju na 50:59, u 26 minutu. Do kraja trećeg perioda, Armanijeva prednost se topila sve više i više, a temperatura u hali je rasla, a semafor je pokazivao 66:67, pred poslednji period. 

Posle koša Stefona Lasmea, Partizan uspeva da povede prvi put, još od početka meča, ali gosti odgovaraju sa dve trojke i ponovo vraćaju prednost na njihovu stranu, 68:73. To je bilo sve što je Armani imao da ponudi publici u Pioniru, pošto je usledila serija naših košarkaša 9:0 i rutinski finiš meča, za veliku pobedu 81:76. 

Kompletna naša ekipa dala je skoro ujednačen doprinos, a Novica Veličković bio je najefikasniji sa 14 poena, Lasme je postigao 12 poena i imao 10 skokova, dok su Rašić, Tepić i Vitkovac postigli po 11 poena. Na drugoj strani, fenomenalan je bio Džobi Tomas sa 27 poena, ali nedovoljno za pobedu ekipe iz Milana. 

Posted in  on November 05, 2020 by retro partizan |  

15/10/2020

Priča se po Americi: "Partizan, Boston Celtics of Serbia!

 


Košarkaši klub Partizan postigao je mnoge fenomenalne rezultate, tokom duge istorije kluba. Pored toga što je dao neke od najboljih košarkaša evrope ikada, kao što su Kićanović, Dalipagić, kasnije Đorđević, Danilović, Paspalj, Divac, uz to i ključne igrače u velikim uspesima naše reprezentacije, naš klub je i svetski rekorder po broju košarkaša koji su nastupali za Partizan, a potom za neki od klubova NBA lige.

Tokom NBA drafta 2015 godine, kada je govorio o Nikoli Milutinovu, poznati američki TV komentator i bivši košarkaški koledž trener, Fran Frančila, nazvao je naš Partizan, srpskim Boston Seltiksima. Inače treba napomenuti, da su čuveni Kelti iz Bostona, najtrofejniji klub, najjače svetske košarkaške lige. 


Lista košarkaša koji su posle Partizana, nastupali u NBA ligi:

Vlade Divac (1989-2005)
Žarko Paspalj (1989-1990)
Predrag Danilović (1995-1997)
Aleksandar Đorđević (1996-1997)
Radoslav Nesterović (1998-2010)
Željko Rebrača (2001-2007)
Predrag Drobnjak (2001-2005)
Ratko Varda (2001-2002)
Predrag Savović (2002-2003)
Nenad Krstić (2004-2011)
Kosta Perović (2007-2008)
Semih Erden (2010-2012)
Nikola Peković (2010-2017)
Jan Veseli (2011-2014)
Žofri Lovernj (2015-2018)
Davis Bertans (2016-)
Bogdan Bogdanović (2017-)
Najdžel Vilijams-Gos (2019-)



Posted in  on October 15, 2020 by retro partizan |  

27/09/2020

Partizan i Huventud - Pola veka košarkaškog rivalstva



Košarkaši našeg Partizan počeće takmičenje u ovogodišnjem evrokupu, gostovanjem starom znancu, ekipi Huventudu u Španiji. Ove dve ekipe vezuje dosta toga kroz košarkašu istoriju, a prva pomisao odmah seže u 1992 godine i čuveno finale evroplige u Istanbulu i trojku Saleta Đorđevića. Igra sudbine htela je da upravo čovek, koji je predvodio crno-bele do te titule, vodi i Huventud do trofeja šampiona evrope 1994 godine. Naravno, reč je o jednom od najvećih evropskih trenera ikada, Željku Obradoviću.

Prvi duel Partizana i Huventuda desio se u četvrtfinalnoj grupi kupa Radivoja Koraća, tada međunarodnog takmičenja, u sezoni 1973-74. Crno-beli su slavili u Beogradu sa 82:75, dok je španska ekipa bila bolja na svom terenu, rezultata je bio 87:83. Treba napomenuti da je naš klub te godine stigao do samog finala, gde smo poraženi od ekipe Kantua.

Četiri sezone kasnije, opet isto takmičenje, ali ovoga puta igrao se dvomeč u borbi za finale. Posle poraza u Badaloni od pet poena razlike, Partizan je bio bolji u Beogradu, slavivši sa 107:95, za plasman u borbu za trofej, koji je i osvojen pobednom nad Bosnom. 

Pošto su tih godina, samo prvaci svojih zemalja igrali u kupu šampiona, preteči evrolige, naš Partizan i Huventud su se ponovo susretali u kupu Radivoja Koraća, ovoga puta u sezonama 1980-81 i 1982-83. Oba puta dolazilo je do duela u četvrtfinalnim grupama, a prve pomenute sezone, ekipe su bile podjednako uspešne, dok je u drugoj sezoni Partizan slavio u oba meča. U top 16 fazi, uloge su se promenile, Partizan je bio bolji u Beogradu sa 85:70, dok je u Badaloni, uz evroligaški rekord Uroša Tripkovića (26 poena, 6 od 8 za tri poena), slavio 89:80.



