13/08/2020

NA OVAJ DAN: Igrali 1/4 finale lige šampiona, a sudija ih spasao Partizanovog uragana! (VIDEO)


Miloš Bogunović (Partizan - Fenerbahče 2:2)

Na ovaj dan, 13. avgusta 2008 godine, Partizan je dočekao Fenerbahče, u prvom meču 3.kola kvalifikacija za ligu šampiona. tada poslednje runde, pred grupnu fazu.Fudbaleri našeg tima i naš trener Slaviša Jokanović, dočekali su ovaj susret desetkovani, nisu mogli da nastupe Moreira i Žuka, dok su Ljubomir Fejsa i Zoran Tošić bili sa reprezentacijom na olimpijskim igrama. Tadašnji selektor Srbije, Miroslav Đukić, nije želeo da izađe u susret našem klubu i da njih dvojicu liši reprezentativnih obaveza, za ovako bitan dvomeč. 

Crno-beli su na ovaj susret izašli silno motivisani, a Slaviša Jokanović je uspeo da iznenadi Luisa Aragonesa, tada trenera gostiju, sa postavkom na terenu. U prvih jedanest našao se, tada anonimni, Radosav Petrović, koji je igrao kao da mu je ovo 100 meč u ligi šampiona, a ne kao da je tek stigao iz trećeg ranga našeg fudbala.

Već u 9. minutu Partizan je imao veliku šansu, Miloš Bogunović je iskoristio jedan dubinski pas, obišao golmana gostiju, ali je Lugano spasao gol. Samo dva minuta kasnije, akcija crno-belih po desnoj strani, Dijara je proigrao Ivana Stevanovića, ovaj maestralno centrira, a Veljko Paunović pogađa za 1:0!

Slavlje se još nije smirilo, a Dijara je izašao sam pred golmana Demirela, koji uspeva da odbije loptu, ali samo na koleno Miloša Bogunovića, koji postiže i drugi gol za Partizan, za apsolutni delirijum na stadionu!

Igrao se 23. minut prvog dela, a mreža kluba iz Istanbula se zatresla i treći put, ponovo je bio strelac Bogunović, ali je gol poništen, naš igrač je bio samo par centimetara u ofsajdu. Desetak minuta kasnije, Dijara propušta kolosalnu šansu, a njegov udarac završava tik pored stative gola gostiju. Ovakva sjajna igra naše ekipe, protiv ekipe ovakvog ranga, nije davno viđena!

Igrao se sam finiš prvog dela, kada je brazilac Aleks ušao u kazneni prostor, u duelu sa Sikimićem, pao je kao pokošen i ako je to bilo klasičan duel, a škotski sudija Tompson je odmah pokazao na belu tačku, uprkos protestima naših igrača. Isti igrač je bio siguran sa bele tačke i na poluvreme se otišlo sa rezultatom 2:1.

Posle ovakvog finiša prvog dela, naša ekipa je očekivano pala, a gosti su to odmah iskoristili i već na samom početku nastavka, u 51. minutu, golom Guize došli su do izjednačenja.

Drugo poluvreme je prošlo bez većih prilika, a najbolju šansu imao je Veljko Paunović, desetak minuta pre kraja meča. Sa desne strane loptu je ubacio Marinković, a Paun nije uspeo da ubaci loptu, sa peterca, u gol. Time je okončan ovaj susret, a ostao je veliki žal za neiskorišćenom prilikom da se savlada učesnik četvrt-finala lige šampiona, iz prethodne sezone.



Posted in  on August 13, 2020 by retro partizan |  

10/08/2020

TOP 10 strelaca Partizana u evropskim takmičenjima, u istoriji kluba!


Fudbalski klub Partizan imao je u svojoj istoriji mnogo sjajnih fudbalera, velikih golgetera, majstora ove igre, ali je ovih deset igrača zaslužilo da se nađe na ovoj na listi. Pred vama su desetorica najefikasnijih igrača u Partizanovoj istoriji, računajući golove na utakmica evropskih takmičenja za klubove. 


10. Sejduba Suma - 7 golova

Na desetoj poziciji nalazi se fudbaler koji je u naš klub stigao u leto 2017 godine i još uvek je naš član, evo četvrtu sezonu, uz godinu pozajmice. Fudbaleru iz Gvineje je za ovo dostignuće bilo potrebno 25 mečeva i nadamo se da će Suma ovaj skor vrlo brzo uvećati.


9. Nemanja Tomić - 8 golova 

Stigao je u Partizan sa 18 godina, iz rodnog Kragujevca i bio je član našeg kluba do 2013 godine, uz četiri sezone u prvom timu. Strelac je 8 golova na evropskim mečevima, uz 36 odigranih utakmica. Na žalost, nije uspeo da ostvari karijeru koja se očekivala od njega, po nekim sjajnim partijama, koje je znao da prikaže.

