24/08/2020

Decenija od velike noći u Briselu, majstor Kleo i crno-beli penal rulet!

Kleo proslavlja drugi gol protiv Anderlehta (foto UEFA)
Na današnji dan, pre tačno jedne decenije, Partizan je gostovao ekipi Anderlehta, u revanš meču plej-of faze kvalifikacija za ligu šampiona. Posle prvog susreta, koji je završen rezultatom 2:2, stekao se utisak da su naši fudbaleri apsolutno ravnopravan rival ekipi iz Brisela i da će nijanse odlučivati putnika u grupnu fazu lige šampiona.

Od prvog minuta, ekipa Aleksandra Stanojevića je krenula hrabro i već u prvih desetak minuta stvorene su dve prilike, preko Ilieva i Krstajića, koji je na dodavanje Klea, šutirao pravo u golmana domaćih Prota. Igrao se 15 minut susreta, izveden je korner sa leve strane, a sjajan u skoku bio je naš napadač Kleo i crno-beli su došli do prednosti.

Do kraja prvog dela, nije bilo promene rezultata, domaći su imali loptu, pokušavali preko odličnog Lukakua, ali Krstajić i odbrana Partizana su bili na visini zadatka. Sredinom prvog poluvremena, Stanojević je morao iz igre da izvede kapitena Sašu Ilića. zbog povrede, a njegovo mesto zauzeo je Davidov.

U nastavku, posle samo osam minuta igre, naša ekipa je duplirala prednost, posle lopte sa desne strane, koju je poslao Davidov, Kleo se našao sam na 7, 8 metara od gola Anderlehta, primio loptu i rutinski plasirao u mrežu domaćih. Posle toga, Partizan se potpuno povukao, a belgijska ekipa je već posle deset minuta uspela da smanji prednost, na centaršut Busufe, Lukaku je uspeo da savlada Radišu Ilića, udarcem sa sredine šesnesterca. To je bio znak da Anderleht krene silovito da juriša na naš gol i bilo je pitanje minuta, kada će doći do izjednačenja. Igrao se 71 minut, Žile je sjajno šutirao iskosa sa desne strane, a lopta se ponovo našla u mreži, semafor je pokazivao 2:2, identičan rezultat kao iz Beograda.



Partizan je nekako uspeo da preživi finiš susreta, a najbolju priliku za domaćina propusti je Ležer u poslednjim trenucima regularnog dela. U dodatnih pola časa, obe ekipe su bile prilično oprezne, a najbolju priliku za gol propustio je Iliev na isteku 100 minuta, njegov udarac iz neposredne blizine odbranio je golman domaćih. Pošto nije bilo promene rezultata, pristupilo se izvođenju penala, treći put u Partizanovoj istoriji, u poslednjih osam godina, za ulazak u ligu šampiona.

Prvi penal izveo je dvostruki strelac Kleo, vrlo sigurno, dok je igrač domaćih Suares, šutirao preko gola. Drugu seriji otvara Krstajić, ali njegov udarac brani Proto, a Anderleht promašuje i drugi penal, na isti način kao u prvoj seriji, udracem nebo pod oblake. Usledili su sigurni udarci Petrovića sa jedne i Žilea sa druge strane, a u četvrtoj seriji prvo promašuje Davidov, dok je Ležer bio siguran za 2:2. Poslednji penal za naš klub, sjajno je izveo Voja Stanković, a Busufa promašuje i treći penal, za pobedu Partizana i ogromnu radost fudbalera i navijača, za ulazak u grupe lige šampiona, po drugi put.


Posted in  on August 24, 2020 by retro partizan |  

23/08/2020

NA OVAJ DAN: Život dajemo za gol, 15 godina od najtežeg Partizanovog poraza...


Partizan - Artmedia, naši fudbaleri u penal seriji (foto sportska centrala)
Na ovaj dan, pre 15 godina, Partizan je odigrao jednu od utakmica, koja će ostati u večnom sećanju mlađim generacijama, navijača našeg kluba. Ako oni najstariji pamte mečeve sa Realom 1956, finale 1966, pa malo mlađi ispadanja od Dinama, Drezdena, Berlina i Bukurešta, za nas mlađe to je ovaj dvomeč sa Artmedijom.

