29/07/2020

Partizanova fešta u Prištini, za pobedu protiv C.zvezde!

Slavlje fudbalera i navijača, posle gola Ćirića!
Početkom devedesetih , tačnije u prvoj polovini decenije, za vreme sportskih sankcija našoj zemlji, održavalo se takmičenje pod nazivom "TV liga šampiona". Partizan, Crvena zvezda i Vojvodina uzimali su učešće u ovom takmičenju, kao jedini klubovi, koji su bili šampioni države.
Odigrano je četiri izdanja TV lige šampiona, prvo u februaru 1993 godine, u Beogradu, a naredna dva puta domaćin je bio Novi Sad, dok je poslednji turnir odigran u Prištini, krajem jula 1995 godine.

Na današnji dan, 29. jul 1995 godine, Partizan i Crvena zvezda sastali su se u borbi za trofej, a meč je odigran pred sjajnom popunjenim tribinama gradskog stadiona u Prištini. Posle prvog poluvremena, koje je završeno bez golova, crno-beli su u drugom delu došli do prednosti, a strelac je bio Dragan Ćirić. Usledilo je veliko slavlje Grobara, uz pravi argentinski stampedo na ogradu, koja je delila teren od tribine.

Gradski stadion u Prištini!

Tokom opšteg ludila, Albert Nađ je ostao bez dresa, koji je bacio u publiku, a meč je mogao biti nastavljen tek kada je dres vraćen sa tribine, jer ekipa izgleda nije imala rezervnu garnituru.

U samom finišu susreta, posle kontra napada i sjajne asistencije Nađa, Darko Tešović je zapečatio sudbinu C.zvezde, na ovom meču, sa drugim golom naših fudbalera. Ovom pobedom, crno-beli su došli do četvrtog trofeja u ovom takmičenju, u četiri izdanja.








Posted in  on July 29, 2020 by retro partizan |  

27/07/2020

Partizanov Kempes, od blokova Novog Beograda do zatvora u Grčkoj!

Milan Đurđević, na meču protiv Hajduka 1990. godine (foto crno-bela nostalgija)
Milan Đurđević, ime koje (malo) starijim navijačima Partizana mnogo govori, jedni su ga obožavali, drugi ga nisu voleli, ali nesporno je da je on jedan od fudbalera, prema kome ljubitelj fudbala nije mogao da bude ravnodušan.

Kempes, kako mu je bio nadimak, zbog njegove duge kose, koju je furao i čuveni argentinski fudbaler, Mario Kempes, rođen je 4. novembra 1967 godine, a posle odrastanja u blokovima Novog Beograda, fudbalsku karijeru počinje 1986 godine u OFK Beogradu. Na staroj Karaburmi je nastupao do 1989 godine, a sjajna sezona 1988-89, kada je postigao 19 golova u drugoj saveznoj ligi, preporučila ga je Partizanu.

Prva sezona u dresu našeg kluba, ostaje posebno u sećanju po njegovim golovima protiv Seltika, u Mostaru, kao i poslednjim golom na meču protiv Groningena, kada su crno-beli ostvarili plasman među osam najboljih ekipa u kupu pobednika kupova i time prezimeli u evropi, posle 24 godine! Njegov učinak na kraju sezone, bio je 9 golova na 26 nastupa.

U drugoj sezoni, Partizan je eliminisao jednu od najboljih španskih ekipa, u tom trenutku, Real Sosijedad, u kupu UEFA, a Đurđević je postigao odlučujući penal, u revanšu na stadionu JNA.  U osmini finala, protivnik nam je bio Inter, a Partizanov Kempes se propisno ispromašivao u tom dvomeču, pogotovo se pamte dve situacije na prvom meču, na Đuzepe Meaci, kada je propuštena prilika za daleko boljim rezultatom.

Pamte se i njegova dva gola na splitskom Poljudu, za pobedu Partizana nad Hajdukom, u meču koji je završen upadom navijača na teren i spaljivanjem zastave Jugoslavije.

U leto 1991 godine, dres crno-belog kluba iz Beograda, zamenio je onim iz Soluna, potpisavši za PAOK. U Grčkoj je odigrao dve vrlo dobre sezone, postigavši 17 golova na 45 zvaničnih mečeva, uz gol u velikom derbiju protiv Olimpijakosa.

Milan Đurđević u dresu PAOK-a (foto PAOK FC)
Posle dve sezone u PAOK-u, prelazi u Panahaiki, klub iz Grčke prve lige, sa kojim ispada iz elitnog ranga. Time je i njegova karijera definitvno krenula na dole, s obzirom da je potom imao samo manje ili veće epizodne uloge, prvo u Majorci, potom u klubu Leka, iz Portugalije, Perpinjanu iz Kana, da bi karijeru definitivno okončao 1998 godine, posle sezona u Kastoriji i PAS Janjini.

Početkom devedesetih godina, u jednom beogradskom klubu, ranjen je, posle svađe oko devojke, kako se pričalo.

Pod oko javnosti došao je 2012 godine, kada je objavljena vest, da je bio član organizovane kriminalne grupe, koja se u Solunu bavila iznudom i zelenašenjem.