8. Momčilo Vukotić - 8 golova 

O Moci ne treba mnogo trošiti reči, jedna od najvećih legendi našeg kluba, čovek koji je bezmalo celu svoju karijeru, osim jedne sezone, proveo u Partizanu. Dugogodišnji kapiten crno-belog tima, odigrao je 21 meč u evro kupovima.

7. Milan Galić - 8 golova

Jedan od najboljih evropskih špiceva svoga vremena i jedan od najboljih igrača bivše Jugoslavije, ikada. Odigrao je 18 mečeva u evropskim takmičenjima za Partizan, računajući i čuveno finale protiv Real Madrida, u Briselu 1966 godine. 

6. Miloš Milutinović - 8 golova

Plava Čigra, dovoljno je reći da je bio najbolji strelac prvog izdanja eltinog takmičenja evropskih klubova, koje se danas naziva liga šampiona. Postigao je 8 golova, na samo četiri meča, a bio je fenomenalan u pobedi nad Sportingom od 5:2, gde je postigao 4 gola. 

5. Lamine Dijara - 9 golova

Senegalska crna mamba, sjajni napadač, stigao je u naš klub u leto 2007 godine i postao jedan od ljubimaca navijača, a njegovo ime i danas izaziva oduševljenje kod svakog navijača Partizana. Odigrao je 22 meča u uefa takmičenjima, uz 9 datih golova. 

4. Mustafa Hasanagić - 9 golova

Crno-bela devetka, napadač generacije Partizanovih beba, bio je član našeg kluba od 1961 do 1969 godine. Strelac gola protiv Mančester Junajteda u Beogradu, u možda i najvećoj pobedi našeg kluba u istoriji, u polu-finalu kupa šampiona 1966 godine. Odigrao je 21 meč u evro kupovima.

3. Vladica Kovačević - 13 golova

Vladimir, kako mu je pravo ime, još jedan od "beba", na ovaj listi. Član kluba od 1958 do 1966 godine. Za Partizan je odigrao 24 meča i postigao 13 golova, a ostaje posebno zabeleženo da je bio najbolji strelac kupa šampiona za sezonu 1963-64, sa 7 datih golova, uz Puškaša i Macolu. 


2. Saša Ilić - 15 golova

Čovek sa najviše odigranih utakmica u istoriji našeg kluba, jedan, jedini, Sale kapiten. Odigrao je apsolutno neverovatnih 78 utakmica za Partizan u evropskim takmičenjima, po čemu je apsolutni rekorder na ovim prostorima. Strelac je 15 golova, a bio je deo obe generacije, koje su ostvarile plasman u grupnu fazu lige šampiona 2003 i 2010. godine. 


1. Kleo - 16 golova

Na prvom mestu nalazi se fenomenalni brazilac, Kleverson Kordova Kleo. Za Partizan je odigrao 21 meč u evropi i postigao sjajnih 16 golova, što je rekord kluba. Bio je fenomenalan u pohodu na ligu šampiona, u leto 2010 godine, kada je na 6 utakmica postigao 8 golova. Posebno se pamte dve njegove majstorije u Briselu, protiv Anderlehta, kao i golovi Arsenalu, u grupi LŠ. 

Kleo slavi gol u Briselu (getty images)






Posted in  on August 10, 2020 by retro partizan |  

07/08/2020

Diskretni heroj Partizana: Nenad Đorđević


Na današnji dan, sedmi u avgustu 1979 godine, u Paraćinu rođen je Nenad Đorđević. Karijeru je počeo u Jednistvu, iz rodnog grada, u čijem je dresu debitovao u seniorskom fudbalu, u sezoni 1998-99. U leto 1999 godine, sa svojih 20 godina, prelazi u Obilić, gde je nastupao naredne četiri sezone i ubeležio 97 mečeva u dresu kluba sa Vračara.

U leto 2003 godine, prelazi u naš Partizan, kao jedno od pojačanja u napadu na ligu šampiona, pod komandom Lotara Mateusa. Odmah je zauzeo mesto u prvih 11 i bio je deo velikog dvomeča protiv Njukastla, kada je ostvaren plasman u grupnu fazu eltinog evropskog takmičenja. U sezoni 2004-05, Đorđević je nastupio na 42 meča, u jednoj od najuspešnijih godina, u modernoj eri Partizana, kada je osvojena titula bez poraza, a u evropi se zabeležio sjajan rezultat, plasmanom u osminu finala kupa UEFA. 

Naredne dve godine, bile su sušne za naš klub, što se tiče trofeja, ali je on nastavio da pruža sjajne partije, što ga je dovelo i do spiska repretentacije, za nastup na svetskom prvenstvu u Nemačkoj 2006 godine. Na samom takmičenju, Nenad Đorđevič je odigrao dva meča i to u startnoj postavi, protiv Holandije i Obale Slonovače. Ukupno je sakupio 17 nastupa u plavom dresu, uz 1 dati gol.

U zimu 2007 godine, odlazi iz Partizana, a sledeća stanica je bila Japan i klub Džef Junajted. Tamo se zadržava godinu dana i na 13 mečeva, postiže tri gola i po drugi put oblači dres Partizana u zimskoj pauzi sezone 2007-08, po dolasku novog trenera Slaviše Jokanovića.