Naša ekipa je u prvom meču 2. kola kvalifikacija za ligu šampiona, savladala moldavski Šerif i očekivala je protivnika u poslednjoj rundi, za ulazak u grupnu fazu. Žreb nas je tada, kao malo kada pogledao i dodelio nam pobednika dvomeča, tada nepoznate, Artmedije iz Slovačke i Seltika. Neverovatno je bilo to, da su slovaci slavili sa 5:0 u prvom meču, tako da je među navijačima Partizana zavladala prava euforija, jer smo bili veliki favoriti, ako Seltik ne napravi čudo. Škoti su u revanšu slavili sa 4:0 i tako smo definitvno došli do duela sa prvakom Slovačke.

U prvom meču, igranom na stadionu Slovana, Partizan je bio bolji, ali u jednoj prilično lošoj fudbalskoj predstavi, propustio da iskoristi jednu od dve, tri solidne šanse i da možda već tada obezbedi miran revanš.

Ambijent susreta u Beogradu, bio je sjajan, a goste je dočekalo preko 30.000 navijača. Crno-beli su igrali odlično, ređale su se šanse, pred golom Cobeja i već do poluvremena moglo je biti bar dva razlike za nas. Početkom drugog dela, crno-beli su nastavili sa silovitim napadima, a u jednom minutu su sjajne prilike imali, prvo Emeghara, posle centaršuta Lomića, potom Ivan Tomić, a najposle Nenad Đorđević, posle kornera.

Vreme je teklo, a teško je nabrojiti sve promašaje naših fudbalera, Vukčević, Boja, pa ponovo Simon, ali gola nije bilo. Šansu susreta, propustio je Nikola Grubješić u samom finišu meča, Lomić je centrirao, golman gostiju kratko odbio loptu, a naš napadač sa peterca je pogodio prečku, za uzdahe na tribinama, a meč je otišao u produžetke.

U dodatnih 30 minuta, nošeni neverovatnim navijanjem celog stadiona, naši fudbaleri su napravili još nekoliko odličnih šansi, a tragičar Pjer Boja, nije uspeo da neku od njih pretvori u gol, tako da se pristupilo izvođenju jedanesteraca.



Prva dva izvođača su bila precizna, Fodrek za goste i Albert Nađ, naš kapiten. Druga serija je otvorena udarcem Kozaka, čiji je udarac odbranio Ivica Kralj, a prednost ne uspeva da nam donese Zoran Mirković, lopta je završila na stativi, posle njegovo šuta. Usledila su dva sigurna izvođenja, Halenara i Bajića, a novi promašaj usledio je posle udarca Gomeša iz Artmedije, dok je Simon Vukčević doneo crno-belima prednost pred poslednju seriju.

Usledila je odlučujuća serija, Debnar je šutirao za goste, a Kralj umalo skinuo taj penal, za kraj priče. Loptu je uzeo Pjer Boja, koji je te večeri promašio bar pet izglednih prilika, što je odmah bio loš znak, a on je to i potvrdio i time nas potpuno zavio u crno, šutirao je katastrofalno, a Cobej i stativa su spasili gol slovačke ekipe. Niko na stadionu nije ni stigao da se oporavi od ovog razočarenja, a meč je bio završen, Djurica je pogodio, a za nas promašio Nenad Brnović i to je bio kraj.

I dan, danas ostaje neverovatno kako nismo uspeli da postignemo bar jedan gol, za 210 minuta, apsolutne dominacije, a time je propuštena neverovatna šansa da posle prve lige šampiona, pa potom igranja u osmini finala kupa UEFA, naš klub definitivno svoje mesto nađe među elitom evropskom fudbala. Postojala je priča, navodno, menadžer Nvanka Kanua je bio na pregovorima sa našim klubom, ali su posle žreba i izvalačenja Artmedije, ljudi iz uprave stopirali njegov dolazak, smatrajući da nam napadač nije potreban. Rane smo ti lečili, na rukama te nosili...




Posted in  on August 23, 2020 by retro partizan |  

16/08/2020

VIDEO UBOD: Duško Radović bodri Partizan sa zapada stadiona JNA!

Duško Radović na utakmici Partizana!

Dušan „Duško“ Radović (29. novembra 1922 — 16. avgusta 1984) je bio pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe” i (od 1975. godine) urednik Studija B. Bio je veliki navijač Partizana. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka “Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir “Brana” Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu.