19/07/2020

Diskretni heroj: Zvonimir Vukić

Zvonimir Vukić 141. derbi (foto FK Partizan)

Na današnji dan, 19 jula, 1979 godine, u Zrenjaninu, rođen je Zvonimir Vukić. Karijeru počinje u mlađim kategorijama Proletera, a sa 17 godina, u sezoni 1996-97, debituje za ovaj klub. Posle dve godine i odigranih 36 mečeva, uz 3 postignuta gola, Zvoneta su zapazili skauti brojnih evopskih klubova. 1998 godine, sa samo 19 godina, prelazi u Atletiko Madrid, gde dobija priliku u B timu, koji je u to vreme nastupao u drugoj ligi Španije. U dresu madriđana provodi dve sezone, ali bez prilike da nastupi za prvi tim.

U aprilu 2000 godine, vraća se u Srbiju i potpisuje za Partizan, a do kraja te sezone upisuje 6 nastupa, uz 1 gol. Naredne tri sezone je nastupao fenomenalno u crno-belom dresu, a naš klub je osvojio dve titule šampiona države, kao i jedan kup, a Vukić je stekao status reprezentativca, za koju je debitovao u februaru 2003 godine.

Partizan - Slavija Prag (foto crno-bela nostalgija)

108 mečeva, uz 52 gola, uz titulu najboljeg strelca šampionata SR Jugoslavije u sezoni 2002-03, stavljaju ga na listu obavezne kupovine Šahtjora iz Donjecka, gde odlazi u leto 2003 godine.

Narednih pet sezona je bio pod ugovorom sa ovim slavnim ukrajinskim klubom, uz pozajmice u Portsmutu, u jesenjem delu sezone 2005-06 i prolećnog dela iste sezone, kada je po drugi put obukao dres Partizana. Na žalost, već na pripremama je doživeo tešku povredu, koja ga je odvojila od terena, a samim tim i od mundijala 2006 godine, gde je trebao da bude neizostavni član selekcije Srbije i Crne Gore, za koju je sjajno igrao u kvalifikacijama.

Posle rastanka sa klubom iz Donjecka, prelazi u ekipu FK Moskve, gde provodi period od novembra 2008 do februara 2010 godine. Posle bankrota ovog kluba, postaje slobodan igrač.

Tokom zimske pauze sezone 2010-11, Zvone oblači dres Partizana po treći put, a promovisan je zajedno sa Prinsom Tejgom. Osvojena je dupla kruna, a Vukić je bio strelac, upravo sa Tejgom, u pobedi u finalu kupa, nad Vojvodinom. Naredna sezona je bila sjajna za njega, uz još jednu titulu šampiona države, bio je strelac 17 golova na 30 mečeva, a posebno se pamti njegova majstorija u pobedi  Partizana u 141. večitom derbiju.

Zvonimir Vukić (foto sportski žurnal)

Sezona 2012-13 dovela je do njegovog sukoba sa trenerom Vermezovićem, tako da je Vukić napustio klub početkom 2013 godine, posle samo dva odigrana meča u toj polusezoni, a nova stanica je bio Solun i PAOK.

Tokom jedne i po sezone u Solunu, postigao je 17 golova na 45 mečeva, a 2014 godine je bio jedini strelac u finalu kupa za PAOK, koje je nažalost izgubljeno, ekipa Panatenaikosa je slavila sa 4:1. Po rastanku sa solunjanima, potpisuje za Veriju, ali posle samo tri susreta, odlučuje da završi sa aktivnim igranjem fudbala.

Zvone Vukić se danas bavi menadžerskim poslovima, a sjajni Strahinja i Lazar Pavlović su neki od igrača, o čijim karijerama on brine.







16/06/2020

Partizanovih najboljih 11, u prvih pola veka!



1995 godine fudbalski klub Partizan je slavio 50. rođendan, a tom prilikom, u anketi časopisa "Partizanov vesnik", izabran je idealan tim našeg kluba, u prvih pola veka postojanja.

GOLMAN

Milutin Šoškić

Jedan od najboljih golmana ovih prostora, ikada. Dres Partizana nosio je od 1955 do 1966 godine, upisavši ukupno 410 utakmica, uz nastup u finalu kupa šampiona, protiv Real Madrida. Za selekciju Jugoslavije branio je 50 puta, a 1960 godine osvojio je olimpijsko zlato sa plavima.

ODBRANA

Bruno Belin

Nastupao je za Partizan od 1951 do 1962 godine. Ukupno je upisao 477 mečeva, uz 49 datih golova. Osvajač je četiri titule šampiona Jugoslavije i četiri kupa. Tragično je nastradao u saobraćajnoj nesreći 20. oktobra 1962 godine, sa saigračem Čedomirom Lazarevićem.

Velibor Vasović

Bio je član Partizana od 1958 do 1963 godine, potom odlazi na drugu stranu brda, ali se vraća posle jedne godine i u drugom mandatu ostaje od 1964 do 1966 godine. Za Partizan je odigrao 367 mečeva, postigavši 74 gola, od kojih i onaj u finalu kupa šampiona 1966 godine. Preminuo je u Beogradu 4. marta 2002 godine.

Branko Zebec

Član našeg kluba od 1952 do 1959 godine. Odigrao je 270 utakmica i postigao je 120 golova. Sa Partizanom je osvojio dve titule i dva kupa Jugoslavije. Igrao je na poziciji levog spoljnog igrača, preteča današnjih modernih bekova. Za selekciju SFRJ odigrao je 65 mečeva, uz 17 golova. Preminuo je u Zagrebu 1988 godine.