Sjajnu polu sezonu, Đorđević kruniše sa 6 golova, koji su bili, slobodno mogu reći, ključni u borbi za titulu, a posebno se pamti sjajan gol iz slobodnog udarca, u sudijskoj nadoknadi, za pobedu u Čačku, kao i njegov gol za pobedu protiv Hajduka u Kuli. Njegov udeo u povratku titule i kupa države, u Partizanove vitrine, bio je nemerljiv. Naredne sezone, crno-beli su odbranili osvojenu duplu krunu, prvi put u istoriji kluba. I ako je bio jedan od glavnih igrača kluba, po završetku jesenjeg dela sezone 09-10, u klubu mu saopštavaju da više ne računaju na njega i posle te apsolutno nekorektne odluke uprave, on napušta Partizan u proleće 2010 godine.

Dve godine provodi kao član ruske ekipe Krila Sovjetov, gde je nastupio na 53 utakmice i bio standardni član prve postave. 2012 godine prelazi u Skandinaviju, u Švedsku, u ekipu Kalmara, gde nastupa narednih tri godine, a poslednju profesionalnu sezonu proveo je u ekipi IFK Berga. Danas je se bavi trenerskim poslom, u mlađim kategorijama ekipe Kalmara. 

U crno-belom dresu ukupno je odigrao 272 meča, uz 23 data gola. 


Posted in  on August 07, 2020 by retro partizan |  

02/08/2020

Najlepši golovi Partizan u evropi 2000-2010



Fudbaleri našeg Partizana postigli su mnogo lepih i efektinih golova, tokom igranja u evropskim kupovima, u periodu od 2000 do 2010 godine. Ostvareni su neki veliki uspesi, kao što su dva plasmana u ligu šampiona, kao i plasman u osminu finala kupa UEFA, u sezoni 2004-05.

Molimo vas i da izdvojite par sekundi vašeg vremena, da kliknete na neku od reklama, na našem sajtu, time pomažete održavanje ove priče. Hvala unapred!


Posted in  on August 02, 2020 by retro partizan |  

29/07/2020

Partizanova fešta u Prištini, za pobedu protiv C.zvezde!

Slavlje fudbalera i navijača, posle gola Ćirića!
Početkom devedesetih , tačnije u prvoj polovini decenije, za vreme sportskih sankcija našoj zemlji, održavalo se takmičenje pod nazivom "TV liga šampiona". Partizan, Crvena zvezda i Vojvodina uzimali su učešće u ovom takmičenju, kao jedini klubovi, koji su bili šampioni države.
Odigrano je četiri izdanja TV lige šampiona, prvo u februaru 1993 godine, u Beogradu, a naredna dva puta domaćin je bio Novi Sad, dok je poslednji turnir odigran u Prištini, krajem jula 1995 godine.

Na današnji dan, 29. jul 1995 godine, Partizan i Crvena zvezda sastali su se u borbi za trofej, a meč je odigran pred sjajnom popunjenim tribinama gradskog stadiona u Prištini. Posle prvog poluvremena, koje je završeno bez golova, crno-beli su u drugom delu došli do prednosti, a strelac je bio Dragan Ćirić. Usledilo je veliko slavlje Grobara, uz pravi argentinski stampedo na ogradu, koja je delila teren od tribine.

Gradski stadion u Prištini!

Tokom opšteg ludila, Albert Nađ je ostao bez dresa, koji je bacio u publiku, a meč je mogao biti nastavljen tek kada je dres vraćen sa tribine, jer ekipa izgleda nije imala rezervnu garnituru.

U samom finišu susreta, posle kontra napada i sjajne asistencije Nađa, Darko Tešović je zapečatio sudbinu C.zvezde, na ovom meču, sa drugim golom naših fudbalera. Ovom pobedom, crno-beli su došli do četvrtog trofeja u ovom takmičenju, u četiri izdanja.








Posted in  on July 29, 2020 by retro partizan |  

08/05/2020

Raćina bomba sa Autokomande, za pobedu u derbiju i titulu!


Na ovaj dan, pre tačno deset godina, odigran je 138. večiti derbi, a ulog je bio ogroman, titula prvaka Srbije. Partizan je meč 28. kola prvenstva (od ukupno 30), dočekao sa jednim bodom prednosti u odnosu na C.zvezdu, tako da bi i remi, na ovom susretu, ostavio crno-bele na prvom mestu. Naš klub je na ovom derbiju predvodio sa klupe Aleksandar Stanojević, koji je sredinom marta, zamenio na klupi Gorana Stevanovića, u situaciji kada je Crvena zvezda imala 4 boda prednosti.