Istanbul, 16. april 1992 godine i trojka Saleta Đorđevića, uz ono čuveno "Vreme je isteklo, vreme je isteklo', komentatora Dragana Nikitovića, meč koji je bez konkurencije prva asocijacija svakog navijača Partizana, kada čuje za Huventud. Inače, u grupnoj fazi te sezone, ove ekipe su se susretale, oba meča su bila maksimalno uzbudljiva, a skor u pobedama bio je 1-1. Košarkaški zaljubljenici, čak i oni u Španiji i dalje se sećaju kako je cela hala u Fuenlabradi bodrila Partizan i ako je na suprtonoj strani bila ekipa iz njihove zemlje.

Na naredne mečeve čekalo se skoro jedna i po decenija, a sećanje nas vraća u sezonu 2006-2007, kada smo imali prilike da gledamo četiri meča ovih starih rivala. U prvoj fazi evrolige, Huventud je slavio oba puta, na svom terenu su bili prilično ubedljivi, trijumfovali su sa +31, dok su u Pioniru slavili, posle preokreta u revanšu. Košarkaška evropa je tada imala prilike da vidi ogroman talenat šesnestogodišnjeg Rikija Rubija i nešto starijeg Rudi Fernandeza. U top 16 fazi, naš klub je bio bolji u oba duela, u Pioniru 85:70, a u Badaloni, uz lični evroligaški rekord Uroša Tripkovića (26 poena, 6-8 za tri poena), bilo je 89:80 za crno-bele.



Ukupno, beležimo 15 duela u zvaničnim takmičenjima, uz 9 naših pobeda i 6 pobeda košarkaša Huventuda. Nikola Lončar, Uroš Tripković, Luka Bogdanović su igrači koji su nastupali za oba kluba. 

Treba napomenuti, da će  Novica Veličković biti jedini igrač koji je igrao i na prethodnom duelu ova dva kluba, u martu 2007 godine.
Posted in  on September 27, 2020 by retro partizan |  

28/05/2020

Top 10 strelaca u istoriji KK Partizan, da li ste znali...



Košarkaški klub Partizan iznedrio je mnoge velike košarkaše, koji su pisali istoriju evropske i svetske košarke, a ovih deset košarkaša našla su svoje mesto na listi, kao najbolji strelci, za vreme njihovog nastupanja u crno-belom dresu.


10. mesto: HARIS BRKIĆ - 3740 poena

Haris je došao u Partizan 1992 godine, tada kao osamnestogodišnjak i zadržao se sve do 1999 godine. Osvajač tri titule i tri kupa države, u crno-belom dresu. U Partizan je vratio u jesen 2000 godine, kada je odigrao samo tri meča, pre tragičnog ubistva ispred hale Pionir.


9. mesto: PREDRAG DROBNJAK - 3775 poena

Peđa Drobnjak je nastupao za Partizan od 1992 do 1998 godine i za to vreme osvojio tri titule i dva kupa države. U tandemu sa Dejanom Tomaševićem, bio je sjajan na putu našeg kluba do F4 evrolige 1998 godine. U klub se vratio u sezoni 2006-07, kada je osvojio još jednu titulu prvaka države.


8. mesto: GORAN GRBOVIĆ - 3889 poena

Grbović je bio član Partizan od 1980 godine, kada je došao u klub iz Borca, pa sve do 1988 godine. U našem klubu je osvojio dve titule prvaka Jugoslavije, uz prvi nastup na F4 evrolige 1988 godine, kada je u Ganu, osvojeno treće mesto. Prosečno je postizao 16,2 poena po meču, u crno-belom dresu.


7. mesto: DUŠAN KECMAN - 3897 poena

Kecman je u čak tri navrata nastupao za Partizan, a u klub je prvi put stigao 2002 godine i nastupao je tri sezone. Vratio se u leto 2006 godine i u narednih šest sezona, uz jednu koju je proveo u Panatenaikosu, bio je neizostavni član tima. U crno-belom dresu je osvojio 7 titula šampiona države, po 4 titule šampiona ABA lige i kupa države. Njegov koš, u poslednjoj sekundi, za trofej regionalne lige 2010 godine, izabran je za najlepši potez ovog takmičenja, u istoriji.


6. mesto: MILOŠ BOJOVIĆ - 4086 poena

Bojović je nastupao za Partizan punih 13 sezona, u periodu od 1957 do 1969 godine. Osim tri utakmice, koje je odigrao za OKK Beograd, kao pozajmljen igrač u sezoni 1963-64, u kupu šampiona, celu karijeru je proveo u našem klubu. Miško Boem, kako su ga zvali, sa selekcijom Jugoslavije osvojio je srebrnu i bronzanu medalju 1963, odnosno 1965 godine. Preminuo je u Beogradu 2001 godine.


5. mesto: RADOVAN RADOVIĆ  - 4188 poena

Za Partizan je nastupao od 1957 do 1968 godine, a kao trener vodio je crno-bele od 1969 do 1971 godine. Bata, kako mu je nadimak, za gore pomenutim Miškom Bojovićem, činio je sjajan tandem našeg kluba, tih godina. Prosečno je beležio 19,4 poena po meču, a košarkaški hroničari su zapisali, da je nekoliko puta davao 30 i više poena u večitom derbiju. Osvojio je srebrnu medalju sa reprezentacijom Jugoslavije 1961 godine.


4. mesto: MIROSLAV BERIĆ - 4507 poena

Jedan od najboljih šutera Partizana poslednjih 25 godina, sjajni Mića Berić. Sa Partizanom je osvojio tri titule i dva kupa države sredinom devedestih, vratio se u klub u sezoni 2000-01 i bio najbolji strelac tadašnje suprolige, sa 23,3 poena po meču. Sa selekcijom SR Jugoslavije bio je prvak sveta, dva puta prvak evrope i srebrni na olimpijadi 1996 godine.