„Za druge se navija, Partizan se voli.“ – Duško Radović

„Nije lako, ali je uvek lepo navijati za Partizan.“ – Duško Radović

„Ko je Partizanovac, ne treba mu još mnogo da bi bio srećan.“ – Duško Radović

„Mi navijamo za Partizan, pre svega zato što ga volimo, a tek onda zato što je najbolji.“ – Duško Radović

„U tome je snaga Partizana, igrači i navijači pobeđuju zajedno.“ – Duško Radović

„Partizan je dobar, toliko dobar da ne moramo mrzeti druge.“ – Duško Radović 

13/08/2020

NA OVAJ DAN: Igrali 1/4 finale lige šampiona, a sudija ih spasao Partizanovog uragana! (VIDEO)


Miloš Bogunović (Partizan - Fenerbahče 2:2)

Na ovaj dan, 13. avgusta 2008 godine, Partizan je dočekao Fenerbahče, u prvom meču 3.kola kvalifikacija za ligu šampiona. tada poslednje runde, pred grupnu fazu.Fudbaleri našeg tima i naš trener Slaviša Jokanović, dočekali su ovaj susret desetkovani, nisu mogli da nastupe Moreira i Žuka, dok su Ljubomir Fejsa i Zoran Tošić bili sa reprezentacijom na olimpijskim igrama. Tadašnji selektor Srbije, Miroslav Đukić, nije želeo da izađe u susret našem klubu i da njih dvojicu liši reprezentativnih obaveza, za ovako bitan dvomeč. 

Crno-beli su na ovaj susret izašli silno motivisani, a Slaviša Jokanović je uspeo da iznenadi Luisa Aragonesa, tada trenera gostiju, sa postavkom na terenu. U prvih jedanest našao se, tada anonimni, Radosav Petrović, koji je igrao kao da mu je ovo 100 meč u ligi šampiona, a ne kao da je tek stigao iz trećeg ranga našeg fudbala.

Već u 9. minutu Partizan je imao veliku šansu, Miloš Bogunović je iskoristio jedan dubinski pas, obišao golmana gostiju, ali je Lugano spasao gol. Samo dva minuta kasnije, akcija crno-belih po desnoj strani, Dijara je proigrao Ivana Stevanovića, ovaj maestralno centrira, a Veljko Paunović pogađa za 1:0!

Slavlje se još nije smirilo, a Dijara je izašao sam pred golmana Demirela, koji uspeva da odbije loptu, ali samo na koleno Miloša Bogunovića, koji postiže i drugi gol za Partizan, za apsolutni delirijum na stadionu!

Igrao se 23. minut prvog dela, a mreža kluba iz Istanbula se zatresla i treći put, ponovo je bio strelac Bogunović, ali je gol poništen, naš igrač je bio samo par centimetara u ofsajdu. Desetak minuta kasnije, Dijara propušta kolosalnu šansu, a njegov udarac završava tik pored stative gola gostiju. Ovakva sjajna igra naše ekipe, protiv ekipe ovakvog ranga, nije davno viđena!

Igrao se sam finiš prvog dela, kada je brazilac Aleks ušao u kazneni prostor, u duelu sa Sikimićem, pao je kao pokošen i ako je to bilo klasičan duel, a škotski sudija Tompson je odmah pokazao na belu tačku, uprkos protestima naših igrača. Isti igrač je bio siguran sa bele tačke i na poluvreme se otišlo sa rezultatom 2:1.

Posle ovakvog finiša prvog dela, naša ekipa je očekivano pala, a gosti su to odmah iskoristili i već na samom početku nastavka, u 51. minutu, golom Guize došli su do izjednačenja.

Drugo poluvreme je prošlo bez većih prilika, a najbolju šansu imao je Veljko Paunović, desetak minuta pre kraja meča. Sa desne strane loptu je ubacio Marinković, a Paun nije uspeo da ubaci loptu, sa peterca, u gol. Time je okončan ovaj susret, a ostao je veliki žal za neiskorišćenom prilikom da se savlada učesnik četvrt-finala lige šampiona, iz prethodne sezone.



Posted in  on August 13, 2020 by retro partizan |  

10/08/2020

TOP 10 strelaca Partizana u evropskim takmičenjima, u istoriji kluba!


Fudbalski klub Partizan imao je u svojoj istoriji mnogo sjajnih fudbalera, velikih golgetera, majstora ove igre, ali je ovih deset igrača zaslužilo da se nađe na ovoj na listi. Pred vama su desetorica najefikasnijih igrača u Partizanovoj istoriji, računajući golove na utakmica evropskih takmičenja za klubove. 