Fahrudin Jusufi

Od 1957 do 1966 godine nosio je dres našeg kluba. Jedan od Partizanovih beba i nezamenljivi član ekipe tih godina. 370 utakmica i 10 golova, računajuči sve mečeve, njegov je bilans. Za selekciju Jugoslavije nastupio je 55 puta, a igrao je na poziciji desnog beka. Preminuo je u Beogradu 9. avgusta 2019 godine.

VEZNI RED

Zlatko Čajkovski

Član našeg kluba u prvoj deceniji postojanja, od 1946 do 1955 godine. Upisao je 390 utakmica i postigao je 97 golova, uz dve osvojene titule i tri kupa. Za Jugoslaviju je upisao 55 mečeva, uz 7 datih golova. Iz Partizana je otišao u Nemačku, gde je potom imao sjajnu trenersku karijeru, gde je između ostalih trenirao Bajern iz Minhena 5 sezona. Preminuo je 1998 godine.

Predrag Mijatović

Na ovom glasanju, uvršten u vezni red, sjajni Peđa Mijatović bio je član našeg kluba od 1989 do 1993 godine. Ukupno je nastupio na 222 meča, uz 131 data gola. U crno-belom dresu osvojio je jednu titulu i jedan kup. Za reprezentaciju je upisao 73 meča, uz 26 datih golova.

Miloš Milutinović

Jedan od najboljih igrača našeg kluba u istoriji, čuvena Plava čigra. Za Partizan je odigrao 213 mečeva, uz neverovatna 231 data gola. Član našeg kluba od 1952 do 1958 godine, a kao trener bio je na klupi od 1982 do 1984 godine i u sezoni 1990-91. Najbolji strelac prvog izdanja kupa šampiona, današnje lige šampiona, sa 8 datih golova. U plavom dresu reprezentacije, postigao je 16 golova, na 33 meča. Preminuo je 2003 godine.

Momčilo Vukotić

Veliki Moca. Osim jedne sezone, celu igračku karijeru je proveo u dresu Partizana. Odigrao je 791 meč, uz 339 datih golova. Tri osvojene titule šampiona Jugoslavije, osvojio je u crno-belom dresu. Na večnoj listi po broju utakmica, nalazi se na drugom mestu, odmah iza Saše Ilića. Kao trener, vodio je Partizan u sezoni 1988-89.

NAPAD

Stjepan Bobek

Najbolji strelac u istoriji Partizana, sa 425 data gola, na 478 odigrana meča. Član Partizana od 1945 do 1959 godine, drži mnoge rekorde i dan danas, 9 datih golova na jednom meču, je jedan od rekorda koji će teško biti oboren. Najbolji strelac reprezentacije sa 38 datih golova. Sa Partizanom osvojio tri uzastopne titule od 1960 do 1963 godine, kao trener. Preminuo je avgusta 2010 godine, u Beogradu.

Milan Galić

288 mečeva i 179 datih golova, bilans ovog fenomenalnog napadača, tokom igranja za Partizan. Član našeg kluba od 1958 do 1966 godine i jedna od Partizanovih beba, sigurno među top 10 napadača ovih prostora, ikada. Osvajač četiri titule šampiona Jugoslavije, sa našim klubom. U dresu Jugoslavije je nastupio 51 put, uz 37 golova. Septembra 2014 godine, preminuo je u Beogradu.





Posted in  on June 16, 2020 by retro partizan |  

28/05/2020

Top 10 strelaca u istoriji KK Partizan, da li ste znali...



Košarkaški klub Partizan iznedrio je mnoge velike košarkaše, koji su pisali istoriju evropske i svetske košarke, a ovih deset košarkaša našla su svoje mesto na listi, kao najbolji strelci, za vreme njihovog nastupanja u crno-belom dresu.


10. mesto: HARIS BRKIĆ - 3740 poena

Haris je došao u Partizan 1992 godine, tada kao osamnestogodišnjak i zadržao se sve do 1999 godine. Osvajač tri titule i tri kupa države, u crno-belom dresu. U Partizan je vratio u jesen 2000 godine, kada je odigrao samo tri meča, pre tragičnog ubistva ispred hale Pionir.


9. mesto: PREDRAG DROBNJAK - 3775 poena

Peđa Drobnjak je nastupao za Partizan od 1992 do 1998 godine i za to vreme osvojio tri titule i dva kupa države. U tandemu sa Dejanom Tomaševićem, bio je sjajan na putu našeg kluba do F4 evrolige 1998 godine. U klub se vratio u sezoni 2006-07, kada je osvojio još jednu titulu prvaka države.


8. mesto: GORAN GRBOVIĆ - 3889 poena

Grbović je bio član Partizan od 1980 godine, kada je došao u klub iz Borca, pa sve do 1988 godine. U našem klubu je osvojio dve titule prvaka Jugoslavije, uz prvi nastup na F4 evrolige 1988 godine, kada je u Ganu, osvojeno treće mesto. Prosečno je postizao 16,2 poena po meču, u crno-belom dresu.


7. mesto: DUŠAN KECMAN - 3897 poena

Kecman je u čak tri navrata nastupao za Partizan, a u klub je prvi put stigao 2002 godine i nastupao je tri sezone. Vratio se u leto 2006 godine i u narednih šest sezona, uz jednu koju je proveo u Panatenaikosu, bio je neizostavni član tima. U crno-belom dresu je osvojio 7 titula šampiona države, po 4 titule šampiona ABA lige i kupa države. Njegov koš, u poslednjoj sekundi, za trofej regionalne lige 2010 godine, izabran je za najlepši potez ovog takmičenja, u istoriji.