Utakmica je počela u inicijativi gostujućeg tima, koji su bili bolji u prvom delu prvog poluvremena. Ipak, prvu šansu su imali fudbaleri Partizana, posle akcije Tomića, koji je centrirao sa desne strane, Dijara je sa peterca loptu zahvatio, ne u baš dobroj poziciji, tako da je ona otišla pored gola, koji je čuvao Stamenković. Uzvratila je C.zvezda, prvo preko Jevtića, koji je posle četvrt sata igre, iskosa sa desne strane, i ako neometan, šutirao jako loše, a potom i preko Kadua, u 18 minutu, čiji je šut makazicama, Marko Jovanović uspeo da skrene u korner. 

U finišu prvog dela, crno-beli preuzimaju inicijativu i stvaraju nekoliko odličnih prilika. Najpre, u 31 minutu, Knežević sjajno centrira sa desne strane i pronalazi, na petercu, usamljenog Klea, ali brazilac zahvata jako loše loptu, tako da nije bilo promena rezultata. U 39 minutu, ponovo Kleo, ovoga puta, njegov sjajan udarac sa dvadesetak metara, golman Stamenković, vrhovima prstiju uspeva da skrene u korner. Posle kornera, lopta se odbija do Nemanje Tomića, a on iskosa šutira sa 20 metara, ali golman C.zvezde sjajnom paradom, ponovo čuva svoj tim.

Drugo poluvreme je proteklo u vrlo slabom tempu fudbala, a naši fudbaleri su uglavnom sigurnim pasovima kontrolisali igru. A onda, u 73 minutu meča, dogodio se presudni momenat, posle jednog faula na 40 metara od gola gostiju, blizu leve aut linije, Lomić je dodao loptu do Radosava Petrovića, koji je napravio par koraka napred i sa 25-30 metara, uputio neverovatno precizan udarac, a golman C.zvezde je paradom samo ulepšao gol. Na semaforu je pisalo 1:0, a slavlje na tribinama je trajalo nekoliko minuta! 



Do kraja susreta, nije bilo promene rezultata, a ni većih prilika, tako da je meč završen rezultatom 1:0, a Partizan je došao do velika 4 boda prednosti, dva kola pre kraja prvenstva. Titula je potvrđena već u narednom kolu, pobedom nad OFK Beogradom na Karaburmi, a poslednje kolo i meč sa Mladim Radnikom, bio je rezervisan za slavlje. 



Posted in  on May 08, 2020 by retro partizan |  

07/05/2020

Ivić Vlada, umetnik Partizana!

Vladimir Ivić (crnobela nostalgija)
Na ovaj dan, 7 maj, u Zrenjaninu 1977 godine, rođen je Vladimir Ivić. Karijeru je počeo u Proleteru, za koji je debitovao, u seniorskom rangu, u sezoni 1994-95, a do kraja iste, ubeležio je ukupno 5 mečeva i postigao je svoj prvi gol. Naredne tri sezone, u dresu nekada standardnog člana elitnog ranga jugoslovenske lige, zabeležio je 62 nastupa, a postigao je 6 golova.

U leto 1998 godine, u vreme rekonstrukcije i stvaranje novog Partizanovog tima, Vlada Ivić dolazi u Beograd i postaje neizostavni deo tima, za narednih nekoliko sezona. Sjajna ekipa crno-belih, predvođena mladim i super talentovanim Ivićem, Ilićem, Kežmanom, Duljajem, nešto starijim Krstajićem, Trobokom, Rašovićem, Tomićem, Bjekovićem i drugima, počela je sjajno sezonu, a kao šlag na tortu došla je eliminacija velikog Njukastla, sa Alanom Širerom, u meču 1. kola kupa pobednika kupova, uz pobedu u večitom derbiju. Sezona, prekinuta zbog bombardovanja, obeležena je osvajanjem titule prvaka SR Jugoslavije, a Ivić je na 32 mečeva u svim takmičenjima, postigao 11 golova.

Naredna sezona, po golovima, Partizan ih je u ligi postigao čak 111, bila je rekordna, ali naš klub je ostao bez trofeja, a titula je izgubljena posle furioznog "zvezdinog proleća". U evropskim takmičenjima, ubedljivo je eliminisana Rijeka, ali je naš klub eliminisan od Spartaka iz Moskve, u borbi za ulazak u grupnu fazu lige šampiona, a kasnije i od Lids, u kupu UEFA, posle onog odbijanja engleskog kluba da gostuje u Beogradu.

Sezona 2000-01, obeležena je sa osvajanjem kupa, pobednom nad C.zvezdom, golom Saše Ilića, dok je prvenstvo završeno na drugoj poziciji, večiti rival je imao dva boda više. Ovo je ujedno bila i najbolja Vladina sezona u crno-belom dresu, koji je bio i najbolji strelac kluba u prvenstvu, postigao je 20 golova.

Vladimir Ivić (crnobela nostalgija)

Naredne dve godine, usledile su dve titule šampiona države, a u leto 2003 godine i jedan od najvećih uspeha, u novijoj istoriji kluba, ulazak u ligu šampiona. Vladimir Ivić je bio jedan od najboljih igrača kluba i standarni član prve postave. Njegove brojke, tokom šest sezona u klubu, dovoljno govore, na 176 zvaničnih mečeva, postigao je 75 golova, što je sjajan bilans za veznog igrača.