10. Sejduba Suma - 7 golova

Na desetoj poziciji nalazi se fudbaler koji je u naš klub stigao u leto 2017 godine i još uvek je naš član, evo četvrtu sezonu, uz godinu pozajmice. Fudbaleru iz Gvineje je za ovo dostignuće bilo potrebno 25 mečeva i nadamo se da će Suma ovaj skor vrlo brzo uvećati.


9. Nemanja Tomić - 8 golova 

Stigao je u Partizan sa 18 godina, iz rodnog Kragujevca i bio je član našeg kluba do 2013 godine, uz četiri sezone u prvom timu. Strelac je 8 golova na evropskim mečevima, uz 36 odigranih utakmica. Na žalost, nije uspeo da ostvari karijeru koja se očekivala od njega, po nekim sjajnim partijama, koje je znao da prikaže.

8. Momčilo Vukotić - 8 golova 

O Moci ne treba mnogo trošiti reči, jedna od najvećih legendi našeg kluba, čovek koji je bezmalo celu svoju karijeru, osim jedne sezone, proveo u Partizanu. Dugogodišnji kapiten crno-belog tima, odigrao je 21 meč u evro kupovima.

7. Milan Galić - 8 golova

Jedan od najboljih evropskih špiceva svoga vremena i jedan od najboljih igrača bivše Jugoslavije, ikada. Odigrao je 18 mečeva u evropskim takmičenjima za Partizan, računajući i čuveno finale protiv Real Madrida, u Briselu 1966 godine. 

6. Miloš Milutinović - 8 golova

Plava Čigra, dovoljno je reći da je bio najbolji strelac prvog izdanja eltinog takmičenja evropskih klubova, koje se danas naziva liga šampiona. Postigao je 8 golova, na samo četiri meča, a bio je fenomenalan u pobedi nad Sportingom od 5:2, gde je postigao 4 gola. 

5. Lamine Dijara - 9 golova

Senegalska crna mamba, sjajni napadač, stigao je u naš klub u leto 2007 godine i postao jedan od ljubimaca navijača, a njegovo ime i danas izaziva oduševljenje kod svakog navijača Partizana. Odigrao je 22 meča u uefa takmičenjima, uz 9 datih golova. 

4. Mustafa Hasanagić - 9 golova

Crno-bela devetka, napadač generacije Partizanovih beba, bio je član našeg kluba od 1961 do 1969 godine. Strelac gola protiv Mančester Junajteda u Beogradu, u možda i najvećoj pobedi našeg kluba u istoriji, u polu-finalu kupa šampiona 1966 godine. Odigrao je 21 meč u evro kupovima.

3. Vladica Kovačević - 13 golova

Vladimir, kako mu je pravo ime, još jedan od "beba", na ovaj listi. Član kluba od 1958 do 1966 godine. Za Partizan je odigrao 24 meča i postigao 13 golova, a ostaje posebno zabeleženo da je bio najbolji strelac kupa šampiona za sezonu 1963-64, sa 7 datih golova, uz Puškaša i Macolu. 


2. Saša Ilić - 15 golova

Čovek sa najviše odigranih utakmica u istoriji našeg kluba, jedan, jedini, Sale kapiten. Odigrao je apsolutno neverovatnih 78 utakmica za Partizan u evropskim takmičenjima, po čemu je apsolutni rekorder na ovim prostorima. Strelac je 15 golova, a bio je deo obe generacije, koje su ostvarile plasman u grupnu fazu lige šampiona 2003 i 2010. godine. 


1. Kleo - 16 golova

Na prvom mestu nalazi se fenomenalni brazilac, Kleverson Kordova Kleo. Za Partizan je odigrao 21 meč u evropi i postigao sjajnih 16 golova, što je rekord kluba. Bio je fenomenalan u pohodu na ligu šampiona, u leto 2010 godine, kada je na 6 utakmica postigao 8 golova. Posebno se pamte dve njegove majstorije u Briselu, protiv Anderlehta, kao i golovi Arsenalu, u grupi LŠ. 

Kleo slavi gol u Briselu (getty images)






Posted in  on August 10, 2020 by retro partizan |  

07/08/2020

Diskretni heroj Partizana: Nenad Đorđević


Na današnji dan, sedmi u avgustu 1979 godine, u Paraćinu rođen je Nenad Đorđević. Karijeru je počeo u Jednistvu, iz rodnog grada, u čijem je dresu debitovao u seniorskom fudbalu, u sezoni 1998-99. U leto 1999 godine, sa svojih 20 godina, prelazi u Obilić, gde je nastupao naredne četiri sezone i ubeležio 97 mečeva u dresu kluba sa Vračara.