3. mesto: MIODRAG MARIĆ - 4688 poena

Miško Marić, odjekivala je hala sportova na Novom Beogradu, sedamdesetih i osamdesetih godina, dok je rođeni užičanin, zatrpavao koševe protivnika. Bio je član Partizana od 1974 do 1986 godine, osvojivši tri titule šampiona države, u tada najjačoj ligi evrope. Osvajač je i kupa Jugoslavije, kao i dva međunarodna trofeja u kupu Radivoja Koraća.


2. mesto: DRAGAN KIĆANOVIĆ - 6520 poena

Jedan od najboljih evropskih košarkaša ikada, u Partizan je stigao 1972 godine iz Čačka. U narednih deset sezona, osvojio je tri titule šampiona Jugoslavije, jedan kup i dva kupa Koraća, pandan sadašnjem evrokupu. Kao funkcioner Partizana, krajem osamdesetih godina, promovisao Duleta Vujoševića, a potom i Željka Obradovića, kao trenere i jedan od glavnih ljudi u formiranju šampionske ekipe iz 1992 godine, koja je pokorila evropu! Sa reprezentacijom Jugoslavije, bio je prvak sveta, zlatni na olimpijskim igrama i tri puta prvak evrope!


1. mesto: DRAŽEN DALIPAGIĆ - 8278 poena

Na prvom mestu večne liste, sjajni Praja. Član Partizana od 1971 do 1980 godine, kao i u sezoni 1981-82. U dresu Partizana postizao je prosečno neverovatnih 27,1 poena po meču. U tandemu sa Draganom Kićanovićem, bio je nezaustavljiv, u Partizana i u reprezentaciji. Najbolji je strelac i selekcije Jugoslavije u istoriji, sa 3700 poena.










Posted in  on May 28, 2020 by retro partizan |  

03/05/2020

Sećanje na dramu sa Barselonom, tuča, dva produžetka i kraj bez izmene na klupi!

Sukob košarkaša Partizana i Barselone!
Meč evrolige za sezonu 1997-98, 12. novembar, 7. kolo i dolazak uvek jake Barselone, u Beograd, u halu Pionir. Ovu utakmicu, Partizan je dočekao sa skorom 4-2 i sa velikim izgledima za prolaz u narednu fazu, gde je vodilo jedno od prva četiri mesta, u grupi od šest ekipa. Ovo je bio drugi dolazak u Beograd, slavnog španskog tima, a prvi meč su ova dva tima odigrali u januaru iste godine, kada su crno-beli slavili rezultatom 91:87, a blistali su Tomašević, Berić i Drobnjak. Utakmica se posebno pamti, po prvom meču, koji je Aleksandar Saša Đorđević odigrao protiv kluba, kome je doneo titulu prvaka evrope, trojkom u Istanbulu.

Utakmica u Pioniru, pred zvanično 7500 gledalaca, kojih je sigurno i bilo više, trajala je kao NBA meč. Pobednik je odlučen tek posle dva produžetka, posle velike košarkaše bitke. Pred kraj susreta, njegovog regularnog dela, posle jednog skoka u napadu Tomaševića i prekršaja košarkaša Barselone, Andreua, nervni su popustili igračima oba tima. Došlo je do koškanja i do ozbiljnog guranja, koje je pretilo da preraste u opštu tuču košarkaša, sa jedne strane, Drobnjak, Čubrilo i Tomašević, a sa druge Andreu i Mustaf, centar španske ekipe. Sudije su na kraju u svlačionicu, pre vremena poslali po jednog igrača oba tima.

Košarkaši Partizana su inače ovaj meč, odlučen posle 50 minuta igre, pobedom gostiju 106:110, završili sa pet igrača, bez i jedne izmene! Pre vremena su meč završili Haris Brkić, Mišel Lazarević, Predrag Drobnjak, Dejan Tomašević i Dragan Lukovski, 4 od 5 igrača koja su činili startnu petorku. Najefikasniji kod crno-belih bili su Čubrilo i Brkić sa po 19 poena, dok su Drobnjak i Lukovski dali po 17. U timu gostiju, fenomenalnu partiju pružio je naš Saša Đorđević, za 42 minuta na parketu, postigao je 39 poena, a za tri poena je šutirao sjajnih 7 od 12.


Posted in  on May 03, 2020 by retro partizan |  

28/04/2020

Kako je Miloš Vujanić pokorio Moraču i doneo Partizanu kup! (video)

Miloš Vujanić, Partizan

Na današnji dan 2002 godine, u hali Morača, u Podgorici, Partizan i Budućnost su se sastali u meču finala kupa Jugoslavije za košarkaše.

Do finala, ekipe su stigle pobedama, Partizan nad Vojvodinom i FMP-om, a Budućnost nad ekipama Ibona i Hemofarma.