U leto 2004 godine, posle šest godina, Ivić napušta Partizan i prelazi u ekipu Borusije iz Menhengladbaha. Posle samo pola godine u ovom nemačkom klubu, prelazi u Grčku, gde će igrom slučaja nastupati do kraja svoje karijere. Dve i po sezone je proveo u dresu AEK-a, a potom i sezonu u dresu Arisa, a u oba kluba je bio standardni prvotimac.

2008 godine, Vlada Ivić stiže u PAOK, na radost navijača, zbog bratskog odnosa dva crno-bela kluba, Beogradskog i Solunskog. Za četiri sezone, odigrao je 133 meča i postigao 24 gola, u vreme kada je PAOK počeo da napreduje ka mestu najboljeg grčkog kluba. Navijači iz Soluna pamte njegove golove za pobede u derbi mečevima, a posebno gol za pobedu nad Olimpijakosom u Atini.

Vladimir Ivić (foto PAOK FC)
Po završetku karijere, postaje trener u mlađim kategorijama PAOK-a, tačnije tima do 20 godina. U martu 2016 godine, posle otkaza prvom treneru, preuzima seniorski tim. 2017 godine, sa klubom osvaja kup Grčke, što je prvi trofej za klub posle 14 godina pauze!

Od 2018 godine, trener je ekipe Makabija iz Izraela, a sa ovim klubom je već u prvoj sezoni osvojio duplu krunu.



04/05/2020

Lester Bo Mekejleb, Partizanova košarkaška crna mamba i kako je slučajno stigao u Beograd!

Bo Mekejleb (foto KK Partizan)
Na današnji dan, 4 maj, 1985 godine, u američkoj državi Luizijana, u gradu Nju Orleans, rođen je Lester Bo Mekejleb. Posle srednje škole u svom rodnom gradu, upisuje koledž i postaje deo košarkaškog tima Nju Orleans Prajvatirsa. Sa tom ekipom, Bo nije uspeo ni jednom da se plasira na završni turnir koledž košarke, takozvano "martovsko ludilo", ali je bio najbolji igrač tima, punih pet godina. 2007 godine, proglašen je za najboljeg igrača konferencije, koja obuhvata nekoliko američkih država, a prosečno je beležio 20,9 poena, 4,7 skokova i 3 asistencije po utakmici, što je sjajna statistika.

Posle izlaska na NBA draft 2008 godine, gde nije bio izabran, sa svoje 23 godine, prvi put napušta SAD u košarkaškoj karijeri i postaje član turskoj kluba Mersin. Sa ovom turskom ekipom, uspeva da obezbedi prvi plasman u plej of, u njihovoj istoriji, a po statističkom učinku, Mekejleb je bio u samom vrhu lige. Beležio je 17,4 poena i 4,6 asistencija po meču.

U oktobru 2009 godine, bukvalno nekoliko dana pre početka sezone u evroligi, Bo Mekejleb dolazi u Beograd i potpisuje za Partizan. Ovaj transfer se desio tako, što je Partizan imao dogovor i potpisan ugovor sa Miltonom Palasiom, ali pod uslovom da se sjajni plej, koji je bio deo crno-belih u sezoni 2007-08, u određeno vreme pojavi u Srbiji i stavi na raspolaganje Dušku Vujoševiću. Pošto se to nije dogodilo, tj Milt se nije pojavio na vreme, ugovor je raskinut, a naš klub je kao idealnu zamenu video Mekkejleba.

Evroligaški debi, Bo je imao jedva nedelju dana posle dolaska u klub. U hali Pionir je gostovala ekipa Unikahe, mi smo taj meč izgubili, ali je on ostavio fenomenalan utisak. I ako je jedva stigao da upozna saigrače, bio je najbolji na parketu, u našem timu, postigao je 15 poena, uz 3 skoka i 5 asistencija, doduše i uz 5 izgubljenih lopti, posledice neugiranosti, ali je svima bilo jasno da u njemu ima "vatre".

Posle pobede u 5. kolu, protiv Olimpijakosa, te sezone, gde je Mekejleb bio sjajan sa 19 poena, stvari su krenule strmoglavo gore. Svi se sećamo pobede protiv Ritasa, na Božić 2010 godine, za plasman u top 16 fazu, a amerikanac je briljirao i na tom meču, a celu prvu fazu evrolige odigrao je sa dvocifrenim poenterskim učinkom.

U grupi sa Barselonom, Panatenaikosom i Marusijem, Partizan je obezbedio plasman među osam najboljih timova evrope. U odlučujućem meču za prolaz dalje, protiv grčkog Marusija, Bo Mekejleb je bio najbolji na parketu, sa 22 poena. Potom, u borbi za F4 u Parizu, presudio je Makabiju u Areni, postigao je 18 i 19 poena i dirigovao igrom ekipe.