U leto 2003 godine, prelazi u naš Partizan, kao jedno od pojačanja u napadu na ligu šampiona, pod komandom Lotara Mateusa. Odmah je zauzeo mesto u prvih 11 i bio je deo velikog dvomeča protiv Njukastla, kada je ostvaren plasman u grupnu fazu eltinog evropskog takmičenja. U sezoni 2004-05, Đorđević je nastupio na 42 meča, u jednoj od najuspešnijih godina, u modernoj eri Partizana, kada je osvojena titula bez poraza, a u evropi se zabeležio sjajan rezultat, plasmanom u osminu finala kupa UEFA. 

Naredne dve godine, bile su sušne za naš klub, što se tiče trofeja, ali je on nastavio da pruža sjajne partije, što ga je dovelo i do spiska repretentacije, za nastup na svetskom prvenstvu u Nemačkoj 2006 godine. Na samom takmičenju, Nenad Đorđevič je odigrao dva meča i to u startnoj postavi, protiv Holandije i Obale Slonovače. Ukupno je sakupio 17 nastupa u plavom dresu, uz 1 dati gol.

U zimu 2007 godine, odlazi iz Partizana, a sledeća stanica je bila Japan i klub Džef Junajted. Tamo se zadržava godinu dana i na 13 mečeva, postiže tri gola i po drugi put oblači dres Partizana u zimskoj pauzi sezone 2007-08, po dolasku novog trenera Slaviše Jokanovića.




Sjajnu polu sezonu, Đorđević kruniše sa 6 golova, koji su bili, slobodno mogu reći, ključni u borbi za titulu, a posebno se pamti sjajan gol iz slobodnog udarca, u sudijskoj nadoknadi, za pobedu u Čačku, kao i njegov gol za pobedu protiv Hajduka u Kuli. Njegov udeo u povratku titule i kupa države, u Partizanove vitrine, bio je nemerljiv. Naredne sezone, crno-beli su odbranili osvojenu duplu krunu, prvi put u istoriji kluba. I ako je bio jedan od glavnih igrača kluba, po završetku jesenjeg dela sezone 09-10, u klubu mu saopštavaju da više ne računaju na njega i posle te apsolutno nekorektne odluke uprave, on napušta Partizan u proleće 2010 godine.

Dve godine provodi kao član ruske ekipe Krila Sovjetov, gde je nastupio na 53 utakmice i bio standardni član prve postave. 2012 godine prelazi u Skandinaviju, u Švedsku, u ekipu Kalmara, gde nastupa narednih tri godine, a poslednju profesionalnu sezonu proveo je u ekipi IFK Berga. Danas je se bavi trenerskim poslom, u mlađim kategorijama ekipe Kalmara. 

U crno-belom dresu ukupno je odigrao 272 meča, uz 23 data gola. 


Posted in  on August 07, 2020 by retro partizan |  

02/08/2020

Najlepši golovi Partizan u evropi 2000-2010



Fudbaleri našeg Partizana postigli su mnogo lepih i efektinih golova, tokom igranja u evropskim kupovima, u periodu od 2000 do 2010 godine. Ostvareni su neki veliki uspesi, kao što su dva plasmana u ligu šampiona, kao i plasman u osminu finala kupa UEFA, u sezoni 2004-05.

Molimo vas i da izdvojite par sekundi vašeg vremena, da kliknete na neku od reklama, na našem sajtu, time pomažete održavanje ove priče. Hvala unapred!


Posted in  on August 02, 2020 by retro partizan |  

29/07/2020

Partizanova fešta u Prištini, za pobedu protiv C.zvezde!

Slavlje fudbalera i navijača, posle gola Ćirića!
Početkom devedesetih , tačnije u prvoj polovini decenije, za vreme sportskih sankcija našoj zemlji, održavalo se takmičenje pod nazivom "TV liga šampiona". Partizan, Crvena zvezda i Vojvodina uzimali su učešće u ovom takmičenju, kao jedini klubovi, koji su bili šampioni države.
Odigrano je četiri izdanja TV lige šampiona, prvo u februaru 1993 godine, u Beogradu, a naredna dva puta domaćin je bio Novi Sad, dok je poslednji turnir odigran u Prištini, krajem jula 1995 godine.