U četvrt-finalu, Partizan nije imao mnogo problema sa Vojvodinom, konstantno smo imali prednost, tokom celog meča, a susret je završen rezultatom 78:71, uz 19 poena Vlade Šćepanovića, dok su Krstić i Vujanić postigli 16, odnosno 15 poena. Bitka za ulazak u finale, bila je daleko zanimljivija. Ekipa FMP-a bila je jako težak rival i meč je rešen u samom finišu. Pred početak poslednjeg perioda, ekipa iz Železnika je imala šest poena prednosti i činilo se da je moguće, da će doći do iznenađenja, ali Miloš Vujanić nije tako mislio i posle 28 isporučenih poena, poslao je crno-bele u finale.

KK Partizan osvajači kupa Jugoslavije 2002 godine.

Finalni meč, pred punim tribinama Morače, kao i uvek kada je gostovao Partizan, počeo je simultankama plejmejkera, Igora Rakočević na jednoj i Miloš Vujanić, na drugoj strani, dominirali su parketom, a prvi period završen je prednošću našeg Partizana sa 17:21. Drugu četvrtinu ekipa iz Podgorice počela je bolje i serijom poena stižu do plusa od 4 poena, ali Čanak uspeva trojkom da zaustavi loš period igre Partizana, potom Jovo Stanojević počinje da dominira pod koševima i na semaforu je pisalo 42:45, za crno-bele.

Početkom drugog poluvremena, Partizan pravi seriju 0:9 i stiže do tada maksimalnih plus 12, bilo je 42:54. Potom, dolazi do velikog pada u igri, Budućnost se ponovo razigrala, Vukčević i Čabrkapa su se pridodali Rakočeviću i podgoričani uspevaju da izjednače, a ubrzo i da povedu, tako da se treći period zavrišio skorom 67:65 za domaćina završnog turnira.

Meč je rešen u poslednjem  periodu, u zanimljivom finišu. U poslednja četiri minuta ušlo se sa rezultatom 74:74, potom je Budućnost imala i prednost 78:75, košem Smiljanića, pred ulazak u poslednjih 180 sekundi susreta, a posle pete lične greške našeg kapitena, Veselina Petrovića. To je bio i poslednji koš iz igre domaće ekipe, jer je posle toga samo jedna ekipa postojala na terenu. Jovo Stanojević vezuje pet poena i Partizan ima prednost 80:81, pred poslednja dva minuta. Sjajnom odbranom, uz nove poene Stanojevića i sigurno izvedena četiri slobodna bacanja Miloša Vujanića, naš tim je rutinski priveo ovaj meč kraju za konačnih 81:88!!!



Ovom pobedom, prvom u Podgorici posle nekoliko godina, Partizan je uspeo da se osveti Budućnosti za poraz u finalu kupa prethodne godine, kada je ekipa iz Crne Gore bila bolja, na meču u Vršcu.

Fantastičnu partiju na utakmici, pružio je Miloš Vujanić sa 30 poena, a Jovo Stanojević je postigao 24, uz ključne poene i skokove, u finišu meča, kada se rešavalo pitanje pobednika.

Ovo je bio prvi trofej Duška Vujoševića, posle njegovog povratka u klub, prethodnog leta i početak fantastičnog niza u kome je, pod njegovom komandom, osvojeno 20 trofeja!!!

Posted in  on April 28, 2020 by retro partizan |  

27/04/2020

Dan kada su Duletove ruže procvetale! (video)

Bogdan Bogdanović (finale ABA 2013)

Na današnji dan 2013 godine, u finalu F4 Jadranske lige, košarkaši Partizana savladali su Crvenu zvezdu Beograd 71:63 i time je osvojen šesti trofej u ovom takmičenju.

Put do ovog trofeja, bio je vrlo trnovit za naš tim. Posle eliminacije iz evrolige, u dramatičnom meču protiv Bamberga, kada su nemci uz dosta sreće slavili, veći deo sezone u regionalnoj ligi, Partizan je igrao jako promenljivo. Poraženi smo vrlo ubedljivo od Igokee, pre toga 14 razlike od C.zvezde, a neverovatni su bili od Zadra i Solnoka, koji su bili prilično bolni, u tom trenutku. U drugom delu takmičenja, došli su porazi od Širokog, Olimpije, Radničkog i opet protiv C.zvezde i učešće u završnici takmičenja, bilo je pod velikim znakom pitanja.

Prelomni trenutak se desio u 23. kolu (od 26), na gostovanju Cedeviti, u Zagrebu, kada je napravljen preokret i posle minusa od 11 poena u 36. minutu, Partizan uspeva da pobedi, košem Dragana Milosavljevića u poslednjim sekundama meča. Posle pobede u poslednjem meču, regularnog dela, nad Solnokom, definitivno je obezbeđeno mesto na F4 takmičenja.

Tokom sezone 2012-13, desio se jedan presedan, kada je promenjeno pravilo, da prvi posle regularnog dela i šampion, obezbeđuju plasman u evroligu, na pravilo da će finalisti ići u elitno evropsko takmičenje. Igokea, koja je prvi deo sezone završila na prvom mestu, ovom neverovatnom promenom pravila, ostala bez plasmana u evroligu, koji joj je po plasmanu sledovao. U Bertomeuvom privatnom takmičenju i to je moguće.