Bo Mekejleb (foto KK Partizan)

Partizan je poražen oba puta na F4, na "jednu loptu", a njegova igra u borbi za finale bila je fenomenalna. Postigao je 21 poena, uz 4 asistencije i 4 ukradene lopte. Crno-beli su te sezone osvojili sva tri domaća trofeja, duplu krunu u Srbiji i regionalnu ligu, onom čuvenom trojkom Dušana Kecmana.

I ako je u klubu proveo samo jednu sezonu, ovaj u košarkaškom smislu, omaleni, amerikanac, ostao je u najlepšoj uspomeni svim navijačima Partizana, a i danas se svi sećamo njegovih bravura na parketu, sjajnih prodora i koševa.

Po odlasku iz Partizana 2010 godine, Bo Mekejleb je dve sezone sjajno igrao za ekipu Montepaski Sijene, a potom dve godine za Fenerbahče. Sezone 2014-15 je proveo u Bajernu iz Minhena, a deo 2016 godine u Limožu. Poslednje tri sezone, bio je u španskoj ACB ligi, najpre sezonu u Gran Kanariji, a potom dve godine u Saragosi.

2011 godine, igrao je za reprezentaciju Makedonije na eurobasketu i fenomenalnim partijama, doveo ekipu do polu-finala, gde su na kraju završili kao četvrtoplasirani.

Bo Mekejleb (foto KK Partizan)




28/04/2020

Kako je Miloš Vujanić pokorio Moraču i doneo Partizanu kup! (video)

Miloš Vujanić, Partizan

Na današnji dan 2002 godine, u hali Morača, u Podgorici, Partizan i Budućnost su se sastali u meču finala kupa Jugoslavije za košarkaše.

Do finala, ekipe su stigle pobedama, Partizan nad Vojvodinom i FMP-om, a Budućnost nad ekipama Ibona i Hemofarma.

U četvrt-finalu, Partizan nije imao mnogo problema sa Vojvodinom, konstantno smo imali prednost, tokom celog meča, a susret je završen rezultatom 78:71, uz 19 poena Vlade Šćepanovića, dok su Krstić i Vujanić postigli 16, odnosno 15 poena. Bitka za ulazak u finale, bila je daleko zanimljivija. Ekipa FMP-a bila je jako težak rival i meč je rešen u samom finišu. Pred početak poslednjeg perioda, ekipa iz Železnika je imala šest poena prednosti i činilo se da je moguće, da će doći do iznenađenja, ali Miloš Vujanić nije tako mislio i posle 28 isporučenih poena, poslao je crno-bele u finale.

KK Partizan osvajači kupa Jugoslavije 2002 godine.

Finalni meč, pred punim tribinama Morače, kao i uvek kada je gostovao Partizan, počeo je simultankama plejmejkera, Igora Rakočević na jednoj i Miloš Vujanić, na drugoj strani, dominirali su parketom, a prvi period završen je prednošću našeg Partizana sa 17:21. Drugu četvrtinu ekipa iz Podgorice počela je bolje i serijom poena stižu do plusa od 4 poena, ali Čanak uspeva trojkom da zaustavi loš period igre Partizana, potom Jovo Stanojević počinje da dominira pod koševima i na semaforu je pisalo 42:45, za crno-bele.

Početkom drugog poluvremena, Partizan pravi seriju 0:9 i stiže do tada maksimalnih plus 12, bilo je 42:54. Potom, dolazi do velikog pada u igri, Budućnost se ponovo razigrala, Vukčević i Čabrkapa su se pridodali Rakočeviću i podgoričani uspevaju da izjednače, a ubrzo i da povedu, tako da se treći period zavrišio skorom 67:65 za domaćina završnog turnira.

Meč je rešen u poslednjem  periodu, u zanimljivom finišu. U poslednja četiri minuta ušlo se sa rezultatom 74:74, potom je Budućnost imala i prednost 78:75, košem Smiljanića, pred ulazak u poslednjih 180 sekundi susreta, a posle pete lične greške našeg kapitena, Veselina Petrovića. To je bio i poslednji koš iz igre domaće ekipe, jer je posle toga samo jedna ekipa postojala na terenu. Jovo Stanojević vezuje pet poena i Partizan ima prednost 80:81, pred poslednja dva minuta. Sjajnom odbranom, uz nove poene Stanojevića i sigurno izvedena četiri slobodna bacanja Miloša Vujanića, naš tim je rutinski priveo ovaj meč kraju za konačnih 81:88!!!



Ovom pobedom, prvom u Podgorici posle nekoliko godina, Partizan je uspeo da se osveti Budućnosti za poraz u finalu kupa prethodne godine, kada je ekipa iz Crne Gore bila bolja, na meču u Vršcu.

Fantastičnu partiju na utakmici, pružio je Miloš Vujanić sa 30 poena, a Jovo Stanojević je postigao 24, uz ključne poene i skokove, u finišu meča, kada se rešavalo pitanje pobednika.