Na današnji dan, 29. jul 1995 godine, Partizan i Crvena zvezda sastali su se u borbi za trofej, a meč je odigran pred sjajnom popunjenim tribinama gradskog stadiona u Prištini. Posle prvog poluvremena, koje je završeno bez golova, crno-beli su u drugom delu došli do prednosti, a strelac je bio Dragan Ćirić. Usledilo je veliko slavlje Grobara, uz pravi argentinski stampedo na ogradu, koja je delila teren od tribine.

Gradski stadion u Prištini!

Tokom opšteg ludila, Albert Nađ je ostao bez dresa, koji je bacio u publiku, a meč je mogao biti nastavljen tek kada je dres vraćen sa tribine, jer ekipa izgleda nije imala rezervnu garnituru.

U samom finišu susreta, posle kontra napada i sjajne asistencije Nađa, Darko Tešović je zapečatio sudbinu C.zvezde, na ovom meču, sa drugim golom naših fudbalera. Ovom pobedom, crno-beli su došli do četvrtog trofeja u ovom takmičenju, u četiri izdanja.








Posted in  on July 29, 2020 by retro partizan |  

27/07/2020

Partizanov Kempes, od blokova Novog Beograda do zatvora u Grčkoj!

Milan Đurđević, na meču protiv Hajduka 1990. godine (foto crno-bela nostalgija)
Milan Đurđević, ime koje (malo) starijim navijačima Partizana mnogo govori, jedni su ga obožavali, drugi ga nisu voleli, ali nesporno je da je on jedan od fudbalera, prema kome ljubitelj fudbala nije mogao da bude ravnodušan.

Kempes, kako mu je bio nadimak, zbog njegove duge kose, koju je furao i čuveni argentinski fudbaler, Mario Kempes, rođen je 4. novembra 1967 godine, a posle odrastanja u blokovima Novog Beograda, fudbalsku karijeru počinje 1986 godine u OFK Beogradu. Na staroj Karaburmi je nastupao do 1989 godine, a sjajna sezona 1988-89, kada je postigao 19 golova u drugoj saveznoj ligi, preporučila ga je Partizanu.

Prva sezona u dresu našeg kluba, ostaje posebno u sećanju po njegovim golovima protiv Seltika, u Mostaru, kao i poslednjim golom na meču protiv Groningena, kada su crno-beli ostvarili plasman među osam najboljih ekipa u kupu pobednika kupova i time prezimeli u evropi, posle 24 godine! Njegov učinak na kraju sezone, bio je 9 golova na 26 nastupa.

U drugoj sezoni, Partizan je eliminisao jednu od najboljih španskih ekipa, u tom trenutku, Real Sosijedad, u kupu UEFA, a Đurđević je postigao odlučujući penal, u revanšu na stadionu JNA.  U osmini finala, protivnik nam je bio Inter, a Partizanov Kempes se propisno ispromašivao u tom dvomeču, pogotovo se pamte dve situacije na prvom meču, na Đuzepe Meaci, kada je propuštena prilika za daleko boljim rezultatom.

Pamte se i njegova dva gola na splitskom Poljudu, za pobedu Partizana nad Hajdukom, u meču koji je završen upadom navijača na teren i spaljivanjem zastave Jugoslavije.

U leto 1991 godine, dres crno-belog kluba iz Beograda, zamenio je onim iz Soluna, potpisavši za PAOK. U Grčkoj je odigrao dve vrlo dobre sezone, postigavši 17 golova na 45 zvaničnih mečeva, uz gol u velikom derbiju protiv Olimpijakosa.

Milan Đurđević u dresu PAOK-a (foto PAOK FC)
Posle dve sezone u PAOK-u, prelazi u Panahaiki, klub iz Grčke prve lige, sa kojim ispada iz elitnog ranga. Time je i njegova karijera definitvno krenula na dole, s obzirom da je potom imao samo manje ili veće epizodne uloge, prvo u Majorci, potom u klubu Leka, iz Portugalije, Perpinjanu iz Kana, da bi karijeru definitivno okončao 1998 godine, posle sezona u Kastoriji i PAS Janjini.

Početkom devedesetih godina, u jednom beogradskom klubu, ranjen je, posle svađe oko devojke, kako se pričalo.

Pod oko javnosti došao je 2012 godine, kada je objavljena vest, da je bio član organizovane kriminalne grupe, koja se u Solunu bavila iznudom i zelenašenjem.