Protivnik Partizana, u polu-finalu, bila je Igokea, a meč je igran u hali u Laktašima. Crno-beli su imali odličnu podršku sa tribina, kao i uvek kada se tamo gostuje. Prvo poluvreme je prošlo sa malim brojem poena, uz čvrste odbrane, a ekipa iz R.Srpske imala je tri poena prednosti, na pauzi. Ekipa Duška Vujoševića, na početku drugog dela, ubrzo preuzima stvari u svoje ruke i pravi se prednost, prvo pet, a ubrzo i masimalnih deset, koje je naš tim bez problema održavao do kraja meča. Na kraju 63:57 za Partizan i viza za evroligu u džepu, pred finale sa C.zvezdom.

Slavlje košarkaša Partizana
Finalni meč je bolje počeo Partizan, bilo je 7:0, ali se potom i C.zvezda budi i prva četvrtina se završava rezultatom 14:18. U drugoj četvrtini, igralo se na malo broj poena, naša ekipa se mučila sa šutem, pogođena samo jedna trojka u prvom poluvremenu, a na semaforu je stajalo 25:32, a usledila je pauza. U trećoj četvrtini kreću Duletove bebe, pogađali su Bertans, Vesterman, Lučić i ubrzo je usledio preokret, 50:45 za kraj tog perioda.

Na početku poslednje dela, isključeni su Duško Vujošević i trener protivnik, Radonjić, tako da su pomoćnici vodili ekipe do kraja. Sve što je protivnik uspeo da uradi, bilo je da priđe na 53:50, ali naši košarkaši su rutinski održavali prednost, a posle sjajne akcije Vestermana i zakucavanja Bertansa i sjajne trojke Bogdana Bogdanovića, pored nemoćnog Rakočevića, pobednik je bio poznat. Konačni rezultat bio je 71:63, a najefikasniji u crno-belom taboru bili su, Bertans i Vesterman sa po 15 poena, Musli je pridodao 9, a Bogdanović 8 poena.



Do kraja ove sezone, osvojena je i 12. uzastopna titula prvaka države, a u finalu savladan je isti protivnik. Ostaje velika žal, što ova ekipa nije imala prilike da odigra u kontinuitetu još neku sezonu, jer bi, po mišljenju velikog broja košarkaših stručnjaka, pa i samog "tvorca" ove ekipe, Duleta Vujoševića, bila kandidat za titulu prvaka evrope. Zamislite samo sada na okupu igrače kao što su Bogdanović, Lovernj, Bertans, Vesterman, Milutinov, Lučić...





Posted in  on April 27, 2020 by retro partizan |  

25/04/2020

25. april, datum koji je menjao istoriju Partizana, čak dva puta!

Dušan Kecman, Nolan Smit

Na ovaj dan, naš košarkaški klub odigrao je dva veoma dramatična meča, koja su oba, na svoj način, obeležila istoriju Partizana. Oba su odigrana u okviru regionalne lige i rešena su u poslednjim sekundama, šutevima za tri poena.

2010 godine, u finalu regionalne lige, u Zagrebu, sastali su se Cibona i Partizan. Dva najbolja kluba te sezone, završili su regularni deo takmičenja sa skorom 20-6, a popularni vukovi su ipak bili prvi, zbog boljeg međusobnog skora, oba puta su slavili. U polufinalnim duelima, oba tima su slavila sa po pet poena razlike, nad svojim protivnicima, Partizan je savladao Hemofarm, a Cibona, ekipu Olimpije.

Meč, pred nikad punijom arenom u Zagrebu, počeo je u izjednačenoj igri, a prvi deo završen je minimalnom prednošću našeg kluba. Tandem Gordon-Tomas je bio vrlo efikasan, kao i čitav meč i za njih dvojicu apsolutno nismo imali rešenja. U drugom periodu, uspevamo da povedemo sa osam razlike, ali se domaćin, nošen podrškom publike brzo vraća i u svlačionicu se odlazi sa rezultatom 31:31. Čitavo drugo poluvreme proteklo je u borbi za svaki poen, sa čvrstim odbrana, a meč je otišao u produžetak, posle promašaja Tomasa, koji je propustio priliku da Ciboni donese trijumf. 



U produžetak, Partizan ulazi bez Mekkejleba i Božića, zbog pet faulova, a ubrzo izlazi i Marić, takođe zbog faulova. U finiš meča, naš klub ulazi sa prednošću, desetak sekundi pre kraja bilo je plus četiri, ali Tomas još jednom trojkom, vraća meč na poen razlike, a Roberts staje na liniju penala, 9 sekundi pre kraja. I ako je sjajno igrao te sezone, amerikanac promašuje oba penala, a lopta stiže do Bojana Bogdanovića, koji je za ceo meč imao samo 2 poena, koji pogađa trojku iz ugla, koja je trebala da donese Ciboni pehar. 

Posle utrčavanja cele klupe domaćina na parket, a 0,6 sekundi pre kraja, loptu je uzeo Dušan Kecman i pogodio sa svoje polovine, za pobedu Partizana. U hali je nastao muk, neverica, većina je mislila da će koš biti poništen, da je neregularan, ali su sudije donele ispravnu odluku i nastalo je veliko slavlje naših igrača i stručnog štaba. 





Isti datum 2014 godine, kada nam je sportska sreća okrenula leđa, meč polu-finala regionalne lige, protiv Cedevite i ulog evroliga, u koju je trebao da se plasira pobednik te utakmice. 