Ovo je bio prvi trofej Duška Vujoševića, posle njegovog povratka u klub, prethodnog leta i početak fantastičnog niza u kome je, pod njegovom komandom, osvojeno 20 trofeja!!!

Posted in  on April 28, 2020 by retro partizan |  

27/04/2020

Dan kada su Duletove ruže procvetale! (video)

Bogdan Bogdanović (finale ABA 2013)

Na današnji dan 2013 godine, u finalu F4 Jadranske lige, košarkaši Partizana savladali su Crvenu zvezdu Beograd 71:63 i time je osvojen šesti trofej u ovom takmičenju.

Put do ovog trofeja, bio je vrlo trnovit za naš tim. Posle eliminacije iz evrolige, u dramatičnom meču protiv Bamberga, kada su nemci uz dosta sreće slavili, veći deo sezone u regionalnoj ligi, Partizan je igrao jako promenljivo. Poraženi smo vrlo ubedljivo od Igokee, pre toga 14 razlike od C.zvezde, a neverovatni su bili od Zadra i Solnoka, koji su bili prilično bolni, u tom trenutku. U drugom delu takmičenja, došli su porazi od Širokog, Olimpije, Radničkog i opet protiv C.zvezde i učešće u završnici takmičenja, bilo je pod velikim znakom pitanja.

Prelomni trenutak se desio u 23. kolu (od 26), na gostovanju Cedeviti, u Zagrebu, kada je napravljen preokret i posle minusa od 11 poena u 36. minutu, Partizan uspeva da pobedi, košem Dragana Milosavljevića u poslednjim sekundama meča. Posle pobede u poslednjem meču, regularnog dela, nad Solnokom, definitivno je obezbeđeno mesto na F4 takmičenja.

Tokom sezone 2012-13, desio se jedan presedan, kada je promenjeno pravilo, da prvi posle regularnog dela i šampion, obezbeđuju plasman u evroligu, na pravilo da će finalisti ići u elitno evropsko takmičenje. Igokea, koja je prvi deo sezone završila na prvom mestu, ovom neverovatnom promenom pravila, ostala bez plasmana u evroligu, koji joj je po plasmanu sledovao. U Bertomeuvom privatnom takmičenju i to je moguće.

Protivnik Partizana, u polu-finalu, bila je Igokea, a meč je igran u hali u Laktašima. Crno-beli su imali odličnu podršku sa tribina, kao i uvek kada se tamo gostuje. Prvo poluvreme je prošlo sa malim brojem poena, uz čvrste odbrane, a ekipa iz R.Srpske imala je tri poena prednosti, na pauzi. Ekipa Duška Vujoševića, na početku drugog dela, ubrzo preuzima stvari u svoje ruke i pravi se prednost, prvo pet, a ubrzo i masimalnih deset, koje je naš tim bez problema održavao do kraja meča. Na kraju 63:57 za Partizan i viza za evroligu u džepu, pred finale sa C.zvezdom.

Slavlje košarkaša Partizana
Finalni meč je bolje počeo Partizan, bilo je 7:0, ali se potom i C.zvezda budi i prva četvrtina se završava rezultatom 14:18. U drugoj četvrtini, igralo se na malo broj poena, naša ekipa se mučila sa šutem, pogođena samo jedna trojka u prvom poluvremenu, a na semaforu je stajalo 25:32, a usledila je pauza. U trećoj četvrtini kreću Duletove bebe, pogađali su Bertans, Vesterman, Lučić i ubrzo je usledio preokret, 50:45 za kraj tog perioda.

Na početku poslednje dela, isključeni su Duško Vujošević i trener protivnik, Radonjić, tako da su pomoćnici vodili ekipe do kraja. Sve što je protivnik uspeo da uradi, bilo je da priđe na 53:50, ali naši košarkaši su rutinski održavali prednost, a posle sjajne akcije Vestermana i zakucavanja Bertansa i sjajne trojke Bogdana Bogdanovića, pored nemoćnog Rakočevića, pobednik je bio poznat. Konačni rezultat bio je 71:63, a najefikasniji u crno-belom taboru bili su, Bertans i Vesterman sa po 15 poena, Musli je pridodao 9, a Bogdanović 8 poena.



Do kraja ove sezone, osvojena je i 12. uzastopna titula prvaka države, a u finalu savladan je isti protivnik. Ostaje velika žal, što ova ekipa nije imala prilike da odigra u kontinuitetu još neku sezonu, jer bi, po mišljenju velikog broja košarkaših stručnjaka, pa i samog "tvorca" ove ekipe, Duleta Vujoševića, bila kandidat za titulu prvaka evrope. Zamislite samo sada na okupu igrače kao što su Bogdanović, Lovernj, Bertans, Vesterman, Milutinov, Lučić...





Posted in  on April 27, 2020 by retro partizan |  

26/04/2020

146. derbi, hobotnica Lukač, Drina bombarder i Kojić za pobedu pravde!