19/07/2020

Diskretni heroj: Zvonimir Vukić

Zvonimir Vukić 141. derbi (foto FK Partizan)

Na današnji dan, 19 jula, 1979 godine, u Zrenjaninu, rođen je Zvonimir Vukić. Karijeru počinje u mlađim kategorijama Proletera, a sa 17 godina, u sezoni 1996-97, debituje za ovaj klub. Posle dve godine i odigranih 36 mečeva, uz 3 postignuta gola, Zvoneta su zapazili skauti brojnih evopskih klubova. 1998 godine, sa samo 19 godina, prelazi u Atletiko Madrid, gde dobija priliku u B timu, koji je u to vreme nastupao u drugoj ligi Španije. U dresu madriđana provodi dve sezone, ali bez prilike da nastupi za prvi tim.

U aprilu 2000 godine, vraća se u Srbiju i potpisuje za Partizan, a do kraja te sezone upisuje 6 nastupa, uz 1 gol. Naredne tri sezone je nastupao fenomenalno u crno-belom dresu, a naš klub je osvojio dve titule šampiona države, kao i jedan kup, a Vukić je stekao status reprezentativca, za koju je debitovao u februaru 2003 godine.

Partizan - Slavija Prag (foto crno-bela nostalgija)

108 mečeva, uz 52 gola, uz titulu najboljeg strelca šampionata SR Jugoslavije u sezoni 2002-03, stavljaju ga na listu obavezne kupovine Šahtjora iz Donjecka, gde odlazi u leto 2003 godine.

Narednih pet sezona je bio pod ugovorom sa ovim slavnim ukrajinskim klubom, uz pozajmice u Portsmutu, u jesenjem delu sezone 2005-06 i prolećnog dela iste sezone, kada je po drugi put obukao dres Partizana. Na žalost, već na pripremama je doživeo tešku povredu, koja ga je odvojila od terena, a samim tim i od mundijala 2006 godine, gde je trebao da bude neizostavni član selekcije Srbije i Crne Gore, za koju je sjajno igrao u kvalifikacijama.

Posle rastanka sa klubom iz Donjecka, prelazi u ekipu FK Moskve, gde provodi period od novembra 2008 do februara 2010 godine. Posle bankrota ovog kluba, postaje slobodan igrač.

Tokom zimske pauze sezone 2010-11, Zvone oblači dres Partizana po treći put, a promovisan je zajedno sa Prinsom Tejgom. Osvojena je dupla kruna, a Vukić je bio strelac, upravo sa Tejgom, u pobedi u finalu kupa, nad Vojvodinom. Naredna sezona je bila sjajna za njega, uz još jednu titulu šampiona države, bio je strelac 17 golova na 30 mečeva, a posebno se pamti njegova majstorija u pobedi  Partizana u 141. večitom derbiju.

Zvonimir Vukić (foto sportski žurnal)

Sezona 2012-13 dovela je do njegovog sukoba sa trenerom Vermezovićem, tako da je Vukić napustio klub početkom 2013 godine, posle samo dva odigrana meča u toj polusezoni, a nova stanica je bio Solun i PAOK.

Tokom jedne i po sezone u Solunu, postigao je 17 golova na 45 mečeva, a 2014 godine je bio jedini strelac u finalu kupa za PAOK, koje je nažalost izgubljeno, ekipa Panatenaikosa je slavila sa 4:1. Po rastanku sa solunjanima, potpisuje za Veriju, ali posle samo tri susreta, odlučuje da završi sa aktivnim igranjem fudbala.

Zvone Vukić se danas bavi menadžerskim poslovima, a sjajni Strahinja i Lazar Pavlović su neki od igrača, o čijim karijerama on brine.







16/06/2020

Partizanovih najboljih 11, u prvih pola veka!



1995 godine fudbalski klub Partizan je slavio 50. rođendan, a tom prilikom, u anketi časopisa "Partizanov vesnik", izabran je idealan tim našeg kluba, u prvih pola veka postojanja.

GOLMAN

Milutin Šoškić

Jedan od najboljih golmana ovih prostora, ikada. Dres Partizana nosio je od 1955 do 1966 godine, upisavši ukupno 410 utakmica, uz nastup u finalu kupa šampiona, protiv Real Madrida. Za selekciju Jugoslavije branio je 50 puta, a 1960 godine osvojio je olimpijsko zlato sa plavima.