6. mesto: MILOŠ BOJOVIĆ - 4086 poena

Bojović je nastupao za Partizan punih 13 sezona, u periodu od 1957 do 1969 godine. Osim tri utakmice, koje je odigrao za OKK Beograd, kao pozajmljen igrač u sezoni 1963-64, u kupu šampiona, celu karijeru je proveo u našem klubu. Miško Boem, kako su ga zvali, sa selekcijom Jugoslavije osvojio je srebrnu i bronzanu medalju 1963, odnosno 1965 godine. Preminuo je u Beogradu 2001 godine.


5. mesto: RADOVAN RADOVIĆ  - 4188 poena

Za Partizan je nastupao od 1957 do 1968 godine, a kao trener vodio je crno-bele od 1969 do 1971 godine. Bata, kako mu je nadimak, za gore pomenutim Miškom Bojovićem, činio je sjajan tandem našeg kluba, tih godina. Prosečno je beležio 19,4 poena po meču, a košarkaški hroničari su zapisali, da je nekoliko puta davao 30 i više poena u večitom derbiju. Osvojio je srebrnu medalju sa reprezentacijom Jugoslavije 1961 godine.


4. mesto: MIROSLAV BERIĆ - 4507 poena

Jedan od najboljih šutera Partizana poslednjih 25 godina, sjajni Mića Berić. Sa Partizanom je osvojio tri titule i dva kupa države sredinom devedestih, vratio se u klub u sezoni 2000-01 i bio najbolji strelac tadašnje suprolige, sa 23,3 poena po meču. Sa selekcijom SR Jugoslavije bio je prvak sveta, dva puta prvak evrope i srebrni na olimpijadi 1996 godine.


3. mesto: MIODRAG MARIĆ - 4688 poena

Miško Marić, odjekivala je hala sportova na Novom Beogradu, sedamdesetih i osamdesetih godina, dok je rođeni užičanin, zatrpavao koševe protivnika. Bio je član Partizana od 1974 do 1986 godine, osvojivši tri titule šampiona države, u tada najjačoj ligi evrope. Osvajač je i kupa Jugoslavije, kao i dva međunarodna trofeja u kupu Radivoja Koraća.


2. mesto: DRAGAN KIĆANOVIĆ - 6520 poena

Jedan od najboljih evropskih košarkaša ikada, u Partizan je stigao 1972 godine iz Čačka. U narednih deset sezona, osvojio je tri titule šampiona Jugoslavije, jedan kup i dva kupa Koraća, pandan sadašnjem evrokupu. Kao funkcioner Partizana, krajem osamdesetih godina, promovisao Duleta Vujoševića, a potom i Željka Obradovića, kao trenere i jedan od glavnih ljudi u formiranju šampionske ekipe iz 1992 godine, koja je pokorila evropu! Sa reprezentacijom Jugoslavije, bio je prvak sveta, zlatni na olimpijskim igrama i tri puta prvak evrope!


1. mesto: DRAŽEN DALIPAGIĆ - 8278 poena

Na prvom mestu večne liste, sjajni Praja. Član Partizana od 1971 do 1980 godine, kao i u sezoni 1981-82. U dresu Partizana postizao je prosečno neverovatnih 27,1 poena po meču. U tandemu sa Draganom Kićanovićem, bio je nezaustavljiv, u Partizana i u reprezentaciji. Najbolji je strelac i selekcije Jugoslavije u istoriji, sa 3700 poena.










Posted in  on May 28, 2020 by retro partizan |  

08/05/2020

Raćina bomba sa Autokomande, za pobedu u derbiju i titulu!


Na ovaj dan, pre tačno deset godina, odigran je 138. večiti derbi, a ulog je bio ogroman, titula prvaka Srbije. Partizan je meč 28. kola prvenstva (od ukupno 30), dočekao sa jednim bodom prednosti u odnosu na C.zvezdu, tako da bi i remi, na ovom susretu, ostavio crno-bele na prvom mestu. Naš klub je na ovom derbiju predvodio sa klupe Aleksandar Stanojević, koji je sredinom marta, zamenio na klupi Gorana Stevanovića, u situaciji kada je Crvena zvezda imala 4 boda prednosti.

Utakmica je počela u inicijativi gostujućeg tima, koji su bili bolji u prvom delu prvog poluvremena. Ipak, prvu šansu su imali fudbaleri Partizana, posle akcije Tomića, koji je centrirao sa desne strane, Dijara je sa peterca loptu zahvatio, ne u baš dobroj poziciji, tako da je ona otišla pored gola, koji je čuvao Stamenković. Uzvratila je C.zvezda, prvo preko Jevtića, koji je posle četvrt sata igre, iskosa sa desne strane, i ako neometan, šutirao jako loše, a potom i preko Kadua, u 18 minutu, čiji je šut makazicama, Marko Jovanović uspeo da skrene u korner. 