Milan Lukač, Nikola Drinčić i Marko Nikolić (146. derbi)

Na današnji dan 2014 godine, odigran je 146. večiti derbi, sigurno jedan od najuzbudljivijih duela Partizana i Crvene zvezde, u istoriji derbija. Meč 26. kola prvenstva Srbije, C.zvezda je dočekala na prvom mestu, sa 6 bodova više, pet mečeva pre kraja prvenstva. Posle boda prednosti, na zimskoj pauzi, Partizan je u prolećnom delu remizirao bez golova u Novom Pazaru, potom sa Vojvodinom 1:1, u Beogradu, kada je gostima sviran penal, zbog prekršaja metar van kaznenog prostora, a pred derbi, poraženi smo u Kruševcu i tako definitivno ispustili priliku, da odlučujemo o svojoj sudbini do kraja prvenstva.

Sa druge strane, stiglo je čuveno "zvezdino proleće", a to je značilo deset uzastopnih prvenstvenih pobeda, uz pet u finišu jeseni, bilans na kome bi im i Barselona pozavidela i teško da bi i ona mogla tu da parira. Znamo svi na šta se misli.

Pre početka ovog derbija, desio se jedan apsolutni presedan, policija je pretresala fudbalere Partizana, pre ulaska u svlačionice stadiona, zbog navodnih saznanja, da navijači crno-belih planiraju prekid utakmice, a da će igrači biti ti koji će "prošvercovati" neke zabranjene stvari.

Meč je počeo u terenskoj inicijativi Partizana, dok su gosti uglavnom hteli da čuvaju svoj gol, što se činilo i po taktici i prvoj jedanestorici, koju je izveo trener Stojanović. U prvih petnestak minuta, imali smo dve odlične prilike, prvo Volkov, a potom Škuletić i Brašanac, ali je rezultat ostao nepromenjen.

U 25. minutu, jedna od prvih ofanzivnih akcija Crvene zvezde i dvanesti igrač gostiju, stupa na scenu. Duel Mrđe i Vojislava Stankovića, jedino je Milorad Mažić video kao prekršaj, na nevericu najvećeg broja posmatrača i to je bio penal. Loptu je uzeo Miloš Ninković, šutirao, a Milan Lukač rutinski odbranio, za delirijum navijača Partizana.

Lukač brani penal Ninkoviću!

Posle 120 sekundi, novo uzbuđenje, ovoga puta na polovini gostujućeg tima. Fauliran je Danko Lazović, na 25 metara od gola, loptu je namestio Nikola Drinčić i lansirao raketu u gol nemoćnog Bajkovića, koji je paradom samo ulepšao gol. Partizan vodi sa 1:0!!! Jedan od najlepših golova u derbijima, u poslednjih bar dvadesetak godina.

Drinčić za 1:0

U 34. minutu, C.zvezda je bila u napadu, lopta je ubačena sa leve strane, Mrđa je išao ka njoj, neoprezno je startovao Trajković, a sudija Mažić ponovo pokazuje na belu tačku, nepunih deset minuta posle prvog jedanesterca. Udarac je ovoga puta izveo Nikola Mijailović, šutirao je u isti ugao, kao Ninković, a Milan Lukač ponovo brani!!!

Milan Lukač brani i drugi penal!

Nastavak igre, donosi novu odluku na štetu Partizana, Ninković Nikola je krenuo ka golu C.zvezde, Pavićević ga je odgurnuo, fudbaler crno-belih je pao, ali za Mažića ovo nije bio prekršaj.

Samo dva minuta, posle pomenute situacije, gosti dolaze do izjednačenja, lopta je ubačena u naših 16 metara, Volkov je slabo intervenisao, a Mrđa to koristi i postavlja rezultat 1:1.

Čim se krenulo sa centra, Partizan je imao novu priliku, posle gužve u kaznenom prostoru, Andrija Živković je uspeo da šutira, ali je lopta pogodila spoljni deo stative.

U narednih pola časa, viđena je nekoliko polu prilika, a u samom finišu meča, tačnije u 90. minutu, dogodio se trenutak odluke. Vulićević je oduzeo jednu loptu na sredini terena, povukao napred uz desnu aut liniju, centrirao, a Nemanja Kojić fantastičnim udarcem, sa nekih 12, 13 metara pogodio sam ugao gola Bajkovića, za 2:1 za Partizan!!! Radost koja je potom nastala na tribinama, teško je opisiva, a nastavila se i posle poslednjeg zvižduka, u zagrljajima su bili fudbaleri i navijači Partizana, a ređale su se pesme, uz novi hit "hoćemo penal za zvezdu"!

Slavlje strelaca, Kojića i Drinčića!

Gostujući tim i njegova logistička podrška, sve je pripremila da toga dana proslavi titulu na našem stadionu, ali su Drinčić, fenomenalni Lukač i Kojić, uz podršku cele ekipe i trenera Marka Nikolića, pokvarili slavlje. Što bi rekao Lola Smiljanić, "sad neka uzmu titulu, naravno, ako ih nije sramota..."







Posted in  on April 26, 2020 by retro partizan |