Meč smo počeli jako loše, uz okromnu nervozu i vrlo brzo Cedevita je stekla preko 10 poena prednosti. Do kraja prvog perioda, oni bez problema održavaju prednost i na semaforu stoji 16:27. U drugom periodu, ista slika kao sa početka utakmice i gosti imaju 18:33, u 13 minutu. Od tog trenutka, Partizan kreće da igra, te večeri sjajni Saša Pavlović, uz Bogdanovića i Tepića, smanjuju na 5 razlike, za odlazak na veliki odmor. 

Treći period je u potpunosti pripao našem klubu, nošeni sjajnom podrškom sa tribina, prvo pravimo seriju 10:0, gde preuzimamo prednost, Cedevita se vraća, ali uz još jednu seriju, ovoga puta 13:5, postavljamo rezultat 64:57, pred poslednji period.



Sredinom poslednjeg dela vodimo sa 69:59 i ne koristimo nekoliko prilika, da meč rutinski privedemo kraju, što su gosti oberučke prihvatili i četiri minuta pre kraja, bilo je 73:70. Nastavlja se serija ekipe iz Zagreba i finiš meča je očekivala velika drama, na semaforu je pisalo 77:78. Uspevamo da poentiramo, potom i da se odbranimo i da krenemo u poslednji napad, a razlika na semaforu je bila 4 sekunde, u odnosu na vreme našeg napada i vreme kraja utakmice. Onda se dešava ono, što je i dalje noćna mora svakoga navijača Partizana, Tepić je šutirao u isteku napada, lopta se neverovatno precizno odbila do Nolana Smita, koji je za 4 sekunde stigao na deset metara od našeg koša i pogodio za tri poena, za pobedu Cedevite. 



Ovim je Partizan ostao bez mesta u evroligi, prvi put posle 13 godina, gde smo uzastopno i sa velikim uspesima, nastupali. Neki bi rekli, da je ovim i završena jedna era našeg kluba i to je sigurno tačno, a da li je bolnije moglo, verovatno nije. Za kraj, citiraću našeg Duleta Vujoševića: "naša borba zahteva da se peva i kad se gine". 

Vratiće se evrolige, vratiće se stari sjaj!


Posted in  on April 25, 2020 by retro partizan |  

21/04/2020

Prva Duletova titula, protiv buduće stalne mušterije!


Duško Vujošević na rukama igrača


Na današnji dan 1987 godine, posle pobede u drugom meču finalne serije plej-ofa, nad ekipom Crvene zvezde, košarkaši Partizana osvojili su titulu prvaka Jugoslavije, posle šest godina čekanja.

Na klupi crno-belih sedeo je tada mladi i neiskusni trener Duško Vujošević, koji je igrom slučaja, tokom sezone, preuzeo komandnu palicu od Laleta Lučića. Dule, tada pomoćnik u stručnom štabu našeg kluba, promovisan je na insistiranje Dragana Kićanovića, a kasnije će i sam Vujošević pričati, da je u nekim krugovima, on bio jedina opcija koja nikako nije dolazila u obzir, kao novi trener. Kićanović je tada imao osećaj da je baš Dule pravi izbor, a vrlo brzo je bilo jasno da je učinjen pravi izbor.

Regularni deo sezone, u prvenstvu Jugoslavije, Partizan je završio na drugom mestu sa skorom 18-4, iza neverovatne Cibone, koja je imala skor 22-0, sa Draženom Petrovićem i njegovim prosekom od 37,2 poena po meču.

U domaćem kupu, Partizan je, posle četvrtfinalne pobede nad sjajnom Cibonom, u borbi za finale poražen, od kasnije osvajača IMT-a, tada ekipe iz druge lige, koje je sa klupe predvodio Dragan Šakota.

Evropsku sezonu, obeležili su nastupi crno-belih u kupu Radivoja Koraća, posle eliminacije PAOK-a, a, protivnici u grupnoj fazi bili su Saragosa iz Španije, Torino iz Italije i Asubel iz Belgije. Samo prvo mesto je vodilo u narednu fazu, a to je bilo polu-finale, nažalost, zbog slabijeg poen količnika, uprkos istom broju pobeda, zauzeto je drugo mesto, a dalje je otišla Saragosa.

Goran Grbović


Vraćamo se na domaću ligu, tačnije na plej-of. U prvoj rundi plej ofa, savladana je ekipa Zadra sa 2:0 u seriji i čekao se bolji iz duela Jugoplastike i Bosne, gde je prednost domaćeg terena imala ekipa iz Splita. U majstorici, Bosna je slavila i zakazala polu-finalne duele sa Partizanom, dok je drugi par činio duel Cibone i Crvene zvezde. Naši košarkaši koriste prednost domaćeg terena, u oba susreta i uz poraz u Sarajevu, plasiraju se u finale. U majstorici u novobeogradskoj hali sportova, slavili smo sa 107:96, uz 20+ role Divca, Grbovića i Savovića. Posle pobede Cibone nad C.zvezdom, u prvom meču očekivao se duel sa dvostrukim uzastopnim šampion evrope iz Zagreba, ali su izabranici Vlade Đurovića, uz fantastične igre Baneta Prelevića, uspeli da dobiju dva naredna susreta i naprave istinsko iznenađenje i zakažu večiti derbi u finalu plej ofa, prvi put u istoriji.

Prvi meč, igran u hali na Novom Beogradu, počeo je prednošću C.zvezde, koja je vodila najpre sa 0:12, pa sa 4:21, da bi se Partizan pribrao i do poluvremena smanjio razliku, na pristojnih minus 6. U drugom delu, nošeni sjajnim ambijentom i odličnom igrom kapitena Savovića, koji je meč završio sa 25 poena, crno-beli prave preokret i slave rezultatom 78:73, za 1-0 u seriji.