U finišu prvog dela, crno-beli preuzimaju inicijativu i stvaraju nekoliko odličnih prilika. Najpre, u 31 minutu, Knežević sjajno centrira sa desne strane i pronalazi, na petercu, usamljenog Klea, ali brazilac zahvata jako loše loptu, tako da nije bilo promena rezultata. U 39 minutu, ponovo Kleo, ovoga puta, njegov sjajan udarac sa dvadesetak metara, golman Stamenković, vrhovima prstiju uspeva da skrene u korner. Posle kornera, lopta se odbija do Nemanje Tomića, a on iskosa šutira sa 20 metara, ali golman C.zvezde sjajnom paradom, ponovo čuva svoj tim.

Drugo poluvreme je proteklo u vrlo slabom tempu fudbala, a naši fudbaleri su uglavnom sigurnim pasovima kontrolisali igru. A onda, u 73 minutu meča, dogodio se presudni momenat, posle jednog faula na 40 metara od gola gostiju, blizu leve aut linije, Lomić je dodao loptu do Radosava Petrovića, koji je napravio par koraka napred i sa 25-30 metara, uputio neverovatno precizan udarac, a golman C.zvezde je paradom samo ulepšao gol. Na semaforu je pisalo 1:0, a slavlje na tribinama je trajalo nekoliko minuta! 



Do kraja susreta, nije bilo promene rezultata, a ni većih prilika, tako da je meč završen rezultatom 1:0, a Partizan je došao do velika 4 boda prednosti, dva kola pre kraja prvenstva. Titula je potvrđena već u narednom kolu, pobedom nad OFK Beogradom na Karaburmi, a poslednje kolo i meč sa Mladim Radnikom, bio je rezervisan za slavlje. 



Posted in  on May 08, 2020 by retro partizan |  

07/05/2020

Ivić Vlada, umetnik Partizana!

Vladimir Ivić (crnobela nostalgija)
Na ovaj dan, 7 maj, u Zrenjaninu 1977 godine, rođen je Vladimir Ivić. Karijeru je počeo u Proleteru, za koji je debitovao, u seniorskom rangu, u sezoni 1994-95, a do kraja iste, ubeležio je ukupno 5 mečeva i postigao je svoj prvi gol. Naredne tri sezone, u dresu nekada standardnog člana elitnog ranga jugoslovenske lige, zabeležio je 62 nastupa, a postigao je 6 golova.

U leto 1998 godine, u vreme rekonstrukcije i stvaranje novog Partizanovog tima, Vlada Ivić dolazi u Beograd i postaje neizostavni deo tima, za narednih nekoliko sezona. Sjajna ekipa crno-belih, predvođena mladim i super talentovanim Ivićem, Ilićem, Kežmanom, Duljajem, nešto starijim Krstajićem, Trobokom, Rašovićem, Tomićem, Bjekovićem i drugima, počela je sjajno sezonu, a kao šlag na tortu došla je eliminacija velikog Njukastla, sa Alanom Širerom, u meču 1. kola kupa pobednika kupova, uz pobedu u večitom derbiju. Sezona, prekinuta zbog bombardovanja, obeležena je osvajanjem titule prvaka SR Jugoslavije, a Ivić je na 32 mečeva u svim takmičenjima, postigao 11 golova.

Naredna sezona, po golovima, Partizan ih je u ligi postigao čak 111, bila je rekordna, ali naš klub je ostao bez trofeja, a titula je izgubljena posle furioznog "zvezdinog proleća". U evropskim takmičenjima, ubedljivo je eliminisana Rijeka, ali je naš klub eliminisan od Spartaka iz Moskve, u borbi za ulazak u grupnu fazu lige šampiona, a kasnije i od Lids, u kupu UEFA, posle onog odbijanja engleskog kluba da gostuje u Beogradu.

Sezona 2000-01, obeležena je sa osvajanjem kupa, pobednom nad C.zvezdom, golom Saše Ilića, dok je prvenstvo završeno na drugoj poziciji, večiti rival je imao dva boda više. Ovo je ujedno bila i najbolja Vladina sezona u crno-belom dresu, koji je bio i najbolji strelac kluba u prvenstvu, postigao je 20 golova.

Vladimir Ivić (crnobela nostalgija)

Naredne dve godine, usledile su dve titule šampiona države, a u leto 2003 godine i jedan od najvećih uspeha, u novijoj istoriji kluba, ulazak u ligu šampiona. Vladimir Ivić je bio jedan od najboljih igrača kluba i standarni član prve postave. Njegove brojke, tokom šest sezona u klubu, dovoljno govore, na 176 zvaničnih mečeva, postigao je 75 golova, što je sjajan bilans za veznog igrača.

U leto 2004 godine, posle šest godina, Ivić napušta Partizan i prelazi u ekipu Borusije iz Menhengladbaha. Posle samo pola godine u ovom nemačkom klubu, prelazi u Grčku, gde će igrom slučaja nastupati do kraja svoje karijere. Dve i po sezone je proveo u dresu AEK-a, a potom i sezonu u dresu Arisa, a u oba kluba je bio standardni prvotimac.

2008 godine, Vlada Ivić stiže u PAOK, na radost navijača, zbog bratskog odnosa dva crno-bela kluba, Beogradskog i Solunskog. Za četiri sezone, odigrao je 133 meča i postigao 24 gola, u vreme kada je PAOK počeo da napreduje ka mestu najboljeg grčkog kluba. Navijači iz Soluna pamte njegove golove za pobede u derbi mečevima, a posebno gol za pobedu nad Olimpijakosom u Atini.