ODBRANA

Bruno Belin

Nastupao je za Partizan od 1951 do 1962 godine. Ukupno je upisao 477 mečeva, uz 49 datih golova. Osvajač je četiri titule šampiona Jugoslavije i četiri kupa. Tragično je nastradao u saobraćajnoj nesreći 20. oktobra 1962 godine, sa saigračem Čedomirom Lazarevićem.

Velibor Vasović

Bio je član Partizana od 1958 do 1963 godine, potom odlazi na drugu stranu brda, ali se vraća posle jedne godine i u drugom mandatu ostaje od 1964 do 1966 godine. Za Partizan je odigrao 367 mečeva, postigavši 74 gola, od kojih i onaj u finalu kupa šampiona 1966 godine. Preminuo je u Beogradu 4. marta 2002 godine.

Branko Zebec

Član našeg kluba od 1952 do 1959 godine. Odigrao je 270 utakmica i postigao je 120 golova. Sa Partizanom je osvojio dve titule i dva kupa Jugoslavije. Igrao je na poziciji levog spoljnog igrača, preteča današnjih modernih bekova. Za selekciju SFRJ odigrao je 65 mečeva, uz 17 golova. Preminuo je u Zagrebu 1988 godine.

Fahrudin Jusufi

Od 1957 do 1966 godine nosio je dres našeg kluba. Jedan od Partizanovih beba i nezamenljivi član ekipe tih godina. 370 utakmica i 10 golova, računajuči sve mečeve, njegov je bilans. Za selekciju Jugoslavije nastupio je 55 puta, a igrao je na poziciji desnog beka. Preminuo je u Beogradu 9. avgusta 2019 godine.

VEZNI RED

Zlatko Čajkovski

Član našeg kluba u prvoj deceniji postojanja, od 1946 do 1955 godine. Upisao je 390 utakmica i postigao je 97 golova, uz dve osvojene titule i tri kupa. Za Jugoslaviju je upisao 55 mečeva, uz 7 datih golova. Iz Partizana je otišao u Nemačku, gde je potom imao sjajnu trenersku karijeru, gde je između ostalih trenirao Bajern iz Minhena 5 sezona. Preminuo je 1998 godine.

Predrag Mijatović

Na ovom glasanju, uvršten u vezni red, sjajni Peđa Mijatović bio je član našeg kluba od 1989 do 1993 godine. Ukupno je nastupio na 222 meča, uz 131 data gola. U crno-belom dresu osvojio je jednu titulu i jedan kup. Za reprezentaciju je upisao 73 meča, uz 26 datih golova.

Miloš Milutinović

Jedan od najboljih igrača našeg kluba u istoriji, čuvena Plava čigra. Za Partizan je odigrao 213 mečeva, uz neverovatna 231 data gola. Član našeg kluba od 1952 do 1958 godine, a kao trener bio je na klupi od 1982 do 1984 godine i u sezoni 1990-91. Najbolji strelac prvog izdanja kupa šampiona, današnje lige šampiona, sa 8 datih golova. U plavom dresu reprezentacije, postigao je 16 golova, na 33 meča. Preminuo je 2003 godine.

Momčilo Vukotić

Veliki Moca. Osim jedne sezone, celu igračku karijeru je proveo u dresu Partizana. Odigrao je 791 meč, uz 339 datih golova. Tri osvojene titule šampiona Jugoslavije, osvojio je u crno-belom dresu. Na večnoj listi po broju utakmica, nalazi se na drugom mestu, odmah iza Saše Ilića. Kao trener, vodio je Partizan u sezoni 1988-89.

NAPAD

Stjepan Bobek

Najbolji strelac u istoriji Partizana, sa 425 data gola, na 478 odigrana meča. Član Partizana od 1945 do 1959 godine, drži mnoge rekorde i dan danas, 9 datih golova na jednom meču, je jedan od rekorda koji će teško biti oboren. Najbolji strelac reprezentacije sa 38 datih golova. Sa Partizanom osvojio tri uzastopne titule od 1960 do 1963 godine, kao trener. Preminuo je avgusta 2010 godine, u Beogradu.

Milan Galić

288 mečeva i 179 datih golova, bilans ovog fenomenalnog napadača, tokom igranja za Partizan. Član našeg kluba od 1958 do 1966 godine i jedna od Partizanovih beba, sigurno među top 10 napadača ovih prostora, ikada. Osvajač četiri titule šampiona Jugoslavije, sa našim klubom. U dresu Jugoslavije je nastupio 51 put, uz 37 golova. Septembra 2014 godine, preminuo je u Beogradu.





Posted in  on June 16, 2020 by retro partizan |