Drugi meč, u hali Pionir, doneo je još veću dramu. Crno-beli su vodili, ali su sa nekoliko grešaka izgubili prednost i usledio je uzbduljivi rasplet. Heroj Partizana bio je Goran Grbović, koji je pogodio odlučujuću trojku pri rezultatu 87:86 za Crvenu Zvezdu, a ukupno je postigao šest trojki te večeri i 28 poena. Tragičar na drugoj strani bio je Zoran Radović, koji je promašio slobodno bacanje, kojim je mogao svoju ekipu da odvede u produžetak. Meč je završen pobedom Partizana 88:89.

Partizan, šampion Jugoslavije 1987.




Ovim je Partizan osvojio svoju četvrtu titulu prvaka države, a prvu posle 1981 godine, takođe i prvu u formatu plej ofa, koji se prvi put igrao u sezoni 1981-82. Šampionsku ekipu su činili: Divac, Paspalj, Grbović, Savović, Nakić, Obradović, Đorđević, Koprivica, Stefanović, Ignjatović, Dragutinović, Lakićević, Kanjevac i Orcev.

Dvadesetosmogodišnji Duško Vujošević je tako upisao svoj prvi trofej i to titulu prvaka tadašnje Jugoslavije, na početku svoje karijere, a do današnjeg dana pridodao je još 11 pehara šampiona države, naravno sa Partizanom!

Narednu sezonu nastupali smo u kupu šampiona, gde je klub igrao i na prvom završnom turniru, toga takmičenja, ali o tome u nekom od narednih tekstova.






Posted in  on April 21, 2020 by retro partizan |  

17/04/2020

Vreme Duletovih čuda: Kada je pao CSKA u Moskvi!

U košarkaškoj evroligi za sezonu 2008-09, žreb je našeg šampiona smestio u grupu D, sa vrlo jakim protivnicima, kao što su CSKA, Real Madrid, Efes Pilsen, Armani i Panionios. U to vreme, kada je evroliga zaista bila u svom punom sjajnu, organizacija takmičenja je bila takva, da je jedno od prva četiri mesta vodilo dalje, u top 16 fazu.


Takmičenje smo otvorili porazom u Istanbulu, u neizvesnoj završnici, bolji je bio Efes rezultatom 61:60. Potom su usledile dve pobede u hali Pionir, konačno je savladan Real, a potom, u neverovatnom meču, posle minusa od 23 poena i Armani. Usledila su dva poraza, od Panioniosa u Atini i od CSKA u Beogradu sa 62:63, u tom trenutku, drugi poraz od jednog poena, u samo pet mečeva. Na početku drugog kruga grupe, savldali smo Efes u Pioniru, a potom gubimo od Reala u Madridu, pogađate, ponovo sa jednim poenom razlike, a posebno se pamti sjajna partija Uroša Tripkovića, koji je pogodio 6 trojki. Posle poraza u Milanu, dolazimo do pozicije da moramo da savladamo Panionios, koji je počišćen za Badnje veče, sa 23 razlike i da pred poslednje kolo i put u Moskvu, čekamo i nadamo se plasmanu u narednu fazu.


Pred mečeve poslednjeg kola, Partizan, Efes i Armani su imali skor po 4-5, sa tim što je jedna od tri ekipe, morala da bude eliminisana. Nas je očekivalo gostovanje prvoplasiranim moskovljanima, Efesu gostovanje u Madridu, a Armanija gostovanje otpisanom Panioniosu. Meč u Moskvi je počeo jako dobrom igrom naših košarkaša, koji su bili odlučni da, na nama jako teškom terenu, pobedom reše sami svoju sudbinu. U sedmom minutu smo imali plus osam, dok je u drugoj četvrtini CSKA imao nekoliko puta prednost do tri poena, ali se na poluvreme otišlo sa rezultatom 29:30. Treća četvrtina je počela igrom poen, za poen, ali domaćin u jednom trenutku uspeva da ode na 45:37, ali se naši vraćaju i pred poslednji deo igre, ulazimo samo sa minusom od dva poena. Fantastičnom odbranom, koja je bila zaštitine znak Duletove ekipe, uspevamo da povedemo sa plus 6, sedam minuta pre kraja, potom opet gubimo u jednom trenutku, ali u poslednja dva minuta ulazimo sa plus pet, koje uspevamo da sačuvamo u penal završnici i da slavimo veliku pobedu sa 63:66. Grupu smo završili na četvrtom mestu, sa skorom 5-5, a u top 16 fazi protivnici su nam bili Panatenaikos, Unikaha i Lotomatika, a u četvrt finalu, opet CSKA...


Najefikasniji u našoj ekipi bili su Milenko Tepić sa 13 poena, 8 skokova i 4 asistencije, Aleksandar Rašić je imao 13 poena i 5 asistencija, Stefon Lazme 11 poena i 6 skokova, a sjajni Slavko Vraneš 6 poena i 11 skokova. Podsetićemo na samo neka imena ekipe CSKA, Holden, Lorbek, Šiškauskas, Lengdon, Hrijapa, Planinić..., a na klupi je bio čuveni Etore Mesina.