Vladimir Ivić (foto PAOK FC)
Po završetku karijere, postaje trener u mlađim kategorijama PAOK-a, tačnije tima do 20 godina. U martu 2016 godine, posle otkaza prvom treneru, preuzima seniorski tim. 2017 godine, sa klubom osvaja kup Grčke, što je prvi trofej za klub posle 14 godina pauze!

Od 2018 godine, trener je ekipe Makabija iz Izraela, a sa ovim klubom je već u prvoj sezoni osvojio duplu krunu.



04/05/2020

Lester Bo Mekejleb, Partizanova košarkaška crna mamba i kako je slučajno stigao u Beograd!

Bo Mekejleb (foto KK Partizan)
Na današnji dan, 4 maj, 1985 godine, u američkoj državi Luizijana, u gradu Nju Orleans, rođen je Lester Bo Mekejleb. Posle srednje škole u svom rodnom gradu, upisuje koledž i postaje deo košarkaškog tima Nju Orleans Prajvatirsa. Sa tom ekipom, Bo nije uspeo ni jednom da se plasira na završni turnir koledž košarke, takozvano "martovsko ludilo", ali je bio najbolji igrač tima, punih pet godina. 2007 godine, proglašen je za najboljeg igrača konferencije, koja obuhvata nekoliko američkih država, a prosečno je beležio 20,9 poena, 4,7 skokova i 3 asistencije po utakmici, što je sjajna statistika.

Posle izlaska na NBA draft 2008 godine, gde nije bio izabran, sa svoje 23 godine, prvi put napušta SAD u košarkaškoj karijeri i postaje član turskoj kluba Mersin. Sa ovom turskom ekipom, uspeva da obezbedi prvi plasman u plej of, u njihovoj istoriji, a po statističkom učinku, Mekejleb je bio u samom vrhu lige. Beležio je 17,4 poena i 4,6 asistencija po meču.

U oktobru 2009 godine, bukvalno nekoliko dana pre početka sezone u evroligi, Bo Mekejleb dolazi u Beograd i potpisuje za Partizan. Ovaj transfer se desio tako, što je Partizan imao dogovor i potpisan ugovor sa Miltonom Palasiom, ali pod uslovom da se sjajni plej, koji je bio deo crno-belih u sezoni 2007-08, u određeno vreme pojavi u Srbiji i stavi na raspolaganje Dušku Vujoševiću. Pošto se to nije dogodilo, tj Milt se nije pojavio na vreme, ugovor je raskinut, a naš klub je kao idealnu zamenu video Mekkejleba.

Evroligaški debi, Bo je imao jedva nedelju dana posle dolaska u klub. U hali Pionir je gostovala ekipa Unikahe, mi smo taj meč izgubili, ali je on ostavio fenomenalan utisak. I ako je jedva stigao da upozna saigrače, bio je najbolji na parketu, u našem timu, postigao je 15 poena, uz 3 skoka i 5 asistencija, doduše i uz 5 izgubljenih lopti, posledice neugiranosti, ali je svima bilo jasno da u njemu ima "vatre".

Posle pobede u 5. kolu, protiv Olimpijakosa, te sezone, gde je Mekejleb bio sjajan sa 19 poena, stvari su krenule strmoglavo gore. Svi se sećamo pobede protiv Ritasa, na Božić 2010 godine, za plasman u top 16 fazu, a amerikanac je briljirao i na tom meču, a celu prvu fazu evrolige odigrao je sa dvocifrenim poenterskim učinkom.

U grupi sa Barselonom, Panatenaikosom i Marusijem, Partizan je obezbedio plasman među osam najboljih timova evrope. U odlučujućem meču za prolaz dalje, protiv grčkog Marusija, Bo Mekejleb je bio najbolji na parketu, sa 22 poena. Potom, u borbi za F4 u Parizu, presudio je Makabiju u Areni, postigao je 18 i 19 poena i dirigovao igrom ekipe.

Bo Mekejleb (foto KK Partizan)

Partizan je poražen oba puta na F4, na "jednu loptu", a njegova igra u borbi za finale bila je fenomenalna. Postigao je 21 poena, uz 4 asistencije i 4 ukradene lopte. Crno-beli su te sezone osvojili sva tri domaća trofeja, duplu krunu u Srbiji i regionalnu ligu, onom čuvenom trojkom Dušana Kecmana.

I ako je u klubu proveo samo jednu sezonu, ovaj u košarkaškom smislu, omaleni, amerikanac, ostao je u najlepšoj uspomeni svim navijačima Partizana, a i danas se svi sećamo njegovih bravura na parketu, sjajnih prodora i koševa.

Po odlasku iz Partizana 2010 godine, Bo Mekejleb je dve sezone sjajno igrao za ekipu Montepaski Sijene, a potom dve godine za Fenerbahče. Sezone 2014-15 je proveo u Bajernu iz Minhena, a deo 2016 godine u Limožu. Poslednje tri sezone, bio je u španskoj ACB ligi, najpre sezonu u Gran Kanariji, a potom dve godine u Saragosi.

2011 godine, igrao je za reprezentaciju Makedonije na eurobasketu i fenomenalnim partijama, doveo ekipu do polu-finala, gde su na kraju završili kao četvrtoplasirani.

Bo Mekejleb (foto KK Partizan)




03/05/2020

Sećanje na dramu sa Barselonom, tuča, dva produžetka i kraj bez izmene na klupi!