Posted in  on April 17, 2020 by retro partizan |  

12/04/2020

Kada su Grobari rešili meč evrolige!

Sezona 2007-08 donela je, kao i skoro svaka prethodna, nekoliko značajnih igračkih promena, u sastavu našeg kluba. Klub su napustili nosioci tima od prethodne sezone, Predrag Drobnjak (Đirona), Kosta Perović (Golden Stejt), Luka Bogdanović (Le Man), Vontigo Kamings (Makabi), a stigli su, tada ne mnogo poznati, Milt Palasio (Juta Džez), Čeda Vitkovac i Strahinja Milošević (obojica iz Vojvodine) i Slavko Vraneš iz Budućnosti.

 U prvom krugu evrolige, Partizan je imao za protivnike ekipe Panatenaikosa, Reala, Barselone, Fenerbahčea, Rome, Roana i Bamberga. Crno-beli su prvi deo takmičenja završili na deobi četvrtog mesta, sa skorom 6-8, kao i Fenerbahče i Roma. Posebno ključne su bile pobede nad Roanom, u Franuskoj, košem, uz faul, Pekovića i poslednjim sekundama, a u Beogradu, posle velikog minusa u jednom delu meča. U Pioniru je pala i Barselona, a Fenerbahče je savladan u poslednjem kolu, u Istanbulu, kao je već obezbeđen plasman u top 16 fazu, posle onog neverovatnog meča protiv Bamberga i pobede od 48 poena razlike. Sledeću fazu takmičenja, za protivnik nam donosi grupu smrti, Panatenaikos, Montepaski Sijenu i Efes Pilsen.

Nastavak takmičenja počinjemo sa dva poraza, prvi ubedljiv u Sijeni, a drugi, u treći put te sezone, na bukvalno jednu loptu, od Panatenaikosa, u Atini. Time su nam šanse bile jako smanjene za plasman dalje, ali posle pobede nad, tada oslabljenim, Efesom, dočekali smo neverovatno jaku ekipu Montepaski Sijene, u meču gde nas je samo pobeda ostavljala u životu. Gosti, prevođeni trenerom Pjaniđanijem, a na terenu Mekintajerom, Ezeom, našim Vladom Ilijevskim, Lavrinovičem, Stonrukom, Satom... vodili su veći deo meča, a nas su u igri održavali Peković i sjajni Milton Palasio. U poslednju četvrtinu smu ušli sa minusom od sedam poena, ali nošeni fantastičnim navijanjem, uspevamo da uđemo sa prednošću u završnicu, a tada se dešava ono što je tema ovog teksta. Par sekundi, pre kraja meča, pri rezulatu 76:75 za Partizan, Novica Veličković ubacuje loptu iz auta, sa sredine terena, a Šon Stonruk, manirom rukometnog golmana, udara loptu nogom i lopta dolazi do košarkaša italijanskog kluba, a sudije ostaju neme. Naši košarkaši potom prave prekršaj i pet sekundi pre kraja meča, upravo taj "rukometni golman", Stonruk, staje na liniju penala. Buka koja je tada nastala, u režiji navijača Partizana, nije izmerena, ali je sigurno najjača ikada u istoriji hale Pionir. Košarkaš Sijene je promašio prvo, a zatim i drugo bacanje, lopta je dospela u ruke naših košarkaša i slavlje je moglo da počne. Evo i snimka, da se podsetimo kako je to izgledalo.

 


Partizan Siena euroleague 2008
Posted in  on April 12, 2020 by retro partizan |  

28/05/2019

28.05.2001 - Vujošević: Vraćam titulu u Beograd

Na današnji dan 2001 godine, Dule Vujošević se vratio u Partizan i počeo dominaciju kluba na ovim prostorima i vratio klub u sam vrh evropske košarke. Evo šta je to prilikom izjavio za blic.rs. BEOGRAD - Ono što se u Partizanu skrivalo dva meseca juče je i zanično potvrđeno. Novi šef stručnog štaba košarkaša Partizana ICN je Duško Vujošević. Trofejni i cenjeni trener zamenio je na klupi kuma Darka Rusoa, koji najverovatnije odlazi u inostranstvo. - Naš prvi zadatak bio je da dovedemo novog trenera. Sa Vujoševićem smo potpisali ugovor na tri godine. Sam ugovor govori da imamo ozbiljne planove i velike ambicije - obavestio nas je direktor Partizana Dragan Todorić, čovek koji je od 1991. godine sa crno-belima osvojio sve što se može osvojiti. Duško Vujošević bio je raspoložen za priču: - Drago mi je što se vraćam u Partizan. Imam jasnu sliku želja za narednu sezonu. Na tržištu nema velikog broja slobodnih igrača. Naš prvi plan u narednoj sezoni mora biti prvo mesto u regularnom delu sezone. I ove godine pokazalo se da domaći parket donosi ogromnu prednost. Učinićemo sve da do toga dođemo, a u tome će nam pomoći i 'grobari' koji su naša dodatna snaga - istakao je Vujošević. Na pitanje o sadašnjem timu Partizana, novi trener je kratko odgovorio: - Koliko znam, većina igrača ostaje. Inače, crno-beli košarkaši su dobili zasluženi odmor do četvrtog juna. Do tada će biti poznat i sastav Stručnog štaba.
Posted in  on May 28, 2019 by retro partizan |