Sukob košarkaša Partizana i Barselone!
Meč evrolige za sezonu 1997-98, 12. novembar, 7. kolo i dolazak uvek jake Barselone, u Beograd, u halu Pionir. Ovu utakmicu, Partizan je dočekao sa skorom 4-2 i sa velikim izgledima za prolaz u narednu fazu, gde je vodilo jedno od prva četiri mesta, u grupi od šest ekipa. Ovo je bio drugi dolazak u Beograd, slavnog španskog tima, a prvi meč su ova dva tima odigrali u januaru iste godine, kada su crno-beli slavili rezultatom 91:87, a blistali su Tomašević, Berić i Drobnjak. Utakmica se posebno pamti, po prvom meču, koji je Aleksandar Saša Đorđević odigrao protiv kluba, kome je doneo titulu prvaka evrope, trojkom u Istanbulu.

Utakmica u Pioniru, pred zvanično 7500 gledalaca, kojih je sigurno i bilo više, trajala je kao NBA meč. Pobednik je odlučen tek posle dva produžetka, posle velike košarkaše bitke. Pred kraj susreta, njegovog regularnog dela, posle jednog skoka u napadu Tomaševića i prekršaja košarkaša Barselone, Andreua, nervni su popustili igračima oba tima. Došlo je do koškanja i do ozbiljnog guranja, koje je pretilo da preraste u opštu tuču košarkaša, sa jedne strane, Drobnjak, Čubrilo i Tomašević, a sa druge Andreu i Mustaf, centar španske ekipe. Sudije su na kraju u svlačionicu, pre vremena poslali po jednog igrača oba tima.

Košarkaši Partizana su inače ovaj meč, odlučen posle 50 minuta igre, pobedom gostiju 106:110, završili sa pet igrača, bez i jedne izmene! Pre vremena su meč završili Haris Brkić, Mišel Lazarević, Predrag Drobnjak, Dejan Tomašević i Dragan Lukovski, 4 od 5 igrača koja su činili startnu petorku. Najefikasniji kod crno-belih bili su Čubrilo i Brkić sa po 19 poena, dok su Drobnjak i Lukovski dali po 17. U timu gostiju, fenomenalnu partiju pružio je naš Saša Đorđević, za 42 minuta na parketu, postigao je 39 poena, a za tri poena je šutirao sjajnih 7 od 12.


Posted in  on May 03, 2020 by retro partizan |  

01/05/2020

Diskretni heroj: Mladen Božović

Mladen Božović - foto FK Partizan

Mladen Božović, momak iz Podgorice, rođen je 1 avgusta 1984 godine, a prve fudbalske korake napravio je u lokalnom klubu Zabjelo, da bi sa svojih 19 godina, 2003 godine, stigao u Budućnost, prvu iz mesta u okolini Beograda, Dobanovci, a potom i u ekipu iz Podgorice. Bio je član Budućnosti od 2003 do 2007 godine, uz periode na pozajmici u Mladosti iz Podgorice i Komu, da bi se ustalio na golu plavih, u prvom šampionatu Crne Gore 2006-07. Posle odlične sezone, u zimskoj pauzi 2007-08, prelazi u Beograd, u Partizan.

Sa Partizanom potpisuje četvorogodišnji ugovor i stiže u vreme kada i Slaviša Jokanović, koji je na klupi zamenio Miroslava Đukića, koji je predvodio crno-bele u jesenjem delu sezone. Startni golman bio je Mladenov prezimenjak Darko, koji je započeo i prolećni deo sezone kao broj 1.

Prve minute u dresu Partizana, upisao je u četvrtom prolećnom kolu, kada je pred sam kraj susreta, ušao kao rezervna, da bi i naredna tri susreta potom, presedeo na klupi. Prvu priliku da startuje, dobija na gostovanju u Novom Sadu u 25. kolu, meč je završen rezultatom 1:1, a Partizan je nastavio veoma neizvesnu bitku za titulu prvaka Srbije.

Mladen Božović - foto FK Partizan

Od tog meča, pa sve do kraja sezone, Mladen je bio Partizanova jedinica i na osam utakmica do kraja, prvio je samo dva gola, a prvenstvo je osvojeno u Kruševcu, kada je pehar konačno vraćen u Humsku 1, posle dve sezone pauze, a posle pobede nad C.zvezdsom u polu-finalu i Zemunom u finalu, osvojen je i kup, za duplu krunu posle 14 godina!

U narednoj sezoni, branio je na svih 33 utakmica u prvenstvu, a čak 20 puta završio je meč bez primljenog gola, a primio ih je 15, te sezone. Sa crno-belima je nastupao u kvalifikacijama za ligu šampiona, potom i u grupi lige UEFA, gde je beležio sjajne odbrane. U proleće 2009 godine, Božović obara prvo, klupski rekord bez primljenog gola, koji je držao Ivica Kralj sa 840 minuta, a potom i rekord bivšeg golmana Obilića, Nenada Lukića, sa 903 minuta, koji je držao rekord prvenstva. 916 minuta je Mladen ostao ne savladan, u prevodu preko 10 utakmica! Partizan je odbranio duplu krunu, što se dogodilo prvi put u istoriji kluba!

Treća sezona u dresu Partizana, prošla je u još jednom nastupu u kvalifikacijama za ligu šampiona, gde su crno-beli zaustavljeni od Apoela, ali su potom nastupali u grupi lige UEFA. U domaćem prvenstvu, Božović je branio na 25 od 30 mečeva i savladan je samo 9 puta, a u 16 navrata je sačuvao svoju mrežu. Posle minusa na tabeli, bukvalno od prvog kola, pa se do aprila meseca, Partizan je uspeo da preokrene situaciju i da pod komandom Aleksandra Stanojevića, osvoji i treću titulu u nizu.

Na meču Partizan - Makabi 2010 godine. Foto FK Partizan

Ukupno, za naš klub je zabeležio 87 nastupa, na kojima je primio 48 golova, a čak 50 puta je ostao nesavladan. Taj učinak je još bolji, ako se gledaju prvenstvene utakmice, na kojima je na 68 mečeva, 43 puta bio bez primljenog gola! Sa tim da je samo dva puta, primio više od jednog gola!

Put ga je iz Beograda, vodio u Videoton, gde je nastupao tri sezone, gde je osvojio pehar prvaka Mađarske, jedan liga kup i dva superkupa te zemlje. Od 2013 do 2015 godine, bio je član ruskog Tomska, a bio je i na pozajmici u ekipi Himika. Potom se vraća u Crnu Goru, gde je sezonu 2016-17 proveo kao golman Zete, a narednu, poslednju kao aktivan fudbaler, u grčkoj Larisi.

Za selekciju Crne Gore, zabeležio je 43 nastupa, a posebno se pamti utakmice protiv Engleske na Vembliju 2010 godine, kada je meč završio bez primljenog gola!




28/04/2020

Kako je Miloš Vujanić pokorio Moraču i doneo Partizanu kup! (video)

Miloš Vujanić, Partizan

Na današnji dan 2002 godine, u hali Morača, u Podgorici, Partizan i Budućnost su se sastali u meču finala kupa Jugoslavije za košarkaše.

Do finala, ekipe su stigle pobedama, Partizan nad Vojvodinom i FMP-om, a Budućnost nad ekipama Ibona i Hemofarma.

U četvrt-finalu, Partizan nije imao mnogo problema sa Vojvodinom, konstantno smo imali prednost, tokom celog meča, a susret je završen rezultatom 78:71, uz 19 poena Vlade Šćepanovića, dok su Krstić i Vujanić postigli 16, odnosno 15 poena. Bitka za ulazak u finale, bila je daleko zanimljivija. Ekipa FMP-a bila je jako težak rival i meč je rešen u samom finišu. Pred početak poslednjeg perioda, ekipa iz Železnika je imala šest poena prednosti i činilo se da je moguće, da će doći do iznenađenja, ali Miloš Vujanić nije tako mislio i posle 28 isporučenih poena, poslao je crno-bele u finale.

KK Partizan osvajači kupa Jugoslavije 2002 godine.

Finalni meč, pred punim tribinama Morače, kao i uvek kada je gostovao Partizan, počeo je simultankama plejmejkera, Igora Rakočević na jednoj i Miloš Vujanić, na drugoj strani, dominirali su parketom, a prvi period završen je prednošću našeg Partizana sa 17:21. Drugu četvrtinu ekipa iz Podgorice počela je bolje i serijom poena stižu do plusa od 4 poena, ali Čanak uspeva trojkom da zaustavi loš period igre Partizana, potom Jovo Stanojević počinje da dominira pod koševima i na semaforu je pisalo 42:45, za crno-bele.

Početkom drugog poluvremena, Partizan pravi seriju 0:9 i stiže do tada maksimalnih plus 12, bilo je 42:54. Potom, dolazi do velikog pada u igri, Budućnost se ponovo razigrala, Vukčević i Čabrkapa su se pridodali Rakočeviću i podgoričani uspevaju da izjednače, a ubrzo i da povedu, tako da se treći period zavrišio skorom 67:65 za domaćina završnog turnira.

Meč je rešen u poslednjem  periodu, u zanimljivom finišu. U poslednja četiri minuta ušlo se sa rezultatom 74:74, potom je Budućnost imala i prednost 78:75, košem Smiljanića, pred ulazak u poslednjih 180 sekundi susreta, a posle pete lične greške našeg kapitena, Veselina Petrovića. To je bio i poslednji koš iz igre domaće ekipe, jer je posle toga samo jedna ekipa postojala na terenu. Jovo Stanojević vezuje pet poena i Partizan ima prednost 80:81, pred poslednja dva minuta. Sjajnom odbranom, uz nove poene Stanojevića i sigurno izvedena četiri slobodna bacanja Miloša Vujanića, naš tim je rutinski priveo ovaj meč kraju za konačnih 81:88!!!



Ovom pobedom, prvom u Podgorici posle nekoliko godina, Partizan je uspeo da se osveti Budućnosti za poraz u finalu kupa prethodne godine, kada je ekipa iz Crne Gore bila bolja, na meču u Vršcu.

Fantastičnu partiju na utakmici, pružio je Miloš Vujanić sa 30 poena, a Jovo Stanojević je postigao 24, uz ključne poene i skokove, u finišu meča, kada se rešavalo pitanje pobednika.

Ovo je bio prvi trofej Duška Vujoševića, posle njegovog povratka u klub, prethodnog leta i početak fantastičnog niza u kome je, pod njegovom komandom, osvojeno 20 trofeja!!!

Posted in  on April 28, 2020 by retro partizan |